Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине! ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља
ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине! ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља мени
Да исечем оном секирицом оне бундеве за оне свиње! Да посолим, да испржим, оне семенке из оне тикве! Да мирише она дуња! Она дуња, и она јабука! Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси!
Зар зато да, штитећи нечије шешире, шутираш и разбијаш нечије главе? Главе као лубенице и тикве? Главе као земљане ћасе и лонце?
шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и
На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве до усијања! Свако дрво сија као црква! И крекљаво је дрво ујесен златно! Нема пута да није посут златом!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скеле пуп! па њега управо посред тикве. Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! Јуноша! Овде лежи дубока мудрост.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Руке су им дрхтале, док би му приносиле тикве и хлеба. Али, иако нису знале његов језик, ни он њихов говор, оне су му доносиле храну, иако са страхом у очима, који,
Црњански, Милош - Сеобе 1
руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.
Били су обешени тако ниско, да су скоро додиривали тикве и лубенице и њине велике, жуте цветове, међу којима беше и огромних краставаца.
У високој, густој травуљини, око ње, беше заветрина, пред њеним вратима тикве се жутеле. Над кровом њеним беше се дигао млад дуд.
и жени Аркадијевој, која је била свакидањи гост код њих, чучећи са женама око ватре, до неко доба ноћи, пржећи пасуљ и тикве, причајући љубавне доживљаје, као бајаги других жена из села, а не своје.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
трудница пије воду у којој су потопљене различите биљке као што су босиљак (украден из цркве ка Крстовдан), корен од тикве, булка, цвет од столисте руже и сл.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
3оро бела — ма гле турског јада! Сунце грану — ох јад тек је сада. Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: Аге те мазиле, па се сада чудиш што са тобом тако строго поступају! Е, мој ефендијо! Ко са агама тикве сади, аге му се о главу лупају! ЈУСУФ: У реду, аго, како ти кажеш; спремићу коње. АХМЕД: Мудар човек!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Па то ти знаде свако дјете у Сињевцу! СОФИЈА: А јесте ли ви у том вашем Сињевцу пекли тикве? ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли.
ДРОБАЦ: Па то ти знаде свако дјете у Сињевцу! СОФИЈА: А јесте ли ви у том вашем Сињевцу пекли тикве? ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Каква машина? — Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште: којечега... Звече ту, у бесцење, Тикве жуте, јесење, Ко главни трг Крушедола Кад се распусти школа. Гле ветра, луде машине За подизање прашине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Невине Неке, брајине секе, рођени рођенастији ђеверовски пасторак. Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе.
— Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева.
— Боље је у снопу пожњевено, нег’ у класу похваљено. — Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје.
Пошље смрти разговора нема. Празна глава свака је охола: Празне тикве по води пливају. Иза тмине и сунце огране. Прије ћеш се одужити дуга, Нег’ рђава раздружити друга.
“. Пуха ка’ и хоџа на тикву. — Приповиједа се како се некакав хоџа опарио једући кухане тикве (бундеве), пак послије пирио на тикву и кад је видјео у пољу на вријежи. Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби.
(Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже? (Коприва) 409 — Шта на овом свету цвета, а на оном роди?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
94. Сјеме у лубеници. 95. Љебови у пећи. 96. Сир у каци. 97. Писмо. 98. Тиквено сјеме, и вријежа и цвијет и тикве. 99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да замирисаше лишајеви по камењу, па труле тикве. Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки,
Знам да сам грешна, смилуј ми се, Богородице. Шта је крала?... Грожђе и неколико пута тикве за свиње. До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео.
Еј, да сам те млађи срео, разбијај пандурске тикве кад то не чине они чијем је седлу Бог тебе наменио, зар сте ви српска војска кад од секире и жене бежите!...
кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају само семенке. Не види их и не чује.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
очним дупљама, густим и дугим веђама, оштрим браздама по лицу и пребаченим једним праменом косе преко ћелаве главе као тикве.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Оће он, све ће послушати. — Но добро, — каже онда дида — дај те дви тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву
— Оће он, све ће послушати. — Но добро, — каже онда дида — дај те дви тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а
у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а тикве тури вилиштањцу у уши. — Сад иђи, — каже му — и лези под онај велики раст, и кад заспеш, пази шта ̓ш чут и видит.
Него, да би и другим људима могô све то показати, узми те дви тикве са сузама, и нек те бог живи! Како то стари изустио, њег нестаде.
Ево, ово је правда, — па он оцу покаже на вишњовац. — То? Та иђи, сине! — онај ће, ал̓ се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не
— Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац. — То да ћу ићи по свиту с ове дви тикве и људима показивати шта је и како је, нек се уче, — на то ће син, и опрости се с бабом, па у свит.
Ишô је сад, и тушта свита прошô, и тушта пута је тикве у уши задивô, док није наишô на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па су и̓ отели, и кад су видили
на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па су и̓ отели, и кад су видили да није вино, они од биса тикве разбију.
Кад су тикве пропале, и вилиштањац је од жалости умро, и тако то сад нико не зна осим мене, јел је сав онај свит изумро, а само сам
пио и тако увик жив и здрав био, и да вам још напослитку кажем: ја сам један од она два пијанца што су вилиштањцу тикве разлупали — та познате ме, нисам једаред с вама наздрављô! И ја још вама приповидам о правди, а туђе тикве лупам!
И ја још вама приповидам о правди, а туђе тикве лупам! ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ Један цар сједио једном са својијем садразаном на дивану, па му рече: —
жени: — Спреми нам за ручак добру бравећу чорбу с купусом и кромпиром; на бравину метни црљена лука; скувај питу од тикве и пошаљи нам добра шенична крува и оку ракије. Тако рекавши, узме једнога зеца, — с њим у торбу, па на орање.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
видици, бескрај, паробродизапловишеморе; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. За пример „запловише море“ – који је истоврстан са „залутах
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Потра курузе, поједе тикве и мисираче, све поједе и пождра, да опростите, кô какав шикуција. Направим му јармац и метнем 'вако кô сад теби
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Изврстан роман Кад су цветале тикве (1968) задивљује откривањем нечега што је сасвим блиско али запостављено: обичног живота у послератном Београду, са
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Ресави на Св. Андреју (»Мечкиндан«) »кувају к. у који стављају зрна од пасуља, пшенице, сочива и семе од тикве — ,да би родило преко године̓. Сви укућани једу к., а остатак дају живини и стоци. Један део к.
лиле од трешњеве коре и са запаљеним лилама ишли кроз село унакрст, звонећи звонима, а неки су стављали и маске од тикве на главу. Пред сваком кућом су викали: ,Сирца, зарца, мајо. Рикало, букало, пјевало̓.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би... видици, бескрај, пароброди запловише море; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам.