Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити? Тешка је ствар туђе благодјејаније, али се не може иначе у општеству живити; ми другима ваља да помажемо колико можемо, и у
А Греци веле: Тресу се планине, родиће се миш.| 104 Рибари Рибари, извлачећи мрежу из реке, осете да је врло тешка, почну викати и скакати од радости, ублажавајући дан и срећу своју.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Било је много јесењих послова! Једну по једну, изнесем алатке! И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика! Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка!
Једну по једну, изнесем алатке! И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика! Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком!
Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком! За раднике су трпезу поставили насред поља, под велики дуд!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама? Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији.
Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта. Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.
Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада... Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... — Молим, фајерунт!
Одмах ти ту они затурише разговор. Капетан се жали: како је тешка служба, како се мучно живи, како га неће да унапреде.
Ђоша се, опет, жали: како рђаво иде радња, новац не пада, муштерија нема. Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из своје коже не може никуд...
Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из своје коже не може никуд...
Сад баш добих последњи одговор од начелства!... Сава и Никола прснуше у смех. Сава само што није легао да се ваља од тешка смеха. А и Симица се заценио, па само цепти. Капетан у чуду избечио се, па не зна шта да рекне: — Но шта вам је сад?.
село,.. и људи, и моја кућа, и све... Вала, мили ми се више ни живети. Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у
— Саву Савановића! — дрекну Ћебо и сав поцрвене од тешка напора. — Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим. Био је то опак човек! — А где је укопан?
Страхиња је наш! — гракнуше готово сви. — А онај му џенабет није дао ни поменути!... Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. — А што си, море, луд! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко и упиљи у њу. — Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... — Онда? — Онда ћу кидисати сама себи!... И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме... Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме.
ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума... А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа.
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо?
Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало. Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свилокосић је у запари. Сад је тек међу две стлице, а не зна на коју ће. Није рад ни да се са Алком завади. — Тешка је ставр за ме. Ћирковић ме није никад увредио, а напослетку не могу се потужити ни на Алку.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Фініта Иа цомедіа! — Дакле мобилизација, рат! — Нек је са срећом! Али како у том моменту наиђоше однекуд она тешка гвоздена кола за поливање, вучена огромним мекленбуршким коњима, који су тромо и гломазно газили средином улице, оно
Ја болујем од неподношљиве неодређености; двоумица то је моја тешка, фатална бољка. Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он никада свршити
Али, док је он. са дурбином на очима расејано осматрао она ућуткана места, два тешка зрна зафијукаше па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са
Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а мучим се.
Африка
Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини. Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја.
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као
Жена ради за човека а човек је тражи само кад треба да је понова начини тешком; она је тешка скоро без престанка, а за то време ни не сме да иде с њом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, кад је кочијаш ошинуо коње и кад су коњи, пропевши се, повукли тешка кола, гомила је само викала за њима, али их је пропустила. Нико није потрчао за колима.
Руку је био подигао и ухватио се за главу, као да га је спопала нека, тешка, главобоља, гледајући пут параде, која се, у даљини, сад опет видела, као нека црвена, права линија.
Кола кирасирског пука, велика, тешка, црна, приближила су се, међутим, а два хусара су – ваљда да извиде – објахала Исаковиче, у каријери.
Како ћу да оставим сиротог Трифуна? Шта ће он овде, без мене? Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва. Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре?
Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило. На дну стрме улице указаше се тешка, црна, путничка, кола. Према обичају оног времена, висила су, на високим точковима, као да се људи морају возити у
Али шта ће бити, ако Србе, и у Росији, у пехоту буду одредили? За овако нешто, што је овде учинио, казна је тешка у Росији. Има тамо и усекованија језика, а неки су и у Сибир отправљени, због непослушности.
Тог четвртка – десете недеље после Духова, године 1752 – у Бечу је забележено да је, од раног јутра, била тешка оморина и велика запара. Чак је и вода, у шафољу, у ком се Исакович, дуго, пиркао и прао ноге, била млака, као бара.
које је на његову мртву жену личило, и њене очи, које су биле црне, али сјајне, као да горе, а видео је и како јој, тешка, бакарно тамна, коса, низ врат клизи, као да је хтела да још више на његову мртву жену личи.
Ана је причала да Петар и Варвара иду за њима, са свега два хусара, у колима сенатора Стритцеског, која су тешка, старинска, па су заостала. Варвари је, каже, на путу, два пута, позлило, али неће ни да чује да одустану од пута.
Та увреда била је тешка. Тих дана, на денунцијацију Хорватову, против ђенерала Шевича водила се нека истрага, око неке крађе зоби и сена, и
Сјахали, тек пред непријатељем, припремили, пешице, гренаду. То је била тешка операција. Тога више ни у Росији нема. Коњица, која би пехоти прилазила, као та, тешко да би победила.
Костјурин виде дебелог Ђурђа, како се беше дигао у седлу – а гузица му је, очигледно, била тешка – па се насмеја. Ђурђе му се био допао, како приђе, као зид, гренадирима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Главни је део те ношње тешка ланена или кудељна кошуља, било „летошница“, која се носи за време радова, било „великденска“.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЂАКОВИЋ: Разуме се да се да размишљати и сад увиђате ваљда да нисам преценио? СПАСОЈЕ (сети се): Ах, да! (Тешка срца вади из портфеља две хиљадарке и даје му их.
ЂУРИЋ: Ох, то је тешка оптужба, и то у најгорем тренутку. Ствар „Илирије” се овога часа налази пред седницом министарског савета; сваки
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осетих како ми колена дршћу. То је то. То је то, Боже мој! Сви су ми се зглобови растварали, а крв постајала тешка и врућа као растопљен метал. - Сада више не! - рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле.
Говорио је о нашој будућности иза смрти, о свему што ћемо имати кад умремо. Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој!
Хтедох да се јавим, али се сетих где смо и пођох даље. Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво. - Да ниси ставила и комад олова поред ње, Рашида? упитах је. Рече да није. - Само камен.
Црњански, Милош - Сеобе 1
њена и кост, смех и дах, као и њен поглед, имали су неки гладак сјај што је светлео у њој, док је носила чедо у себи. Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и
Спремао се топал, пролетњи дан, после кише. У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа.
Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да га носе, нису могли (био је крупан човек, тешка тела), па су тако стајали око њега, а он је само јечао, онако положен на комад црвене земље коју су претходно
Узнемирава их та тешка тишина испуњена мирисима биља, влаге и испарења. Стопала су им несигурна у разбуђеној земљи, тако различитој од
— Да прошетамо мало? Паралисана страхом, ништа није одговорила. Његова тешка шапа спусти се на њену руку. Покуша да је извуче, али није успела.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Такав је и мој муж; једва и мени каже, а камоли ком другом. Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре. Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува. УГЛЕД 5.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»безбожних и богомрских и безаконих Агарјана« учинила је крај српској држави у XВ веку, и за српски народ настадоше »тешка и нуждна времена када чловеци на се смрт призиваху а не живот«.
«2 Та времена »тешка и усилна« нису престајала. Стање српског народа било је релативно сношљиво пред ратове и за време ратова.
да је преко Копитара у служби католичке пропаганде, проглашен је за »антихриста«, агента кнеза Метерниха, и та тешка оптужба против њега се стално понављала и он се против ње са гнушањем бранио.
У Србији, исцрпеној од три године ратовања, завладала је тешка економска криза, потом су дошле оштре и крваве политичке борбе [између династије и народа,] које су се 1883.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Одо доле, доле — али куда? Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди. Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве!
Сада пљушту, сада грму јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.
дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина, тешка бољезана, И то Од два или од три дана. Како дође, процвилела мати: „Помоз', оче, молитву очати!
нико ту не знао, Све нестало, а трн је остао, Па забô се у срдашце моје, Тужни оче, и у оно твоје; Љута нама, нама тешка трна, — Лака теби, брате, земља црна! Једна речица јошт ми, брате, гуди Из љубавни што т' истече груди.
Крај врата стаде, па у драгог гледи, У њега гледи, па дркће и бледи, И гледаше га баш по сата дуга, Де срце њему тешка мори туга, Па од стра љута сва задркта млада, Јер њега така не виде никада.
драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.
“ 97. Што би даље, није ствари, Зато песма о свем ћути, Она њега баш превари, Да и мене самог љути. Ал' такова тешка чуда Збивају се светом свуда. 98.
102. Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто муке, Пуцају му беле руке! 103.
XXИ Мати заспа. Ал' ћи њена Да л' и она заспа, што ли? Тио иде ноћ студена, Је л' јој тешка, да је боли? Нојца иде, поју петли, Да л' и броји она млада? А зорица веће светли. Што ли чини, де л' је сада?
се: гледа сузе, Глену реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце бије, Као нека тешка тајна Тамо на дну да се крије, Све га јаче мучи, мори, Но сад вода завиори.
Ево саде годиница Како му не видим лица; Злато своје вече спрема, Њега јоште овде нема. Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути.
Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво само мени, Здраво буди, десницо витешка, Срећо моја, турска муко тешка! Издај, пушко, мачу, саломи се, — Ти, десницо, само не дај ми се!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Калајџија прими гранату у руке, одвагну колико је тешка и преко срца рече: — Седам банки, више не вриједи. Рожљика брже-боље граби гранату из његових руку, као да би купац
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...
Ништа ми се тада не допада. Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем. Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни
Ах! И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга... Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!
— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша.
Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја. Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?
— Ал' кад те кида, када те треска ужасни звекет окова тешка, када те јаук и врисак цепа — ал' си ми страшна, тишино лепа!
Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цурица јој рече: — Моја тетка, моја, каква је нешто у тебе лахка рука, а у моје маме тешка. Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Видим ја моје добро јутро. Жена вредна и уредна, а кад тамо, на свакој страни црна штета. Ено се и даске оглођале од тешка трвења. СОФИЈА: Не можемо седити у свињцу. МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао.
(Почивка.) СТАНИЈА: И јошт како сте? МИЛАН: Фала богу! ЉУБА: Ону фигуру јошт нисам научила. МИЛАН: Мало је тешка, то је истина; али је врло лепа. ЉУБА: Да видите само. (Почне по соби правити фигуре из кадрила.) МИЛАН: Па добро је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини. Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!
ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути. Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба.
Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба. Узалуд зову даљине драге, старини
Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит дана, прошла је, важна и тешка, гракћући, — госпођа врана. А за њом, корака лака и дугог репа — сврака.
Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!“ Што беше даље, за пута тешка, не прича пилот, само се смешка, и наш се деда збуњено чешка.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.
не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презир'о сам насилнике целог света.
пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позније доба, Да ми гроб не куну у седа времена.
Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља
Отвр'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина к'о најмлађег свога брата...” Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с
Отвр'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина к'о најмлађег свога брата...” Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски тешка друга нас крепи и односи у лету Са беле тачке трга добро се виде сводови Јерусалима зорњача светли где је
нити сам водио њихове војске њихов је сопствени јаз што уместо мирења траже путеве изгнанства моја правда им је тешка као непрелазан бедем и светлост из ока сунчаног ослепи их као стрела крај рата је објављен из вечитог града а
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Хтела бих да се иселимо, иако би то тетки и мени донело тешке бриге. АДВОКАТ: Зар је наћи стан тако тешка брига? ДАНИЦА: Не то, али...
” а ти га казниш за јавно псовање бога и богохуљење; рекне: „Тешка времена, боме, ето не могу крај с крајем да саставим”, а ти га казниш за преношење узнемиравајућих гласова; пљуне пред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе.
Униформа, онај челик... параграфи... дисциплина... смрт, нека осећања тешка као олово падала су на душе, залазила у најскривеније куте и потискивала нежне мисли о породици, љубавне дрхтаје и
Жуљила ме јака, сметале ми чизме, тешка ми била сабља, саплитао сам се о мамузе... Али са извесним поносом посматрао сам оне две звездице на рамену, а војници
И то је тешка мисао... Гледам овај свет. Све млади људи, у напону живота. И та ми се мисао непрестано врзма по глави. На пример, шта?
У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза
Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва.
Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.
Притискивала нас тешка мора од близине смрти и потајна радост што смо живи, све побркано са страхом, да и нас тако нешто не снађе.
Оно је од неке тешке хаубице... Тек пред зору наиђе наш командир и рече да будемо спремни за полазак. Тешка срца помишљамо на данашњи дан. Али када возари појахаше, нареди командир да окрену уназад и пођосмо истим путем...
Видимо како прилежу. Ах, што не можемо да добацимо и до оне хаубице... Небо се замрачило и муње свитнуше. Тешка олуја, дижући огромне облаке прашине и повијајући дрвета, спусти се над земљом.
А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих уз једну врзину. Тешка је самоћа и кад живот промиче редовним током, а камоли сада у рату. Ама да ме ране само!... Шта бих радио?...
Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли. Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.
Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу ?... О, да тешка срама! Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте. И све због ње!..
Гојко познаде Вељин глас одмах. Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици. Беше га срамота, тешка га срамота обузе... Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...
— Којешта!... Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа... — Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!...
главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.
Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом: — Не знате ви ко је пред вама. А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали. О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам.
Директор наиђе и оштро ме казни за неред. О, како сам тада страдао!... Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!... Али мој добротвор оздрави!...
Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.
Као да јаучу. У подне, кад је море као угрејано уље, долази барка да отпловимо до Новог. То је обична, тешка барка, бедна наизглед, опремљена за тежак рад. Под крмом је зазидан обичан мотор, што се ложи петролејем.
Још само моје срце слушам како куца. Цор меум вигилат. Моја „кривица“ у том замешатељству није била тешка. Полиција ме је, у згради насред Сегедина, немилосрдно саслушавала, али, сем гурњаве са детективима, при нашем
Поред мог имам онај једног хрватског песника (Фелдмана?). Атмосфера је тешка. Неки међу официрима носе триколору као кокарду на месту розете Хабсбурга; други имају црвене сомотске шапке, а за
Она се труди да се насмеши. Отвара се затим тешка, огромна капија, али ми пас у сусрет не истрчава. Излеће само неколико голубова.
Очи су ми биле уморне од неспавања, а обузела ме је била тешка слабост од дугог путовања. Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету.
Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена. Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа.
који бију од ових цркава, које као да су махнити зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва допиру кроз тешка, црквена врата, чујем као пригушене урлике. Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида.
Небеса, што у пролеће дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра. Боје, као зарђао наковањ.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Чак и крава, онако тешка, гломазна, ма колико да се опирала, поче да поскакује и одскакује, да ђипа, да се рита, да се окреће уокруг као да је
Новаца није имао нити га је примао, него га се чувао као живе ватре. У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина утеха и радост.
Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара... Тама је пала...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно. Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са
Рука му необично дршће, једва држи у њој цигару. Да би олакшао души, коју непрестано тиштаху нека тешка осећања, навали да пуши...
Кад наиђеш у њега из других села, изгледа ти као да си, после тешка и уморна пута по сунчаној припеци, зашао у хладовито осоје, где ти мирис бучја и жубор поточића душу разгаљује и улева
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! Ох ох! Црк’о да бог дâ, ћато! О ко те заћатио!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ветар лежаше, ко сломљено крило. ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу. ЗИМСКИ СУМРАК Последњи зрак, истањен, Дотиче лакат окуке;
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту смо, код једне тунаре, видели необичан призор приказан на слици; велика ратоборна риба »еспадон«, тешка око 250 килограма, која се са непријатељем и препрекама бори својим дугим, јаким и оштрим кљуном, ударила је овим
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све клонуло, свако биће, свака зграда. То над Вечним Градом, као мора, пада Тешка традиција безбројних столећа... ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над
И кад на живот мислим цео, Који је био што је сада, На моју душу ко црн вео Огромна, тешка сенка пада. Но ко паука што за мрежу Везују танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па сам стога на крај и утекâ, е близу њих не бих освануо. Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН.
ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху куће на свијет дивота! Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу. ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше?
Појаш', Марко, твојега Шарина, од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.
Она би мислила да је то од умора и великог напрезања. Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена. Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна...
до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити? Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!
Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима. Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе.
И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.
Чак јој се не учини необична ни сама капија. Била је то велика, тешка и јака као град. Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко
Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.
Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне.
На обмане дана поносних и чедних, Самилост и сету осмејака једних У којим је вредност живота нам била, Суморна и тешка као црна свила.
НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у
бесни, тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена лије, Где се задња, тешка, мрачна борба бије И Слобода где се с Тиранијом рве.
— мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Јер свет је тешка, страшна лудница, Свирепост, очај, несрећа и вај. Или ће увек све бити тек плен Сурове смрти; а вечно робље
отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж, или блудница; И свет је тешка, страшна лудница, И болница, и тамница за робље, И тужно, вечно, прекопано гробље. РЕДОМ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Међу мноштвом рањенијех заробљеника, Њемци поведоше и Јана. Рана му не бјеше тешка, но за дуго лежао па му се крв источила. Пошто се извида и каза род и постојбину своју, Њемци га предадоше у Ћесарију.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— (речи којима девојка тајно заклиње момка који за њу не мари, да би се њом занео). Тешка га рђа спопанула! Уста му се на затиок окренула! Црна му земља кости изметала!
— Из празне куће и миши беже. — Врећа празна не може на ноге. — Сиротиња нема сродства. — Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка. — Празна кућа, — луда газдарица.
— Празна рука мртвој друга. — Празна не пали. — На сиромаха и зец вади пиштољ. — Тешка је немоћ шупаљ тоболац. — Тешко мени и по брату моме, ако немам у тоболцу своме.
— Благословена (слатка је) вечера с правдом стечена. — Није ми жао на мали део, већ на криви. — Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде.
је упрти на кркаче драговољно (јер већ њему и његовој кући неће ништа учинити) и однесе је без икакве муке (јер није тешка намало) куд му каже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она ће ти останути тешка, и када дође вријеме да роди, не зови | друге бабице да дијете обаби него мене.“ Чоек узме запис и да га жени да га
“ Чоек узме запис и да га жени да га носи казавши јој, како му је пророчица рекла, те она те исте године остане тешка.
По том жена мало је кад изван куће и излазила, а ако је кад и изљегла, остављала је запис дома, те опет остане тешка; и када дође вријеме од рођења, пошљу за ову пророчицу да дијете баби. Кад ли ево роди сина у крвавој кошуљици.
“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО. Спопане тешка жеђа једнога сељака пошто је био на покладе месне обједовао, а не имајући од куда да купи, срећом види једнога свога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
одговори: „Није ми, валај, жâ шта сам га убија, али не би никад прижалија да сам му крв пролија, јер је њиова крв тешка и деветом колину...“ Јерковића се сој разликује по много чему од осталијех досељенијех и старосиодскијех братстава.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата. Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и
О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти. СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Полазим, а мени, дугоњи, корак је кратак. Брзо се шири цвокот леда. Спорије корачам; нисам знао даје брада тако тешка, и нисам знао да се све толико плаши ножа. Дрхтавица је све гласнија.
А у шта ће мени да прође ноћ! Спаваш и хрчеш, хрчеш.... Више никад да не чује то одвратно хркање, тешка, наднесе се над њега, мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с
И другу цигарету попуши док Ђорђе не стиже с прљавом платненом кесом. Ђорђе се наслони на врата. Кеса је страховито тешка, па му дрхте руке, и леђа, и ноге. Неће, вељда, пас, бројати. Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица!
што криво стоје, угарци су опет људи, варошки окламиши и чанколизи, келнерај водоравно стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани је, много је пио, обрукао се, мука му је... — Ико, све истерај напоље.
Једва је стигла да уђе десетак корачаја у њиву, загазила у тиквине вреже, сплела се, загушила и, тешка, смрскала неколико жутих цветова. Кад се мало отрезнила, погледала је око себе: кукуруз је био вран, чађав од мрака.
Иди!“ Чуо је како трчи низа степенице умочене у задах ракије, кашља и галаме, осећао њена тешка стопала по пршљеновима кичме, и говорио себи: „Ја сам истински болестан. Јесам болестан.
— Немам шта да кријем. Све могу да ти кажем. — Она се одмаче; са рамена јој паде његова рука. — Тешка ти? — Није. Кажи, шта си хтео? — Зашто ме мрзиш? — Не мрзим те. Спава ми се. Све су жене спављиве у овим данима.
на мајској ливади, а зна да човек није ни мрав у ногавици ни буба што зазврнда у жбуну његове браде па падне на земљу, тешка као жаба.
„Лако је теби да галамиш кад Ти је глава сигурна“, закркљала је смрдљива и знојава помрчина, грка од жеђи, тешка од тескобе. „А што је Мени лако?“ Андра му је осетио дрхтавицу. „Син ће да те ишчупа. А ко ће нас?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, само што је Златопрста ушла у дворац, за њом су се залупила тешка гвоздена врата. Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
лепи дани Увело је цвеће, одбег'о ме мај; А на души оста, к'о скрхана биљка, Ил' ко тужан мирис увела босиљка, Једна тешка рана, тежак уздисај. XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња.
Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка. Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те!
„И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?“ - „Тамо куд се стићи мора!“ „Зар је вера тако јака?
тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме... Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме.
ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као
- давно, прије много лета, У дан један мутни, јесењски, и мокри, Кад капаше вода са дрвља и цв'јета, И кад мртви данак тешка магла покри: Спровод један стиже, хрпа мрачних лица, И у пусто гробље утјераше кљусе...
И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Голгота спава у мраку. Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара. Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна.
