Црњански, Милош - Сеобе 2
Распитивао се за Варвару. Кад чу да јој је дете умрло, рече да је треба тешити. А идуће дете боље направити. Тако је о деци говорио Вишњевски, који се, као и Исакович, спремао, те јесени, да буде
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити. А ко ће га тешити? Катица? Шамика? Та они сами утешитеља требају. Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.
Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити. А ко ће га тешити? Катица? Шамика? Та они сами утешитеља требају. Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А медвед га стане тешити, каже: — Ћути море, не плачи! Ако немаш грожђа ове године, а ти ћеш имати догодине; али за мене док се прочује какав
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Ја сам овдашње дете; зашто страни да нападају на мене? ШАЉИВАЦ: Ви се можете тешити што сте јошт дете, пак ће вас ваши оцеви опет моћи послати у школу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ви и сами увиђате да смо тренутно запали у мучан положај, али можемо се тешити да смо имали и страшнијих искушења, па смо, захваљујући нашој срчаности и нашим вођама, све то пребродили. Другови!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
уморан; 2. мучан, тежак турунџа - врста поморанџе, вар, амара (Цитрус аурантиум) Ћешити - тешити Угодба - 1. пажња, услужност; 2.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чуј ме, мени је потребан мир, потпун мир, обећај ми да ћеш ме штедити, да ме више никад нећеш тешити, не љути се, али обећај то. Он се уздржа да не покаже колико га то заболи. — Кад хоћеш тако, ћутаћу увек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
(„све земља радова”) разбијати — (значи и) одвраћати, задржавати, спречавати разговарати (кога) — забављати, тешити, храбрити раметли — в.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви ме избегавају, клоне се... Ја не знам за радости — и она покри лице рукама. Било је бесмислено тешити је. Али сам је жалио. — Зашто мислите тако?... Ја нисам бежао од вас...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити. Адову бездну Орфеј, љубезну во јеже спасти, прешед без страсти невредим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
се решењу великог проблема, а не наћи га; наићи на крупну дивљач, а не уловити је; џилитнут се, не погодит’ циља. Тешити се будућношћу, било је бесмислено, јер за два дана морали су конгресу бити поднесени сви предлози о календарском
Ту ћемо сести, разговарати се о прошлим временима, зажалити што су прошла, али се тешити тиме што нас нису мимоишла. Иза камина певаће нам попац.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и господин Томин разговор са мном, али је онда од Бога и то да од летос почнем испраћати матуранте, и онда ме немој тешити.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Со тим га увати за руку и почне га тешити да се ништа не боји, да му он неће ни најмањег вреда учинити, но да ће га по дужности сердарској јошт и од беде, ако
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она диже уплакане очи и погледа ме са пуно поуздања, тако да сам, ја у томе тренутку осетио дужност да наставим тешити је. — Па онда... гуска... — наставих, тражећи шта бих још могао казати. — Гуска баш није ништа тако... то није увреда.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А тако од рана, разбојниче, оздравити разгледује (од разгледивати) — разгледа (од разгледати) разговарати (кога) — тешити, храбрити разгодити — (значи и:) разделити: И све јесте робљу разгодио раздертити се — забринути се, ожалостити се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
бољарин опи се те цара Давида изружи и изпсова га и да не бијаше му жена Авиђија припала молити и с паметним речма га тешити, то тим махом бијаше цар изострио се да га смакне.