Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Што сам почела, почела! Ја видим да овде нема за мене живота. ЈАЊА: Па то све теће за једно шешир? ЈУЦА: Јесте, за љубав шешира. ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир? ЈУЦА: Ја оћу да имам.
Он леп, Јуца лепо; он миги, Јуца миги; он си заљуби, Јуца си заљуби, теће кир Јања у купус. Проклето посла! (Мисли се.) Нек иди збогом ова шпекулација... Ама десет хиљада форинта у стребро!
Охо, охо! Стани, Јања! То је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш. Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања.
То је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш. Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања. Ајде да го визитирамо. Охо!