Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве до усијања! Свако дрво сија као црква! И крекљаво је дрво ујесен златно!
Африка
Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући тако наиђе у планини код једног извора на неку лијепу и здраву жену која захвата воде, у дванаест тикава. Цар се томе зачуди па запита жену шта то чини, а она му одговори: — Чиним те се тијем храним; за сваку тикву воде
јој царевић измоли живот, а цар је онда осуди да иде у планину откуда је и дошла, ту на извору нека нађе опет дванаест тикава па нека се храни мрвама, а њену кћер даде своме сину, који се тако врати на пријесто својега оца, као што и сваки
Зар ћеш ти сву сам појести?! ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ Имао чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Видовит сам за разне облике поврћа што виси свуда по дрвећу. Тигањи су пуни тикава, тиквица, у лонцима на ватри што гори у рачви грања, крчка се мрква и боранија, грашак пада с покидане ниске и котрља
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава? ДРОБАЦ: Осјечеш на тикви озго поклопац.
И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава? ДРОБАЦ: Осјечеш на тикви озго поклопац. Изнутра извадиш сјеме, све очистиш. Па на тикви исјечеш разне рупе.
А свећа изнутра кроз оне рупе сија! СОФИЈА: То мора да је лепо! ДРОБАЦ: Понекад тако сија по пешес тикава! СОФИЈА: Лепо причаш. Сатима бих те слушала! ДРОБАЦ: Мене? СОФИЈА: А можеш ли да погодиш која је ово трава?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да замирисаше лишајеви по камењу, па труле тикве. Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико
Он настави да мисли како је тада ћутао и како је остао да седи на гомили тикава све док нису повраниле од мрака. — Стигли смо на броју!
Петровић, Растко - АФРИКА
Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.