Употреба речи тим у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Пламен је по небу лизао. Није се видело звезда ни месеца. Густи облаци дима скриваху та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све прождираше што је сиротиња годинама у зноју лица свога подизала.

Сахранила сам га баш до најстаријег детета: лепо, гроб до гроба, један мало мањи, други већи... па који тим тужним пољем прође, лако ће погодити да се ту под земљом грле отац и син...

Ја сам спремио собу и радовао сам се тим сиротим гостима што ће, можда још сутра, доћи да у мојој топлој собици забораве зиму несреће своје...

На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга сладост. О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала; шта пута сам за том неописаном тугом тужила! Али све прође, а ја остадох сама!...

Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!

Цео тај предео узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године..

Јер у тим планинама ја не имадох ниједнога познаника из доба мога детињства, ни брата, ни пријатеља... Па зашто ми је жао тих

Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим мрким планинама шетао сам се баш као наша господа по парковима, с том само разликом што мене у мојим мислима никад не

Ја сам дрктао од страха кад ми је казао да тим путем мисли своју невесту проводити, али се њему противити беше узалуд; он је тако решио и тако је морало бити.

Али он ћуташе немо, без речи; једанпут је само уздахнуо, то беше грозан уздисај, човек би рекао последњи је, с тим ће уздисајем издахнути.

— Хе, хе! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?... Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико можемо.

Но, са свим тим, благодарност је | лепа добродјетељ и рађа се из благородна срца. Погрешке ближњих наших ваља заборавити, јер смо сви

Али док год има зла на земљи, они који пишу мораће о њему писати, само с тим намјеренијем да се истребљује колико се више може.

за слабост нашу, није у нашој власти, али љубити и у другима разум и богољубна дела, њима желиш уподобити се, за тим чезнути и настојати, то можемо, и то нам врло и помаже за управити на добро стопе наше.

је мени најдраже, најрадији сам љубимим мојим сприопштити, а уздам се да се не варам мислећи да сваком човеку мора за тим много стајати како се од зла чувати и добро живити.

Многи у умереному состојанију доста су се вредни показивали, нити су ружну фигуру чинили: незадовољни с тим хотели су, штоно Латини веле, пер фас ет нефас, а наши веле: с богом или с врагом, навише, пак онда што?

112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје. Она с тим незадовољна, лакомећи се на више, почне преизобилно кокош с јечмом хранити, желећи да јој по два јајета на да|н снесе.

Насмеје се старац капетан, говорећи: „Ето ти ми куге; никада се с тим човеком без кавге не могу растати; та сви калуђери ишту, али овај силом 'оће да отима.

ће и дуката, лагати и худо поступити, то, премда се његовом неваљалом воспитанију и бедности приписује, ништа мање с тим извјетом закони граж|дански нису задовољни, но хоћеду — и право хоћеду — да се такови по достоинству накаже и научи

Чини им се дакле да тим годинама неће бити краја ни конца, и зато, као онај у Евангелију богатац, говоре души својеј: „Ј ед и и п иј, м и л

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Кад си обувен, ти си и наоружан! Нема тога пред чиме ће устукнути човек обувен у тако моћне чизме! Ти на тим дебелим ђоновима стојиш као кула на темељима! Не само блато, макадам и снег: те велелепне чизме газе све!

Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама? Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000.

И насред трга сад мери и дели, и у венац плете, плодове земаљске, и тим нас венцем венчава и храни. А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту

гвозденим теговима, курварством и лоповлуком, повучен доле у најдоње таме и дубине, својим тасом дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина, тас на коме светли Горњи град? 10.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цео тај простор мог живота и народни’ збитија стоји ми јоште живо у памети; и што је старији који догађај, тим га се лакше и точније опомињем.

некако побегну, но неколико од њи’овог друштва Турци у’вате, па су им све од луча цепке под нокте ударали, док и’ с тим мукама нису поморили.

договоре, да у пашалуку све кнезове исеку и своје непријатеље с пута уклоне, и тако да у безопасности буду, и да са тим народ заплаше и без главе оставе, и да чине после шта они хоће.

и деца поскидали су свој накит, поодрезивале жене са подбрадника и паре ситне, и послали за откуп кнезова, да би се тим бајаги Фочић уверио да већ други̓ новаца немамо, и не би ли се сажалио да пусти кнезове.

Таква нам је онда у нужди најбоља политика била, а сирома Хаџи-Мустапашић није ништа о томе знао. Кажем ја тим Турцима: „Истерајте ви Пореч-Алију, пак ми да сви кућама идемо, и у миру како смо и били да будемо.

