Јакшић, Ђура - ПРОЗА
у змије, руке су му дрктале, којима је гладио Станино бело лице; и он није више личио на човека, пре на раздраженога тигра, који, жедан, по вреломе песку лутајући, усијаноме желуцу тражи расхладе.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Своју ћеш децу у тај рај одвести, шетаћеш их од бога до бога, али у том рају нећеш срести ни Блејковог Тигра, ни Диреровог Носорога! Кондор нема облаке у кавезу, ни алигатор у базену брзаке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Моје срце је гнездо љубави меров — стара мера за житарице Месопотамија — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата мизерабл (фр.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио? — Из пећине је тигра он изишô Једанпут сретно, оће л' други пут? Ах тешко, тешко мојој јадној души.“ У старе себе затим лупа груди.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај. Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи.
Поскочи деда, прстима пуцну, врти се попут тигра: „У коло, људи, дрвеће, звезде, почиње светска игра! Нек лија узме за руку ловца, нека се с вуком загрли овца!
“ Ово је тигар, око му сија, трагати за њим, то није игра. Ти га се бојиш, бојим се и ја, па ипак неко улови тигра. Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По набрану му челу и бесну севању ситних очију опазио сам да је био љући од тигра, кад је полазио од нас. Можда га је одвела и она фатална мисао, која, у оваким тренуцима, обично долази човеку на ум:
са амвона, па у олтар, и ово идење дође ми налик на оно, кад сам у детињству први пут ишао да видим лава, слона, тигра... И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лаво с лавићима, Те поједе тигра с тигрићима, Тигро риса с рисићима, Рисо меда с медићима, Медо вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра. Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
предњем крају, искочила гола стена, испуцала по површини као храстова кора, а на врху је шиљата као зуб раздирач у тигра, и небо пара.