Цвет не би клон'о под кораком њеним, Ни дрктала травка кад она слази; Ал' тешка је туга с плаштом свиленим! Туга је њена што цвеће гази... Речи су њене к'о туга црне, Од којих цвеће премире, трне.
„Колегинице! љупка, млада жено! Зашто копниш тако у одаји сама? Изиђи да видиш драж априлске ноћи! Зар ти мије тешка самоћа и тама? „Прозори су моји отворени вазда. Унутра постеља угодна и мека.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пронашао, нађе и доказа да свако чврсто и нешупљикаво тело, уроњено у воду, изгуби од своје тежине онолико колико је тешка количина воде што ју је при зароњавању потиснуло у вис.
„Велика жртва што је поднесосте за науку!“ „Нисам се покајао, и није ми била тешка“. Он ућута неко време, па онда настави.
То удвостручава цену књиге. Као што је овде пред собом видите, она вреди толико фунти злата колико је тешка“. „Шта тражите за њу?“ „Хиљаду флорентинских златних форинти“. „Ви терате шегу са мном!
Они разговараху о дневним новостима и о времену, али се у њему разбукта тешка душевна борба. Она опази на његовим очима јасно ту борбу његове душе.
За то је и његова нова апаратура била недовољна. Он мораде после дугих мука, тешка срца, обуставити та испитивања и одложити их до бољих времена. Остао је, бар неко време, без занимања.
Он ме погледа добродушно, очинским погледом. „Али - не дај Боже да на себи искусите - живот је тешка борба. Тако стоји написано у књизи судбине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка. — Ово су глумци, мора бити.
— Го... го... гос... подине... пуковниче... а... а... а појма немам! Као ашов широка и тешка десна командантова шака пљашти по левом, необријаном Ресимићевом образу. — Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М...
А, шта знам, можда и нема разлога да сумња, можда је и она као и он ружна, незграпна, само једе и спава, тешка нека жена као вагон.
Све огромне препреке вере пале су. Оборило их је хришћанство. Сва тешка, неправедна и несносна ограничења права ублажена су или сасвим нестала.
отварају и звуке неке шиштаве испуштају, док му руке бесно млатарају, те се више не зна да ли се још радује, или га је тешка нека мука и жалост обузела.
Ето, све ово и овако падало је Митру на ум за време док је тамо иза оних дуплих врата тешка операција трајала, а која му је ове мисли и изазвала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па кад се из читаве те клин-чорбе коју је око таквог једног фантома човјек наплео и набајао избаци клин, и опет тешка срца може да се батали оно што је преостало.
— Зар не?... — Доиста, не преостаје друго!... Учините тако!... За човјечанство никаква нам жртва не смије бити тешка. Чак ни жртва бесмртности. Л — Је ли могуће да сте и ви били ожењени?? — згранула се моја болничарка.
Али тек, дешавало се тако. Била то смрт у породици, нека тешка брига, неко мучно страховање, увијек ми је бивало уштеђено оно најгоре.
Само половична, само докраја неосвојена искреност бива тешка: пуна, бескомпромисна, неограничена искреност сасвим је безболна.
Права је радост у ствари безразложна. У том и јест њена чудесна љепота. Стид од једноставности, од наивности, тешка је мана. За човјека уопће, а за човјека-умјетника поготову. За овога, вјероватно, најтежа од свих.
Али туђа жртва постаје понекад тешка. (Кажем понекад, јер у другим случајевима претендирамо, напротив, да нам се она приноси на тасу, с малим книксом.
Али у Мајином случају неизвјесност није дуго трајала. Од самог почетка имао сам јасан осјећај да је ствар изузетно тешка и да ће јој ток бити необично брз.
Био сам спреман да подијелим с човјеком танку корицу круха, али сам тешка срца дијелио моју сиротињску собу. Кад смо непрестано с људима, упознамо туђу унутрашњост као понутрицу излизане кесе.
Па најзад одустајем. Налазим да је једноставније заклопити очи и чекати. А чекања, у овом стању, нису ни тешка ни дуга. Наићи ће ваљда болничарка, то ће и сама примијетити и учинити што већ треба.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.
— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати. Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... — Ћути, попе!
А сад ми је то велика, тешка брига на врату... Али шта да радим, научи ме, попо ? — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да
— прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. — Шта? — рече она зачуђено. — Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене.
Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата... Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...
Савладан је, побеђен... И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи... Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То је песма коју рађа мис'о моја и сећање, То је песма мојих дана и часова и прошлости, То је песма стара, тешка, једнолика к'о кукање, То је песма са згаришта идеала и младости.
Смрт ваша тешка мој је био живот, К'о рука каква болесна и мека, Он пада на вас и спрема ваш ћивот Где је и моја будућност далека.
Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.
1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница — Све је једно данас, све гробови свежи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка искуства. Када јој је било шеснаест година некаква заразна болештина харала је земљом.
Жудео сам за експериментима, за истраживањима, и предао сам се судбини тешка срца. Управо када сам се припремао за дуго путовање кући примио сам вест да отац жели да идем у лов.
неколико недеља или месеци, моја страст за привремено напуштеним изумом се враћа и ја стално налазим одговоре на сва тешка питања, готово без напора.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их ускоро
Међутим, исправити обе те грешке није било лако. Моји напори да стишам ту своју српску нарав доводили су ме у тешка искушења. Покаткад би полетео неки двопек тачно одмерен и ударио би ме у главу.
У току читања имао сам утисак као да се подиже нека тешка магла која ми је онемогућавала да јасно видим Фарадејеве и Максвелове мисли.