зидина, развалина или гомила камења од цркве и монастира, и кажемо да су то све Турци сад поразоравали, да би со тим Руса на већи гњев подигли и ражалили, да за толике цркве освету учини.

Међу тим временом убију смедеревски Турци кнеза Ћушу Вулићевића. Карађорђе почне тући Смедерево. Пише мени, одем из Боговађе,

године 1806. пише ми господар Ђорђе, дођем у Кнежевац. 5-га рано поћемо на Цареву Ћуприју на Топчидер, с тим уговором, да узгред ако нађемо какви̓ Турака уз пут, закачимо, али да не почињемо велики бој, јербо у нас нема ни сто

— Кажем да ̓оћемо, „и то ћете код Бога севап велики учинити, да сиротињу са тим умирите”. — „А ̓оће ли Карађорђе доћи да и он арач даде?” Кажем, да ̓оће и он и сви други, и мало и велико.

Шта је то према нашој војсци, међу нама, а није у граду! А могли смо (тим начином) и целу годину мирни бити од нападања турскога, растежући у купљењу и проче.

” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца. Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу, макар се са Фочићем побили”.

А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати.

— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита. — А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. — Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.

— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.

Петли учесташе. У саму зору стигао је кући. Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...

А и ваљало је да их насетује. Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом. Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.

Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна

букавац, коју сам ја што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с молбом да ми исту испуни, почем се тим искључиво и бави, а готов сам био и дати му пристојну награду за труд око испуњавања исте учињени; али је поменути

Међутим, ко се год возио у тим његовим »кочијама«, тај већ и без календара може знати кад ће се време променити: јер не да се ни замислити да се

Чекај ти, научићу ја њих памети!... Е, е — баш не можеш с тим људма изићи накрај!« У том чуђењу капетан и заборави упитати Ђошу, кад пође, којим је послом дошао.

Куд навије пушку — никад не промаши. Истина, у том крају слабо има ловаца: готово једини се Радош тим послом и бави. Никад ти он не скида пушку с рамена.

Пред кућом Пурковом бише лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах. Под тим орахом састајали су се људи с кметом, па се разговарали и договарали о својим пословима. Онда још није било механа.

— Метнуо у теркију... — Хвала богу што те барем девојка није видела! — Видела је! — рече Вујо чисто весело. — У тим ритама? — Јест, богами! — Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. Уосталом, то име готово и доликује.

Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст. Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.

А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се ниј

Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла... А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније

Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”. Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати.

Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”. Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати.

И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.

И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако

Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи.

Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој... Срце га је болело за тим мирним и тихим животом... Зној му облио чело... Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом....

10. РАСТАНАК Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати. И што гнев бешњи, тим и кораци већи... Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа... Али у срџби изумреше сузе...

Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је? Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале! Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале.

Али у патњи вечних промена, Свемоћни! дух мој сада напије За првим јутром тим без помена, За чистим прагом прве капије.

Сад опет куцам на тим вратима Са којих пођох; опет вапијем, Клица живота неповратима, На првом врелу да се напијем!

Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ. Светац се баци на земљу пред тим знаком с неба, и затим се крену за звездом која се истим путем врати у небо.

Благослови, Благи, оне што су пали Под нож кривоклетца у подножје крста, Ни велики претци нису друго знали Тим путем у сенци Твог великог прста. Благослови, Добри, њихов траг што сјаји, Трубу мртвих увек пуну Твога даха.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.

Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.

Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше. Тим истим гласом настави ђеда: — Ти, синко... с тобом, чујем.. теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа!

Не треба ни око тога да се задржавам како је поп наврат-нанос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици.

Шта имам ја с њоме? Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави. Зар да се играм „девојачким срцем”?

црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље. Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом.

Рèсумè14 је да смо нас двоје пријатељи. О, шта ми она којешта није причала! Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти кажем

Него боље с почетка Све ћу ти испричати. Поделићу у главе. Даћу свакој мото. Развићу сву своју музу. Тим ће бити смешније.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је да ће парохију добити само они који се буду хтели оженити тим двема лепотицама. Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима него да се ожене њима.

Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: »Ко пре девојци, онога је и девојка«; — заврши поп Спира и погледа га

Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом, а нарочито тим сретним случајем што је баш при послу затекао Јулу. — Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида.

Какав му је само ћелепуш сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш, ти, рâно, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...

а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен Савица да осветли фамилији образ.

Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира, и поздрави се с учитељем, који га је чекао. ГЛАВА СЕДМА Из ње ће читалац видети како

— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша... — А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити! Могли би гастгеберај отворити! — извали г.

Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него

Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно! И напослетку свршило се тим да је Шаца био послужен дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама

да утувиш ово: тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже! А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!

— За име света, па зар се баш тукли!... А који им је ђаво у тим годинама?! — Формално тукли. По селу само о том и говоре. Идем да чујем још штогођ. Службеница!

И док је он њу сматрао као недостижни идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан, — дотле се, као што се већ увелико приповедало, он, Шаца, с њом чак и састајао у башти и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана. И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач.

Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви. И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач.

Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.

Само јој очи крупне, беле. Онако увијена у крпама, нарочито око главе те јој се лице готово не види, са тим својим завежљајима и торбама, као неко клупче вуче се и пузи по улицама, једнако вичући и нудећи биље, траве.

Нарочито отац јој. И, шта су могли да чине с њом? Да је без деце? Онда се зна шта се у тим приликама ради. Дâ се отров да га добровољно попије. Али, шта ће с децом.

са цркве из Шапранца, мени се увек, увек кад год сам чуо то њихово тихо, пространо, гробљанско звонење, заједно с тим звонима причињавао и он, где онако згрчен, гегајући иде испред спровода, води, као показује му пут за гробље

Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка. Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави: — Добар дан, јесте л’ ради гостима? — О, драго нам је; изволите унутра. Сад иду унутра.

— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца. Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал

— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг. — Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу. — Е добро, драги. Сад опет ја искрено да питам шта ви имате? — Имам две куће у О.

Ако се уда, све ће из руке испасти. Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане. У тим мислима легне и заспи. Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку. Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.

— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити. — Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има. — Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.

Штавише, свуда говори да се никад удавати неће. С тим је интересантнија. Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.

Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница. Срце и душа јој је било женити и удавати. Она је тим себи кредит правила.

— Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић. Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове,

А и вино је особито. Дође и до певања. Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује. ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо!

— Е, драге воље, отсећи ћу. и тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити. Оду у цркву. По часа — па је свему крај.

— Па, баш да видиш, Алка, није никаква ни срећа с тим Миливојем. Бекрија, карташ, ноћник, окукао је у кавани. Марко мора по њега пандура да шаље; брани ко за њега.

Одлази он и у Ћирковићеву кућу. То му нико не забрањује, па ни сама госпођа Мица; штавише, воли — бар јој се тим повод даје да може пред светом Алку боцкати, а да буде сама завесом сачувана од подлих језика.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала поверовати и отићи кући да се спрема.

Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима. После смо му задуго говорили, и ја и њена тетка, која је заиста паметна и присебна жена, и сви они из

Коме? Ето гледам ја сад широким очима ону велику илузију. Било је једно снажно колено људи и сам тим планинским дивовима припадао. Оно је схватило живот као жртву.

Африка

Док говори, осећам како јесенашње назебе, и све назебе од рођења до данас, ово сунце извлачи из мене. Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се.

Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам. Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати.

Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.

То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што карактерише једну варош: ниједног дућана и ниједне кафане.

Обоје су изгледали том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене

Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.

Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим растуженим девојчицама. Да бисмо заташкали збуњеност, проналазимо за њих неку алву у конзервама коју сам понео из

Једна ствар је сигурна, а то је да сваки човек само тим што је из људске врсте, и што је рођен, није по појмовима примитивца већ човек, тј. члан племена.

тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био ипак само спољни посматрач.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација.

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација.

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је био јако наклоњен тим својим војницима. А село Махала, где су се биле сместиле њихове породице, и није имало изглед правог села.

У тим колима која су дошла из Вијене, седео је човек кога је Двор био изабрао да у Темишвару заведе, међу Расцијанима, реда.

Био је то строг укор са највишег места и Гарсули је знао шта пише у тим писмима. Укор је био „еx Цонсилио Беллицо“ и тежак удар за старог војника.

У Бечу сматрају да је онај ко је саветовао да се тим официрима изда апшит из војске, морао сићи с ума. Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима.

Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима. Да се са њима мало поразговара. Он је уверен да ће их, после тога, проћи воља да траже отпуст у Росију.

Требало их је повешати још за време рата на Францеза. А, сем тога, па баш и да оду у Росију? Тим боље, остаће овде прост и неук народ, па ће бити лакше са њима.

Жалосно је да царевина, због оваквих, губи толико ваљаних војника.“ А шта друго остаје тим Расцијанима, кад је тако, него да се селе ма куда?

Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима. Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа.

Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест. Они знају како је завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је имао некакије

Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут.

Ова варош иза њега, са тим високим, црквеним, торњевима, остаће као и то Сунце, које тај брбљиви Грк толико спомиње, а он ће отићи.

