Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А имаће више него све ако све пусти ко тикву низ Саву! 5. Пиљарица ми изручи, у слапу, кило шљива с кантара у капу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Него, морам сићи до обале да извор ископам. И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу. Није много прошло а он се врати носећи воде. — Хладна је као лед ледени.
Ветрић му је хладио врелу главу... Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије...
— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. — Ја шта ти тражиш, Клемпо?... Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... — Зато сам и дошао у гору!... Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...
Види ти се и по рукама, крваве су. — Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле. Његова веселост развеселила је све.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Враћао се Ћеклић из Котора, па преко границе срете се с Приморцем, који ношаше тикву. „Шта ти је то?“ пита га Ћеклић. Приморац, видећи с ким има посла, одговори: „Ваистину, нијеси слијеп!
“ — „Ја га, ваистину, и носим на продају!“ — „Колико за њега?“ — „Толико!“ — Погоде се. Ћеклић плати, узе тикву, и, колико је радостан био због добре куповине, похита уз Крстац не гледајући преда се, те се спотакне и падне, а
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу. Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву.
Цар се томе зачуди па запита жену шта то чини, а она му одговори: — Чиним те се тијем храним; за сваку тикву воде добијем по мрву хљепца; те тако зарадим па дан по дванаест мрва.
Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Оно је била Сретиница, драги Стеване. СРЕТА: Ха, ха, ха! Видиш, Стево? Само мало жени попусти, пак ће те у тикву сатерати. СУЛТАНА: Ух! (Тргне се.) Што не смем да га за косе шчепам! СТЕВАН: Бар ја нисам пијан.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Наравно, само кажите! Шта треба? СИМКА: Испекла сам тикву, не могу сама да је изнесем! ВАСИЛИЈЕ: Дајте мени! Где сте је нашли оволику?
СИМКА: Јесен унесе мир у кућу. (Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!... Има неко ко воли и да пошећери... ЈЕЛИСАВЕТА: А где је данас шећер! СИМКА: Видим, имали сте пробу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Какво око?“ запиташе остали, као тобож, а не бјеху прије чули те шале. „Ваистину ја ћу ви причати! Носио Приморац тикву. Срете га Ћеклић. — Шта ти је то? — Ево видиш шта, јаје! — Од какве тице, чоче? — Није од тице, но од мазге!
— Ето знај сад! — А би ли га продао? — Бих? — Колико? — Толико! — ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву. Кад био на врх Крстаца, поклизне му се нога, пане, а тиква му се скотрља низа страну и распрши се у стотину комада.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И сад ко којешта иште много, рече му се: „Још да ти платим и жвакалицу!“. Пуха ка’ и хоџа на тикву. — Приповиједа се како се некакав хоџа опарио једући кухане тикве (бундеве), пак послије пирио на тикву и кад је
— Приповиједа се како се некакав хоџа опарио једући кухане тикве (бундеве), пак послије пирио на тикву и кад је видјео у пољу на вријежи. Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби.
Бескућницима 1 Имам кућу од ивова прућа, Амбар-тикву пуну кукуруза И поњаву од стотине љета, Изгорила на стотину мјеста, Да с’ окрпи, још би нова била!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино.
Кад их отац одведе далеко у шуму, он им наложи ватру, па узевши тикву пође као на воду рекавши деци да седе код ватре, а он ће сад доћи, и тако се од њих украде и отиде кући, а деца остану
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у тикву, и ују! с те ледине. Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара.
— Но добро, — каже онда дида — дај те дви тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а тикве тури вилиштањцу у уши.
тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а тикве тури вилиштањцу у уши.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тада он свом снагом истегне, уловљеној риби загризе главу и положи у тикву гдје су црвићи. Часом гледа како се надижу њене црвене пераје: нагло дрхтећи надижу се и спуштају, жељне свога чистога
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
мераната имао да сам објавленије на какав всеопшти бал издао него на Покондирену тикву, али што ћу: кад ме је строга судбина на књигописање опредјелила.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом твоје мешине, За пливање је лако спремио, Те ћу је тако, као
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох жедан. Шта се десило?
Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох жедан. Шта се десило? Куршум пребио мотку на шатору и свалио га на ме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад мора сиђе са човека, треба у том тренутку затворити тикву, и онда ће мори »стати вода« и навраћаће идућега дана сваки час не би ли отворила т. (ЗНЖОЈС, 23, 190). Упор.
(ЗНЖОЈС, 23, 190). Упор. и пословицу »утерати некога у злу тикву« (= »унесрећити«, ЗНЖОЈС, 6, 145). Код девојачке куће, кад је свадба, обесе т.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могао је да поједе за тројицу. За тили час би својим чељустима самлео пола печеног јагњета и уз то искапио пуну тикву јаке вратимљске ракије и поред свега тога остајао на ногама, као какав храст који одолева свим олујама.