Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хего слушај дер ти, кумашине вуче! Нити ти тужи, ни запевај, него ти добро чувај те шљунке, и теши се с њима како си се и пре тешио, то је све за те живо злато како год и прво, закопано стојећи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
устреба, јавите се коме од ових људи: Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.
Што је год чалму носило, дигло се на ноге. Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, попРећи... свима... Ја сам им јавио да вас потера гони. — По Деви? — Јест, по њему.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега. Него, реци-дер, бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!
А госпоја-Сиди мило, боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши: — Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.
— Не знаш, ти, рâно, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији... ’Ајд’ већ, видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.
— А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?
У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши да и то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онока како се њему допада.
А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже: — Та што плачете! Та до’ће ред и на вас!
Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну. — Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити. Једаред и то мора да бидне!
— па се опет заплака прија Сида. — Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшијску фамилију! — Теши је прија Макра. — Е, слатка пријо, та како да не плачем, од радости!? И обе прије заплакаше се сад опет од радости.
Африка
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!“ Ваљда занета примером Варваре, и Ана поче да Павла теши, па су и њој речи слатке падале са усана, као пилуле из апотеке. „Ана ће да ти каже, сердце!
Крај све жалости, коју је у себи осећао, он поче да се теши, при првим зрацима Сунца, да ће он, ма како, стићи, ипак, до Бестушева. Стигли су били и гори, пре њега.
А ни његова жена и кћи. Вечера је тако протекла у смеху и дреци. Ветеринар је, после, ваљда да Павла теши, причао Исаковичу, како је некад лечио људе у Грацу, али то се не исплати. Људи су гори болесници него коњи.
Дуго је трајало, док је Исакович успео да је умири. Дуго је морао да је теши и милује, док му се опет, сва, предаде.
Евдокија је, и на путу, била, на њу, љубоморна. Исакович је узе за обе руке, помилова и поче да је теши. Она му онда погледа право у очи. Она, каже, није више дете! Зна да се у њега заћорила њена мати.
Габрич га на то ухвати за руку и помилова, по руци. Капетан треба да се теши, што шизматици молитве не знају! И кад је просто брбљање, молитва никад није узалуд.
Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши. Седе поред ње, па је нежно привуче к себи.
Међутим, госпожа Кумрија је само главом вртела. Очигледно је било, да ужива у том да је Павле теши, али га је зачуђено, жалостивно, гледала. Како је то чудно, каже – колико удовац, без деце, не разуме женска срца.
Села је са њом да разговара, да је теши, а није скидала, са њених груди, са њеног лица, ока. Своје познанице је упозорила, какве очи та Славонка има – крупне,
Хтео је да теши човека, коме су били отели жену, упропастили кућу, оставили болесну децу. Кад је у Трандафилову башту улазио, зачуди
Тај див, који има облик великог медведа, каже му да су они, сад, туђи у свом завичају: „Ви иностранец там!“ Али га теши – да је он, Исакович, сад, свим људима, брат овде. „Ви брат мој, здес!
А кад Варвара поче да је теши, да је сретна жена, да има децу, доброг и лепог мужа, Ана се горко осмехну, па рече јетрви да се, у сваком браку, као
Теодосије - ЖИТИЈА
сиромаштво Христа ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан обилази пустињу и поцећyјyћи теши оне који Христа ради страдају у горама и пропастима и у пећинама.
Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика теши. Јер каква ти је похвала да као један од туђинаца у туђини живот свој скончаш, и то у пустињи?
Јер га видимо, као што нас је и пре веселио у телесним стварима, где нас сада још изванредније теши духовним стварима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу. Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је
Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена. Шамикина нарав јој се допала. Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена. Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.
Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана. Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели. Чује то отац, и мило му је.
Сви јој по вољи чине. Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је. Тако годину дана траје. Јуца све слабија. Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато поче да размишља и да се теши богатством у коме ће од сада живети, ако се преуда за девера. Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Као патер фамилиас, најзад, он очински теши, охрабрује и подржава појединца да успешно преброди извесне психичке тешкоће и кризе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зна да неће освојити свет. Александар Македонски умро је са тридесет, а цар Душан са тридесет и три. Теши се тим да није све ни у освајању. Уосталом, остаје још и освајање неких лепотица, што такође није безначајан циљ!
Средовечни мушкарац више не верује ни у то да ће му израсти трећи зуби. Пристао је на делимичну протезу и често се теши да чак и холивудски глумци имају лажне зубе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Море, а зар је, опет, код мене и код другога цвеће! — теши га Паја. — Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокаком да ударим. Дође ми, прико, па...
А г. Паја седи и чека, а све једнако виче као да храбри и теши себе: »Хоћу, хоћу, како не би’... наравно.« — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав
И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати! Теши се да није, јер је отишао без крајцаре, али ипак слути беду која јој чека љубимца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
72. Па довати своје мило, Па је грли, па је теши, И задуго баш не било, Мома с' диже, па се смеши, У очи му млада гледа, Јоште збори: „Ал' си беда!“ 73.
Деве могу ми т' отети — Ја ћу дане моје клети. Он је теши, и рекавши: Збогом, драга, руку на, Верна буди, кано ја! оде. ДРАГИ НА ПУТУ 6/1. ујутру.