је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима. Темишвар је био чувен, тада, и по љубичицама, крупним, модрим, а густим по гробљима, која су била велика.

Теодосије - ЖИТИЈА

После овога свршивши јутарња славословља, а за тим и божаствену свету службу, опет светога дозва прот са свима игуманима и старцима и са свима придошлима, и благословише

проклетством њихове зле јереси, пошто су исповедили образац вере, и пошто је прочитана молитва над светим миром, тим светим миром заповеди помазати их по свима чулима и да буду верни са нама.

игралишта и позоришта исхођени покушаваху да и њега силом са собом поведу, али би се он од ових истргнуо говопећи да у тим стварима са њима неће друговати. И тамо не хтеде ићи.

ћеш, дакле, већим грехом од овог прогневити Бога, ако не изађеш и не нађеш кости њене те их у земљу не погребеш, и бар тим не умириш Бога према себи“. А свети, молитву, творећи, ништа им не одговараше.

И погледавши на стену старчеву и видевши пештеру његову као да је многим свећама осветљена, зачуђени тим, говораху: „Кад одосмо, старца самога остависмо. Па ни огња раније у пештери његовој није било.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Народне масе су се мириле с тим да подносе неисказане тешкоће и патње ради друштвеног и националног идеала. Покушајмо да са више детаља изнесемо

О свим тим природним и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће

Песма опомиње оне који се заборављају: „Народ вас је учинио тим што сте.“ Песма нарочито поштује Карађорђа, али после његова бекства 1813. год.

су навике чудна супротност врло озбиљним навикама код православних, чији се обичаји одликују изванредном простотом. Тим је посавским католицима блиска мала група католика који су пореклом из Далмације а досељавали су се у Босну у току XИX

Међу тим утицајима има их који датирају из турског доба и ми смо их означили као утицаје турско-источњачке цивилизације.

Стручних испитивања о тим утицајима нема. У овом се погледу може само утврдити велики успех нових хумористичких прича турског писца

Узроци су њихову исељавању моралне врсте. Пошто се нису могли помирити са тим да подносе мрску насилничку владавину која их је сатирала, напуштали су завичај не обазирући се на материјалне

Готово целокупно становништво се одликује благошћу и уљудношћу, углађеношћу, тактом и разборитошћу. Тим се особинама има захвалити, што су они успели да оснују Републику, јединствену у својој врсти, и што су налазили

Ипак, задруга и она топлина у односима између чланова задруге нису онако живи, а са тим долазе и друге разлике. Становништво централног типа није се онако развијало како су се од средњег века до данас

Под тим разумемо утицај суровости и насиља господара на менталитет овога становништва или и последице подражавања овим господар

централном типу, они што врло мало говоре и у говору кратко секу, чисто се дусну кад их питате о причама и песмама, и тим кажу како су то беспослице и залуднице, јер то није „работа“, право занимање човеково.

Ипак су ове промене ограничене само на поједине, периферијске групе и природно је што је у тим мешовитим групама национално осећање врло слабо.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

За тим столом заиста је било тешко саставити неки потпуно тријезан оглас. Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у по

Због тога он опрезно напомену: — Молим те, лакше мало с тим твојим ноктима, страх ме је! — А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је,

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Да! (Чита.) „Зделај одолженије, перестањ думат обо мње, тим зделајеш мења счастљивејшеј женшчиној на свјетје”.

ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, Аљоша, човек се подаје женским ћудима; бива то и биће. Сви смо ми слаби, али не дотле да тим људима жртвујемо и своју судбину. То само малодушници чине, а ми то не смемо бити.

АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли од срца? СПАСОЈЕ: Да, нешто мало. АНТА (звони): Разуме се, то ти и припада у тим годинама. XИИ АНА, АНТА АНА (долази): Молим! АНТА: Ана, донесите чашу свеже воде. АНА: Молим! (Оде.

СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш? АНТА: Та кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство. Погледај ти у та твоја

Варате се! За вас би једини излаз из ситуације био кад би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се с тим да сте мртви. ПАВЛЕ: Да, то би био један излаз из ситуације, али има још један, и ја сам се за овај други одлучио.

АГНИЈА: Ако, волим опет да видим. (Шапћући јој.) Право да ти кажем, ја се не слажем с тим да обучеш ону белу свилену пижаму прве брачне ноћи; ја сам за лихт плаву кошуљу. ВУКИЦА (оцу очајно): Ето, кажем ја!

