Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тик-такање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
људи у граду који су те видели у пролазу како лижеш сладолед од ваниле, чоколаде и цитрона, мешано; они што су стајали тик уз тебе у тролејбусу који је био полупразан и пиљили ти у врат и у груди кад се нагнеш малчице напред, и они што су
Седели су потпуно непомично буљећи кроз стакла ка Македонској улици. И ма колико пута да сам прошла тик испред њега, гледао је некако месечарски кроз мене, као да ме уопште не види, иако то уопште није његов систем!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Па ипак, нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји, док тама свуда влада. А тик уз окно рибар се свио, угасла ока, обневидио ... Вјечно се Мачку нада ...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби. Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то.
Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али, кад кола дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само уколико се и у наше сне, у наше забораве, није већ ушуљало вријеме са својим несносним тик-так-тик-так. Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена
Само уколико се и у наше сне, у наше забораве, није већ ушуљало вријеме са својим несносним тик-так-тик-так. Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не крију
Ћипико, Иво - Приповетке
Одједном застану. Уочише мало даље пред собом провалу светлости и дима што је сукљао из једне куће тик до мора. Часом им се пред очи представи домаће огњиште с веселом ватром.
Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао.
Над врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И само и само смежурава рука о дојку. Не гукну, сејо, новорођенче на њој. XИИИ А блуду под прозором, тик ту, врта се мало зачепрљало. Воњи на мирис, мирису на воњ.
Ћипико, Иво - Пауци
А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. „Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...
Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. — Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.
Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.
Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лелуја слабашни пламсај, бори се са капима кречне воде које се откидају од таванице и падају тик уз фитиљ свеће. Камен са лишајима. Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи.
А онда је та лепа вештица принела своје пуначке усне тик уз његово уво, заголицала га свежим, младим дахом и рекла у правом тренутку две-три речи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На најдубљем мјесту језерца Николица је газио воду скоро до врата, док је његова вјерна Жуја пливала тик уз његова лећа наслањајући му главу на раме.