Али колико учитеља то ради? Колико мојих читалаца заиста знају тај закон? Помислите само како је то тешка оптужба нашег система образовања када не успева толике интелигентне људе и жене, дечаке и девојчице да научи једном
Изненадна грозница погодила ме је као гром из ведра неба. Пет дана касније, мој живот је висио о концу. Заметнула се тешка борба између снажног срца и тешке упале плућа. Срце је победило.
Знао сам то још онда када сам као пастир у Идвору учио да се дојављујем кроз земљу. А зашто вода или чврста и тешка земља боље преносе звук од ваздуха?
шездесет година и живот Установе којаје тада рођена, а живи још и данас, увек ће нас потсећати да је одбрана нације тешка стварност и једна од наших најсветијих патриотских дужности.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лијено погледа уоколо, а кад поглед заустави на силесију мрави што пред њим за послом журе се, вукући за собом тешка бремена, уозбиљивши се рече наглас: —Баш су лакоми и дрпе се као и људи, као да неће никада погинути!
„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
се мало па готова ствар; а шта је љубавник – искомпромитујете се мало па готова ствар; али бриџ је, верујте, врло тешка и компликована игра. Ен же комплике ме тре дистенге.1 ЖИВКА: Али ја бих, господине, желела да останем поштена жена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уосталом, да се јунакињини први утисци при уласку у младожењину кућу односе на опажање сразмера: прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада.
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да
С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани. Тешка Неверства крију у срцу што стрепи: Славује странпутица. Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим.
Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада. Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада. Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику.
ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем светлости Мрак цвета у врту
Душо, животињо коју прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено ни запевати не сме Пред новим злом које почиње да цвета?!
Краков, Станислав - КРИЛА
Још су две такве жуте т довале у ваздуху. — Какав смели вираж... Одједном се хука истопила. Тишина тешка, страховита. Чуло се како звижди и крцкају везе на апарату. Мотор се Елиса се угасила и од чаробне постала вом.
Стаза је све стрмија. На очи се обара сан, на плећа умор и тешка ратна спрема. Усеца се кожа упртача и кајиша у месо. Све ћути, само где где гунђање и шапат.
Тишина која настаде би мучна и тешка. Осећа се да се тамо нешто догодило. Војници узнемирено подижу главе. Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше
Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему.
Најзад се платна шатора стадоше да беле и постају видна. Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан...
Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана. Под платанама још нико није погинуо.
Још је овај дан био његов. Аутомобил их је носио прашљивим путем кроз бараке н логоре. Тешка зелена кола се тресла и енглески возари су поздрављали одсечно кратким бичевима. У Микри су стоварили храну са бродова.
Петровић, Растко - АФРИКА
Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини. Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја.
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као
Жена ради за човека а човек је тражи само кад треба да је понова начини тешком; она је тешка скоро без престанка, а за то време ни не сме да иде с њом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?... (Радак, Вук и Исак улазе.) РАДАК: Шта је, Станоје?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице.
(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље
Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али највише јада задавали су им наши рововски топови. Посматрао сам са задовољством како се тешка бомба извије у висину, па одозго суне наниже. И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас.
Потом забаци главу уназад и с ноге на ногу... — Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“. — Тешка с-служба. — Онда се обрати Сергију: — Дорогој брат Серјожа Николајевич... дај поцеловаћ ћебја... Ти мој брат...
Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава. — Ух, ала вужди као мечка!
— рече тихо. А то исто веле и непријатељски војници. И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује.
А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале. Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар
— Војници!... Храбро, у име Бога. Напред! — и командир први пође. Остао сам последњи. Глава ми је тешка. Како бих сада радо спавао, ту на земљи, ма где било.
— Али сутра ћемо смрсити конце и нему. Заказано је реглажно гађање, помоћу аероплана. — Вала, ако га нађе она тешка француска батерија, ни кошчица им неће остати. — Али из почетка, полако. Не изостављај ниједан детаљ.
Цео се фронт утишао. Тако је увек при заласку сунца. Ишчекује се ноћ и тешка смртоносна изненађења... Свежи поветарац пирка. А сунце залази лагано иза Доброг Поља, као да нам показује пут...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Црна тешка земља духове не гњечи: И тљенени човек само под њом јечи. Ој, путниче сваки, пред споменом клечи! Обожавај сталне
њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка бреме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
За алем овај? Зар од алема мислиш то је сјај?... Суза је раје то, рајин уздисај! То је насиља она тешка пот Што с тужног чела робља жалосног Троструким бичем гони бесни скот... Наше је то, наша својина!...
(Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Уистину, чини ми се да ову стару и изнемоглу престоницу наши владалаца тишти некаква тешка, немила туробност и страшно проклетство минулих, са'рањених поколења.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Ставља је на длан и узноси као да би хтео да јој одмери тежину.) Шта мислиш ти, господине Вићо, колико је тешка ова депеша? ВИЋА: Боме! ЈЕРОТИЈЕ: Ако хоћеш да јој измериш тежину, треба да знаш шта носи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Аустријске власти намерно нису допуштале штампање српских књига, што се показало као тешка грешка. У улози заштитнице православља појавила се Русија.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
дани — Увело је цвеће, одбегô ме мај; А на души оста, кô скрхана биљка, Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка, Једна тешка рана, тежак уздисај. На Липару 1866. ПОНОЋ ...Поноћ је. У црном плашту нема богиња; Слободне душе то је светиња.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После бабе, долазио је отац. Сиров, крупан човек. Лица затворена и више натмурена. Трома, тешка покрета и корака. Још тромија говора.
Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто
Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Семе се најпре окади, па се метне у торбу, и за њу завеже парче олова (»да п. буде тешка као олово«) и по који новац (»да п.
муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу), »и Бог, кад чује п.
Ћипико, Иво - Пауци
И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку. —Машо, — трже се — јунак си!
— Понеси га натраг, Машо! Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те! — Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши и сневеселивши се. — Нијеси, Машо, као ни она, — и показа руком на Божицу...
Он ходаше полако путем. Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу. Никакова тешка мисао није га морила. Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ
— Бог нас неће запустит', — јави се и дјевојка. Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка. Он преврну разговор: — А је ли оцу боље? — Увик исто — одговори дјевојка. — А биће и горе! — надода брат.
Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!” А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе,
А пуно сам жудила! И то ме мори. — А познајете ли га ви? — Познам, лијеп младић! — Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...
И сада када их се ситим, липо им чујем глас... Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах... И онда нисам господарица од свога живота.. Ма пустите! Стид ме ја!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године. Кирча Зима је била дуга и тешка. О Божићу је падао снег три дана и три ноћи без престанка. Дебљина сметова понегде је била сврх човека.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.
муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презирô сам насилнике целог света.
„Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге.
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина кô најмлађег свога брата ...“ Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина кô најмлађег свога брата ...“ Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
Преко мога гроба Нек се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позиније доба, Да ми гроб не куну у седа времена.
Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину. Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На
Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво. Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у ту зграду уведен је 21 јуна речене године Галилео Галилеји, под јаком стражом. Тешка капија се за њим затворила да нико, па ни сама историја, не дозна шта се онде дешавало ноћу између 21 и 22 јуна.
“ - „Но, исто тако као и те планете.“ - „Али, синко, те су планете лака етерична тела, а наша Земља је тешка, трома, огромна. Зар можеш замислити да се она покреће?“ - „А зашто не?
„Боже благи!“ рече он, „да сазнам да ми претстоје тешка времена, не морам ни да погледам у небо, довољно је да завучем руке у своје празне џепове.“ Ми се насмејасмо.
„Много, врло много од онога што си претсказао, испунило се на длаку, но нешто ипак не. Тумачење звезда тешка је уметност, а човечји разум је ограничен.
“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је. Идућих година доћи ће до кобних сусретаја звезда.
Варићак и ја прихватисмо, иако тешка срца, такво решење. Матура је била довршена већ почетком јуна, а у Беч је ваљало поћи тек почетком октобра, зато је
Оно изгледа, отприлике, овако. Црна плоча нашега Месеца, који је заклонио Сунчев лик, као да лебди, тешка, у простору.
Али тада букну Светски рат, а ја падох, изненађен тим догађајем на мојем имању у Славонији, у ратно ропство. Тешка гвоздена врата затворише се иза мојих леђа.
Један познати историчар Земље је, још пре тридесетак година, резигнирано уздахнуо: „Мораћемо, иако тешка срца, напустити наду да геолошке догађаје послажемо по годинама, вековима и милионима година.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када вредна мрава види! МОЈЕ СЕЛО СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) За гором је
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо! Па је ноћ онда тешка, као гроб мртва, не може да се издржи од страха.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар. Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута. Погледајте корачање, погледајте ногавице.
Пијаца, и судија, господин Ђурић говори народу: Објављујем са жаљењем да се после много година открила тешка заблуда и неправда. Сава Мрасић, осуђен на робију за паљевину туђег имања, и лишен свег свог имања — невин је био.
Жупанија га за то одликовала медаљом. Беше то нека тешка емаљирана плоча, читав тањирић. Гос-Тоша је као мало навијао да оду да захвале лично и он и жена.
Сирота госпа Нола! Није слутила како је тешка и велика ствар бити мати до краја. Десетак дана касније, пред вече, госпа Нола седи у свом „књиговођству” и рачуна.
Ја матер врло волим, али је то чудна и тешка жена. Увек незадовољна, брижна, увек у некој распри са својом савешћу. Све се нешто каје и кара.
— Бранко срете господин Јоксима, и с њим настави разговор. — Тешка је ствар сачувати нашег оца од сваког узрујавања, кад нико од нас још не може да га замени у домаћим бригама.
и прохујале године, и сву своју прохујалост, и чини им се: матуранти, су, и негде их чека неко велико изненађење. Тешка болест сузи болесника. А брига и љубав за осуђена човека, прошири живот доброг створења.
Не знам како и ви, чика Авраме, не осећате шта је с нама. — Преживела је Лекса у самој својој породици два тешка сентиментална пораза. Некада је свога касније презираног оца, лудо волела и ценила.
Волео је додуше што има и „девојчицу”, али најстарији син, Жарко, сушта слика госпа-Филина, био је тешка конкуренција Коди као детету и као девојчици. Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”.
У приземљу, само полуга и катанац, а на спрату један од најпријатнијих, најпространијих станова целе околине. Тешка велика капија, увек закључана; па, по војвођански, дубок „ајнфарт”, прохладан и полумрачан због дубине, где стално
— Страшно је то, докторе. За Соку, онда, велико би добро било да отац њу преживи. — То је тешка реч. Али можете имати право. Ја, лично, мислим да такве закључке не треба правити.