СПАСОЈЕ: Кажем јој, то су извесне бриге које су наше заједничке, али које ће проћи, проћи ће. Ја њој никад о тим стварима не говорим. Шта ће јој? ЉУБОМИР: Не бих хтео да останем кривац у очима своје веренице.

СПАСОЈЕ: Не разумем. ПАВЛЕ: Требало је да вас ваш зет упозна с тим, јер ви у овоме тренутку треба да знате сву тежину свог положаја. СПАСОЈЕ: Мога положаја? Зашто мога?

Изволите, молим вас, седите! ЂУРИЋ (седајући): Дакле, радознао сам, јесте ли постигли што? СПАСОЈЕ: Ништа. С тим човеком не може се ништа лепим постићи. ЂУРИЋ: А разговарали сте?

АНТА (диже се и као хтео би да пође): А овај... оно код суда?... Не волим некако с тим судом да имам посла. СПАСОЈЕ: Рекао сам ти, оно ћу ја да гурам и већ сам предузео потребне кораке.

СПАСОЈЕ: И за полицију је врло интересантно. МАРИЋ: Мислите ли ви казати што ближе о тим мојим радњама и махинацијама?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести

Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш имати ништа с тим. Сада ми је било јасно.

Сложих се с тим да има, иако сам знао да лаже. Њој ни накрај памети није било да постане архитект, иако, судећи по зечевима наказно

Нисам имао снаге да се љутим, иако ме је она одбацивала тим „гле”. Рекох јој да греши, али се она опет насмеја одговоривши да сви грешимо ту и тамо, мада то није претерано важно.

- Рекох јој да сам имао очуха, али да га више немам. - С тим је рашчишћено! - додао сам, а онда јој помогао да дојури из Мртваје неке патке и покупи јаја које су оне разасуле

Пожелех да пођем тим правцем или према обали мора, а одатле, о Боже мој, одатле бродови плове на све четири шашаве стране света.

Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају.

Било је много штошта у његовој књизи, али то су већ биле глупости. А и шта нису глупости по тим књигама? „Ацо позајми сто кинти, враћам сутра!” - зарицао се неки бивши трећешколац на корицама историје.

- То су породичне ствари! - рекла је кратко. - Ти немаш ништа с тим! - тврдоглаво је одбијала саучешће, а онда изнервирана мојим неслагањем да ја имам много тога с тим, да оно што њу

- тврдоглаво је одбијала саучешће, а онда изнервирана мојим неслагањем да ја имам много тога с тим, да оно што њу боли боли мене, рекла да завежем: мој отац нема железничарски опасач и ја не знам како то боли.

- Али, он није онај прави, Рашида. Он је ја. И то је оно. То је оно, не схваташ? - Не, шта ти имаш с тим? Она њега воли. - Ти си глупа, Рашида. Она њега не познаје. Он је ја, заправо оно што ја пишем, а то значи опет ја!

- Шта си радила с тим устима, ако бога знаш? - скочио сам на ноге као да ми је неко потпалио ватру под табанима, а она је почела да се смеје.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта. Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. Љутито баци карту о сто. Сви се смеју.

Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши. Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.

Господар Софра пробуди Чамчу. — Хеј, Чамчо, ево села! Куда ћемо сад? — Шта си ме будио? Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити.

Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. С тим буде крај. Благодаре, поклоне се, и оду. Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби.

Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену. Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију.

Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. После испитивају ко је шта био. Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу;

Зар синоћ није било доста? — Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати. Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. — Какво добро?

Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? —— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. С тим буде крај разговору.

Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.

Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат. Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину. Шамика не одговара. Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. Они дођу.

— Дуг термин. — После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети. Будите с тим задовољни. Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. Мати се и с тим задовољи.

Будите с тим задовољни. Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. Мати се и с тим задовољи. Саопшти то и Паулини, и она је задовољна. Удадба јој је осигурана. Шамика има велика познанства.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињама.

Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао. Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места,

Над тим шумама што су се виделе са свих страна, затреперише звезде и зазричаше небројени попци. Зачудише их прва брда на која

да замени полковника, знао је да ће га овде учинити потполковником пука и било му је стало да данас све добро прође. Тим више што му, синоћ, Комесар није поменуо унапређење, него му је, напротив, до дубоко у ноћ, говорио о глупостима које

Као са његовим најдражима, тако беше и са пуком и са црквама и читавим тим народом, што није знао ни куда ће, ни шта ће.

Мрату. И св. Мрата му поможе, утолико што га међу тим многим вином, чашама и горућим свећама сети брата његовог Аранђела, који је имао обичај да при склапању трговачких

Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно... без смисла... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?

