Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— викну Станко. — Е, чекај! — рече Лазар. Па приђе белези. Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. — Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...