Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши? Крајње је време да нам неко каже шта је ово, тиква или џак, мишја рупа или мишоловка! (А шта ако је ово цео свет?
И ја ти кажем: није злато злато! Злато је кукуруз, злато је сунцокрет, злато је невен, злато је жуманце, и ова тиква је злато, а не злато! Кроз све златнију јесен долази рибар, носи шарана као кило сребра!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега. Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих луди...
— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. — Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. — Не знам, то мој Лазар ујдурисао. Он ти је мајстор око тога. — Па шта ми радиш?
барут ведити — венути, нестајати везир — високи државни чиновник на Порти вескати се — врзмати се, обилазити врг — тиква, бундева гида — жеља грм — храст далга — вал, таласање воде диван — врста кревета за седење или спавање дин —
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква по врелим вртовима. Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« ГЛАВА ДВАНАЕСТА У којој ће, што кажу, прснути тиква, и догодити се оно чему се нико није надао, и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ви ђаволите! Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите. Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Требало је кренути, давно. Али, досад сам те, дугоњо, слушао, јер је тако од Вука остало. Одсад ћу све како ми моја тиква буде дошаптавала. Не бојим се ја тастове клетве. Аха!“ Павле је, међутим, Петра једва и слушао.
Је ли се Сирк-бара, у хришћанској земљи, претворила у неки предео бајни, у ком цвеће цвета и челе зује, булке црвене и тиква жута зри? Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори.
Матавуљ, Симо - УСКОК
и, колико је радостан био због добре куповине, похита уз Крстац не гледајући преда се, те се спотакне и падне, а тиква се скотрља низ брдо и разби се у стотину комада. Од тога се уплаши један зец из грмчића и потече низ дубодолину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исто таква је комедија карактера Покондирена тиква (1838), са истим манама и врлинама претходнога комада. Све дотле Јован Ст.
и има их на уму, нарочито Молијера (његов Тврдица подсећа, по замисли, на Молијерова Тврдицу, као што Покондирена тиква је далек одјек Молијерова Пучанина као властелина).
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина.
Растрепти лептир молитвен цитат. Поднебљем вене тиква жутила. Капнувши тмурно у душин нитрат, црну је лампу вечер уждила... (Ни приснога ој нити ведрог еј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
човек нема шест живота. Сунце благо сија и поветарац као да милује. А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих уз једну врзину.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Колко може да има сати? ВАСИЛИЈЕ: Не знам. Сатом сам платио преноћиште у Пожеги. ЈЕЛИСАВЕТА: Она ме тиква данас тако простругала, да сам сад гладнија него да нисам јела!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. — Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОВЕМБАР Новембар. Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева. Презрела тиква виси с плота Сама са собом, гола, сирота. Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Светац прави махне ли топузом, од удара заигра му земља како празна поврх воде тиква. Мало људство, што си засл'јепило?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Колико? — Толико! — ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву. Кад био на врх Крстаца, поклизне му се нога, пане, а тиква му се скотрља низа страну и распрши се у стотину комада. Зец један, у толико, искочи из грма.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље се поклизнути ногом него језиком. — Да се ријечи купују, мање би их било. — Празна тиква на вјетру свира. — Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди.
(Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило? (Тиква на врежи) 204 — У пролеће те одмарам, лети те хладим, с јесени те храним, а зими те грејем?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. Свети Игњатије један дан ораше, и о пасу му вишаше тиква из које присркиваше воду кад ожедни. Прође путем Христос и види га, па га зовне: „О Игњатије!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ПОКОНДИРЕНА ТИКВА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ПОКОНДИРЕНА ТИКВА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 4 ДОДАТАК 5 ДЈЕЈСТВО И 7 ДЈЕЈСТВО ИИ 26 ДЈЕЈСТВО ИИИ 42 ПОКОНДИРЕНА ТИКВА (ВЕСЕЛО
ТИКВА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 4 ДОДАТАК 5 ДЈЕЈСТВО И 7 ДЈЕЈСТВО ИИ 26 ДЈЕЈСТВО ИИИ 42 ПОКОНДИРЕНА ТИКВА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Пречестњејшем господину САМУИЛУ МАШИРЕВИЧУ архимандриту С.
Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква! — Покондирена тиква, господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити
Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква! — Покондирена тиква, господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити шчастије имао за вашу,
ви зовете, унтерхалтовати, и тако унтерхалтујући вас и преповедајући што сам којегде чуо и видио, изилази Покондирена тиква. Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830.
МИТАР: Зашто? ЕВИЦА: Запретила ми је страшно, зашто каже да нема брата чизмара. МИТАР: Шта, та покондирена тиква! А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја?
Ја могу бити камила.“ — А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: „Нема ти горе него кад се тиква покондири“, пак унапредак терај овакове од себе (показујући Сару). САРА: Шта је то!
МИТАР: Узминдер ти кожендер, пак правидер опанкендер... Фемо, памти српску пословицу кад се тиква покондири. А ви, господин филозоф, шта ли сте, да и вама као прост штогод кажем: Човек ма како да је учен и школат,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гле како лежи овај кукавац, до њега тиква с водом, а у пешкиру комад хлеба и прегршт кувана кукуруза; ово није низам. А гле, другога Черкеза.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна. А што тиква пробуши, орахом се рупа не запуши, и ви, а поготову ми, бићемо немоћни да их вратимо назад. Зато пазите.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах! доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
0 СМРДЉИКА 111 СПАНАЋ 111 СПОМЕНАК 111 СПОРИШ 112 СТЕЖА 112 СТИДАК 112 СУНЦОКРЕТ 112 ТАМЈАН 113 ТАТУЛА 114 ТЕТИВИКА 114 ТИКВА 114 ТИС 115 ТИТРИЦА 116 ТОПОЛА 116 ТРЕШЊА 116 ТРН 117 ТРЊИНА 120 ТРОСКОТ 120 ТРСКА 120 ТУРЧИНАК 120 ХАЈДУЧКА
Буково лишће употребљава се као лек за очи (ГЗМ, 20, 1908, 355). БУНДЕВА Кüрбіѕ (цуцурбіта мело). Бундева, тиква. Не ваља да их деца једу, јер ће им расти гуша (СЕЗ, 13, 1909, 405); ко једе њихове коштице, добиће ваши (ЗНЖОЈС) 19,
12, 1900, 152), и када коме крв »стане« (коме је крв »дебела, па не може у жилама да иде«, ГЗМ, 20, 1908, 352). ТИКВА Флаѕцхенкüрбіѕ (цуцурбіта Иагенаріа). Тиква. Т. се употребљује за магично спутавање женских демона.
ТИКВА Флаѕцхенкüрбіѕ (цуцурбіта Иагенаріа). Тиква. Т. се употребљује за магично спутавање женских демона. Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т.