Брат му је у тим бригама био тако лак. На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу

госпожа Дафина није ни викала, ни лењовала, лежећи на ћилиму простртом по патосу, нити је пред њим седела међу тим женама. Дан је био за њих, а вече је било за њега. За њега није био онај кикот, ни та ћеретања, ни све то.

Гледала га је модрим очима, хладним и дивним и тада, у којима није било ни трунке жара. Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да буде.

Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да виче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила. Тим пре, што је Аранђел био те ноћи тако неисказано одвратан, слаб и смешан.

Да му је неко дошапнуо да жену и децу и нема више, он би и то био поверовао, у својој самоћи, у тим колима, у којима је једва могао да се испружи од клобука, гајтана, котлова и седала.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„ Тим млеком закувају колач и нађу маче које није прогледало па његовом шапом замесе, и тај се колач да момку да поједе.

То су оне прилике, где мајка сувише често рађа, па јој досади и пожели да прореди. И само у тим случајевима родитељи пожеле или да им се деца рађају ређе, или да им се више не рађају никако“ (истицање додато).

⁶² Врло је лако чињенички показати да се магијски поступци чији је циљ да жена буде јалова, не врше „само у тим случајавима“ (када жена сувише често рађа), већ и када она ретко рађа, па чак и онда када није ни рађала.

или извесним речима представља нешто што је или немогућно, неизводљиво или што је трајно неплодно, како би се самим тим поступком способност зачећа учинила немогућом.

⁸⁷ Њима се негира да је дете лепо, да су му се родитељи радовали и надали, па се самим тим верује да оно није ни за зле силе интересантно.

То кравајче дете начне са три стране па онда дете, кравајчић и све кућне кашике ставе у џак. Једна особа с тим џаком зађе три пута око куће.

Речи „деран“, „дечкован“, „мањак“ и друге сличне откривају и мало подсмешљив став према тим момчићима.¹³ Сима Тројановић наводи да се у Доњем Унцу за момчуљка каже „прлабуч“, а ова реч означава дечака „који је

женске послове, па су самим тим и нешто што је „нечисто“. Оцу, посебно оном младом, који још није стекао ауторитет у својој породици, зазорно је да

).⁴⁰ Овде се дечје народне игре разматрају с аспекта њихове социјализујуће функције, па ће у складу с тим критеријум разврставања бити социјално-психолошки.

О тим променама може се донети закључак на основу две врсте индикатора. Прво, традицијско схватање детета и његовог развоја,

изазвана доласком новог, опасног члана, који у тренутку рођења припада дивљем, демонском свету, и који се тек тим ритуалима постепено уводи у културу. Заправо, све до крштења дете је „нечисто биће“ (отуд га зову нпр.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још једном падне

му очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек с тим поста. За свачије мишљење детињасто и јеретично.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

у кругу на тепиху седе људи и жене под будним оком психијатра — прва лекција у поновном проналажењу блискости међу тим живим лешевима је пробијање осамљеничког круга.

Казала си му сигурно да губиш време с њим, кад стигосте до пите од јабука. Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'? – Реци то још једанпут и стварно ћу се удати!

Ко би у тим људима уваљаним у зеленкасти муљ могао да препозна домалочас ледена, сигурна у себе и свој успех, лица возача који су

И лица под тим светлом као да остаре пре времена; очи губе сјај, а коса постаје пепељасто сива. То светло, под којим си одрасла као

Зна да неће освојити свет. Александар Македонски умро је са тридесет, а цар Душан са тридесет и три. Теши се тим да није све ни у освајању. Уосталом, остаје још и освајање неких лепотица, што такође није безначајан циљ!

Сада улази пажљивије у воду и углавном плута по површини, без непотребних наглих покрета. У тим часовима његова опуштеност подсећа на дављеника. Све ређе остаје у кафани после поноћи.

Педерчина матора, мисли са бесом — у тим годинама изиграва принца! Али рингишпил и стрелиште брзо бришу Љиљанине сузе.

»С тим још није, значи, готово!« помисли, не без осећања пораза. — Азра, Азра, Азра! —Још волиш да понављаш моје име?

— Манекен за мушки веш у Паризу. —Затим додати мало сувог грожђа, изручити све на зделу, опростите, хеј, полако с тим! — и тако поступати све док се цела маса не утроши. Кад је све готово... Заиста је све готово, помисли, а рече: А Уна?

— како је то било паметно, повучено дете, увек негде у ћошку, увек загледано у слике из Забавника, а сада, међу свим тим непознатим лудима и овом стоком од жирија која се тамо за судијским столом налива државним вискијем!