Показују ми оружје, причају о скитницама и о лоповима и о шверцерима и шпијонима... туже се да је полициска служба тешка, да је њима често глава у торби. И зато, кажу, морају помало и пити...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше остроумије; од оног дана како сте се досетљиво код вашег господара супруга изговорили, ја
Мати му се тешка да му, није што зло. Она га час једно, час друго запиткује, но он ћути, и ако јој што одговори, то је набрецито и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
часу нешто врло крупно казао, као да сам извршио известан прелом у животу; као да сам, после мучних напора, отворио тешка гвоздена врата, кроз која ћу сад ступити у нове, непознате пределе, као да сам закорачио праг иза којега наступа живот.
зазорно, јер човек ступањем на универзитет постаје „грађанин“, а бити „грађанин“ коју годину више или мање није нимало тешка ствар. Често пута, чак, боље је бити грађанин универзитета но полицијски писар у Ариљу или суплент у Брзој Паланци.
који нам је бар седам пута прочитао песму „Марко казује на коме је царство“ и који је у својим лекцијама бацао тешка проклетства на Вукашина. — А је л' теби познато да је Вукашин убио Уроша? — Јесте!
Иначе, то вежбање за поздрављање не спада у тешка вежбања у војсци, па ипак су мене поједини прописи бунили. Јасно ми је било како треба да поздрави прост војник, али у
Разуме, се, тешка је то ствар обратити се свакоме појединцу, али када би се обратили појединим професијама, ја бар мислим да би њихови
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Свакоме је одређен суђени час, Лукијане. — Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како?
Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је...
ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама ваља нешто велико и гломазно. Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали су наши разређени редови као
Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо... Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину.
Над нама су баш тада летели немачки аероплани и тешка артиљерија почела је дејствовати. Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се.
С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије. Овај се нагиб назива Преполац.
Неповратно?... Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка... командир превуче прстима преко овлажених очију. — А сад? — Додељена ми је нова батерија...
Мужевна стремљења небројених генерација су кроз столећа била усредсређена на њега. Тешка трагедија понирала је у душе, преносила се с колена на колено кроз небројене деценије, као неко вечно страдање, свето
Бар да можемо бацити последњи поглед!... Тешка слутња притисла душу, а расплинуте мисли као да се повлаче и усредсређују на једну представу, везану за оне који
Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“... Издајник. Тешка је то реч — издајник... Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови...
Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови... А опет, у земљи су остали стари родитељи, деца. Али, тешка је реч — издајник! Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим.
Докле се оком види. Димови од многобројних ватри се мешају са измаглицом дана и као тешка магла притискују земљу. Колико да се душа још више замрачи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кокош пржену на кајмаку, Камо л' звезду да породи Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку
заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора! Тежи је један Шарло но сва козмичка мора; Никад њеног порађања дочекати нећу: Умрећу.
у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора! Тежи је један Шарло но сва козмичка мора; Никад њеног порађања дочекати нећу: Умрећу.
Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.
БИТИНСКИ ПАСТИР Изнад оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш је тешка старост!« — помисли Лепотица, гледајући како се бакица устрашено прибија уз зидове, док су пролазници, журећи, као
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Научила си је? САЛЧЕ (зарадована): Зна, хаџи, зна. (Сећајући се): Ама, тешка је и стара та песма! ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само.
Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на Косову, а није погинуо у косовском боју; влада његовог сина Ђурђа Бранковића, са разних разлога, била је изузетно тешка народу; најзад, за владе Бранковића српска држава коначно је пропала.
Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала тешка, могла је да буде сасвим довољна за приписивање издајства Вуку.
Док сви сватови пију, Марко, који је познат као „тешка пијаница“, не окуша ни вино ни ракију, трезно размишља о латинским замкама, и саветује своје друштво да седи под
Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме укупно чине непреболну трагедију читавог народа.
А беседи Краљевићу Марко: „Остан' ме се, Турчине проклети! Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а камоли да се надстељујем!
Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а камоли да се надстељујем!
Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!“ Па потрже тешка буздована, те удара Краљевића Марка, удари га три-четири пута; насмеја се Краљевићу Марко: „Ој јуначе, Арапине
Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада! Кукавицо, рано је не буди, нека с миром у земљи почива!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка Можда је историјска грешка А можда је неколико гамена Увело моду бацања камена У околини Сиска Баве се бацањем
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Слажеш ли се, Николица? Малишан забринуто погледа кују, па логор, па Јованчета, па опет кују и одврати тешка срца: — Па нек остане.
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та њихова мучитељска оруђа, чимно муче људе, сасма су тешка и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен
друга ти ниско гледања свога укора, а ону пак натраг остајућу, једва се вукући не зарад слабиње правде, него ли изарад тешка на коли товара, грдиње, дмења и величана свога ти.
Тако и све неправе, немилокрвне, поносне, гордељиве судије скоро с једнога сиромашка тешка уздахнућа низлаже, а праве и склоните, кротке уздиже.
Боље би било и говеда пасти, свиње ли чувати, те отуда своју храну стицати безгрешно, него ли тога се тешка бремена некњижну ни оштроумну пртити.
Која им је тешка мука, ко ли што од њих пита и истеже да им је несносни јарам о светскоме старању? Једна глава, једно грло, суретина
Ко да зна човека какав је изнутра? Високо су небеса, А тешка су наша телеса. И видећеш грешну двоколицу Да претиче сву правицу. Ни за пологу папучну нису врсни.
Помрчина тешка, ама ђаволи су онде и врло сваком виђени пред очима... Друга људска смрт гњевна и гротло пуно гњева божија, ширином,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гêга у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида. Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.