Ао, Боже и Богородице, Помози ми, сиње кукавице!“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво доодио, Сан је,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Већ смо се помирили са чињеницом да никада нећемо да будемо отмено прозирни и лелујави од виткости. Једино нас још теши матори, који каже да једнога дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Користићемо се мештанима од села до села — теши га капетан Јован. — На правцу Барошевац—Младеновац видећемо која се села налазе, па ће нас сељаци водити.
Командант ме запита да се нисам угрувао. Рекох му да још ништа не осећам. — А, то за твоје године није ништа — теши ме он. — Када сам ја био млађи, падао сам, и нисам знао за себе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља... А ја срећан, Боже, и само се чудим како се то
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће
Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШВРЋА То бело куче, што влажним очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поветарац мек по њима дува, У сузама траву теши свелу; Суво грање, жуто лишће нија Шум тајанствен ноћних елегија.
Цео град је мржње покрио снег бели Безгласном тишином што теши и цêли. Тáјац пролазности. Снег... И бели мир. РОДНА ГРУДА На крају, ипак, дође један дан Кад човек не жели више
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али, с друге стране, ово ме теши и обнадеждава што сад већа част знаменитији[х] у нацији нашој, како свештенство, тако и мирјани, имају очи отворене и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И траг јој остаје, и слика се ствара: Небо плаво, ведро, као њено око, Поглед који прича, теши, разговара, Појима и воли и гледа дубоко.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али, како је време одмицало и није било побољшања, тешко ми је било кад би неко дошао да ме теши. Сматрао сам то празним обећањима када би ми људи предочавали бољу будућност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Унеке замукне. Пароброд се полако обртао, рекао би опет ће да пристане. Тај закретај теши је, — још се нада. Упрла је у њ очима, као да ће га опчинити.
Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо?
” И заборавиће ме, као да ме нигда ни видјели нијесу. — А што ћеш, брате, — теши га Лазо, — тако ти је у свијету... Свако се тура напријед како ко може...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала кад ће доћи ноћ [. . . ]”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед.
Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882.
Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не поквари); Не буде ли ништа, ти се теши тиме: И Новембар уме даре да подари. Уме, уме, куме, — ал’ и слагат’ уме.
Петровић, Растко - АФРИКА
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена. То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана.
Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда — А зар за ме нема нада!? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо
Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна. Лечи, теши довека Све болане груди, Које беже од света, Од веселих људи..
Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то доба, Па се смеши па те теши: „’Вако ћемо све до гроба!“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби,
ЛИВ Чујем да си блед у лицу, А с њега се туга смеши; Зар ти немаш таку птицу, Која уме да те теши? Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане, ноћи. А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекох ордонансу какав сам сан уснио. — Ех, сан је лажа, а Бог истина — теши ме он. Али мене је обузело неко нерасположење. Уверавао сам себе да овакав сан не бих сањао да нисам видео змију.
— Ето иду! — рече један. Окренуо сам се. Она двојица носила су Грују. Притрчао сам. — Ништа, ништа, не брините — теши ме Груја. Али по тамним колутовима испод очију и дубокој бори између обрва, видело се да много пати. — Јеси ли рањен?
Негде пред нама проломи се страшна експлозија, да сам тренутно застао. — Не бојте се! — теши ме вођа. — Бугарски мерзер. Он ретко омане преко рова.
Обузима ме нека мука. Хтео бих да изађем, али наићи ћу на Луку. А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено. Теши ме само што замишљам да се он сада још више једи од мене. Ако... Нека га!
“ — За време од три године ја нисам хтео зато да одсуствујем ни један дан — теши се Лука. — Како се ствар сада развила? — пита Војин. — Сели смо на клупу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато. Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ништа од овога мога! Хајдук. Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. Баба га теши. — Биће, биће, Стеване. Него још млад, доћи ће и он у ред. — Аја! Како млад, каква памет да му дође?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува. Он музу пази као кћер И њојзи даћу спрема; Тај човек има добар смер, Штета што мозга нема!
Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге. А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За сада видим толико да је то дете које уме бити срећно, и то ме весели и теши ме, и одмара ме кад понекад дођем кући сва пребијена од натезања по економији... Уме бити срећан, и то је његова срећа.
Хвали се тим лекару, а лекар га теши и храбри, али запажа да пациент, док разговарају, непрестано дрема. Доктор спрема инјекцију. Пациент спава.
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише,
— Обоје плачу. Ната некада није имала срца, али старој Нати порасло срце. Загрлила оца, теши га: — Има још мало од твоје готовине... не бој се, нисмо још просјаци... ту је кућа, и ја још могу да зарадим.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење. — Па ако! — теши се мајка. — Баш ако и погреши што, мантија све то покрије!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Протић се подбочио рукама и посматра тужно. — Не секирај се. Наћи ћеш седла уз пут колико хоћеш — теши га потпоручник Драгиша. Силазили смо. Све с камена на камен. Ноге подрхтавају од замора.
Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш? — Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме. Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш! — онда штуцне.
— љутну се Топлица. — Посилни! — викну Живадин. — Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу.
Обухватио је моје шаке да их загреје и нешто говори, као да ме теши. Сигурно очајно изгледам. Наједном сам осетио како попушта хладноћа и по моме телу се развила нека пријатна топлота.
Не тресем се више. — Ето видиш... Проћи ће. Сада су ти руке топле! — теши ме Лука. Али сада ме топлота обузима све више. Осећам да ми груди сагоревају и ја као кроз маглу разазнајем предмете.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад. Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.
Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теши Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана. Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.
Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат. А шта му и треба више?