Желиш да по сваку цену останеш витак! Веујем и да спаваш са тим својим балавицама само да би се мало знојио (то је за тебе портабл-сауна, зар не, душо?

—Прави господин! — казала је жена нагнувши се поверљиво. — Ипак, знате, кад само помислим да је неко од њих, тим истим рукама . . . — Не, не... — размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио. Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере.

“ Али се сви у срцу радоваху, што се неће обистинити њихова нагађања, која су чинили тога дана у зору, кад су силазили тим путем, бива, да ће осванути млак Божић. Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!

Сви бјеху незадовољни тим одговором. Поп само одмахну главом. Бркоња такође то учини, па рече: — Тô јест, кнеже! Велика је ћесаровина и јака

Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост. Питао се откуда тим простим брђанима, поред патријархалнијех обичаја и нашљеђене храбрости, њека финоћа у понашању, њека прирођена

Јан и сестра му Лудмила од првог тренутка завољеше ујака и нађоше начина да се с њим кришом састају. У тим састанцима примаху од њега поуке, које их душевно преобразише.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога. ОТАЦ: Дигла си је с тим проклетим модама па и онај који би хтео, не сме да се усуди; а опет други траже колико не можемо.

) МУЖ: Мани се цмакања, молим те! ЖЕНА: И два голупчета да испечем. (Пољуби га.) МУЖ: Али, молим те и с тим твојим љубљењем. ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш.

МУЖ: Е сад, или да се човек туче с њима, или да побегне. МАТИ: Кога ћеш ти тући? ЖЕНА: Све ми тим једнако прети. МАТИ: Зар немаш шака да му покажеш како се туче (подбочи се), дед почни, да те видим!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

дечја књижевност, и шта тачно под тим појмом разумевамо? Одговор на ово питање захтева свакојака упрошћавања, ограничавања, раздвајања планова.

Трагајући за њеним почецима и одликама, морамо се, бар за часак, помирити с тим да сâм назив покрива читав низ дела неједнаке вредности, и неспојивих тежњи.

Од Века Просвећености интересовање за децу непрестано се појачава, па се, у вези с тим, и дечја књижевност све бујније развијала.

Оним придевом „дечја” почињено је светогрђе према узвишеној самосвести Литературе. Тим ограничењем она као да је признала да не држи много до себе, и да драговољно пристаје на ниже место у редоследу

Однос је, очито, сложенији но што се Крочеу, који се тим питањем позабавио успут, учинило. Дечја публика није једини, ни тако јасно утврђени разлог постојања онога што је у

Чињеница је да постоје добро написане књиге које и деца могу читати. Позабавимо ли се тим књигама, можемо уочити црте по којима се издвајају од дела сразмерно тешких за децу.

Као да некима тешко падају захтеви уметности одраслих људи, и то баш оно што је у тим захтевима најсложеније, најзрелије, најудаљеније од детињства.

се ослободимо уверења како постоји велики, главни ток уметности речи, и даје оно што се до краја у њ не уклапа самим тим подређено, мање вредно.

С друге стране, ни оне ретке творевине дечје књижевности чија је вредност неоспорна нису, самим тим, „равноправне” са највишим књижевним достигнућима; оне су привлачне управо по ономе што је у њима посебно, што их

јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају много напред.

тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању. Тим, споредним одликама ми, ипак, придајемо одређени значај: пошто су неки тоналитети, садржаји и искуства претежнији,

Уметничку лепоту не треба поучавати истини, моралности и племенитости, пошто нас она сама тим начелима и осећањима дубоко надахњује.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч.

ШЕРБУЛИЋ: Ево Нађ Пала; добро би било да га на своју руку приведемо. ЖУТИЛОВ: То је конзервативац. ШЕРБУЛИЋ: Тим боље. 6. НАЂ ПАЛ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Јо напот, Пали пајташ! НАЂ: Слуга, господо. Како сте?

(Одлазе.) 5. СМРДИЋ, НАПРЕД, ПОТОМ ШЕРБУЛИЋ, СТУПЕ СМРДИЋ: Шта сте се толико с тим разговарали? ШЕРБУЛИЋ: Чисто ми је срамота казивати. СМРДИЋ: Зар је тако зло? ШЕРБУЛИЋ: Зло није, него...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Аустрија је у току XВИИИ века имала великих ратова, са Баварцима, Прусима, Французима и Турцима, и у тим ратовима су граничари, Срби и Хрвати, сачињавали највећи и најбољи део царске војске.

У свим тим импровизираним школама учили су се поглавито црквени предмети, нешто мало латински језик5 и световни предмети, и у

Априла 1793. добио је продужене привилегије још за петнаест година са тим да не сме штампати ништа што би критиковало стање у земљи или давало повода ма каквој тужби.

И значајно је да је он тим језиком писао нарочито после 1740, када је код Срба стао преовлађивати рускословенски језик.

Са тим приличним бројем релативно спремних наставника митрополит Вићентије Јовановић отпочео је нов просветни рад. Од тих рус

Славено-сербскій магазинъ биће у тим идејама општекорисне науке и општенародне просвете. По садржају то је био сасвим модеран часопис, за поуку и забаву,

нису добро ишле у Бечу, он се пресели у Трст, где су му ондашњи родољубиви трговци српски обећали годишњу потпору с тим да пише корисне књиге на народном језику.

Али за главне писце француске XВИИИ века он мало зна и не наводи их. Развијан под свим тим утицајима, Доситеј Обрадовић није постао оригиналан писац.

црквених злоупотреба, водили борбу са црквеним људима и тражили црквене реформе, и Доситеј Обрадовић је дошао да тим њиховим осећањима и жељама да сувремен и књижеван израз.

је први дао све разлоге за употребу народног језика у књижевности, и који ће својим примером показати како се може тим језиком писати, био је Доситеј Обрадовић.

Он тим језиком пише од првих почетака књижевног рада, иако се прво образовао на рускословенском. Он је тај језик нарочито упоз

се у XИX веку та мисао није довољно схватила и што је српски национализам још задуго задржао конфесионалан карактер. Тим својим идејама Доситеј Обрадовић се истиче као творац широког национализма српског.

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирући се на дебео дренов штап и застајући да се

Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове;

Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види; једино,

Узалуд застајаше у празној цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно

Сремац, Стеван - ПРОЗА

и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу, и зато позива сваког слободоумног

Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.

— Није. — А колико ти је, кућо моја, година? — запита тоном на који се морало одговарати. — Тринаест! — Е, хоће у тим годинама!... У тим годинама је, видиш, мој отац умро од »шлога«! Настаде подужа пауза. — Па како се осећате?

— запита тоном на који се морало одговарати. — Тринаест! — Е, хоће у тим годинама!... У тим годинама је, видиш, мој отац умро од »шлога«! Настаде подужа пауза. — Па како се осећате? — прекиде је газда Радисав.

А син разумеде добро тај покрет, и одмах се намести уза зид да склони леђа и све што је тим покретом очевим било угрожено и у опасност дошло. — Него доста је било комендије! вели газда Радисав.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Када зађеш, о зађи крваво, Сред копаља, звеке и мачева, Зађ' за гору душмански лешева, Кô што онда тим јунаком зађе — Та шта море јоште бити слађе!

О, моје срце певањем се жари, И теби мисли с тим да благодари; О не мож' бити, не мож' никад ово, Јер слабачко је врло пева слово.

лишћан влас И орао што је на облак стао: То мало туге тишало је глас; Ал' што је тавна била ближа ноћ, И њена са тим растила је моћ. 27.

Још беше међ тим млого страшивица, Но што је стало до ти кукавица? Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди.

22. И наш јунак више пута Деклицама тим се вину, Ал' га пецну гуја љута, Да га жеља завек мину: Једанпута тако дете Даде њему и што не те. 23.

Бежи, бежи, отле ајде, Ох тако ме не гледајде, Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим тим пушкама, Глај ме муњам', глај топима, Само немој тим очима!

тако ме не гледајде, Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим тим пушкама, Глај ме муњам', глај топима, Само немој тим очима!

“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна. После се опрашта8 редом; прво са Симом (Крстићем), после 30 реди свршује: (у предодећим последњим

Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се. Певац се оће и с10 другим да опрости.

још ће бити друста, Побратиме, све сокола пуста, Дивну помоћ покрени за нама, Да злотвору удвојимо муку, Да удримо тим орлушинама, Да збијемо зубе мрком вуку, Да скрамо роге пасје вере, Што нам оће срце да пождере.“ То Милета ...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по њему. Пред тим скаредним призором дјед је већ губио глас, махао је и шиштао као гусак. — Ћути, ћути, џандарчино, не погани чеснице!

— Шта би могло бити? — чуди се Сава. — Ниџо није крадљив човјек па да му треба јатак. Ма колико да је у тим стварима био честит и неискусан, дјед Раде је за љубав био чуо бар као за беспослицу о којој није лијепо ни говорити.

Сви су буљили у слику насред софре, а нико и не погледа у аутора, брадоњу, као да он с читавим тим послом нема баш никакве везе.

Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе камарату при руци.

Тако у себи закључи мој добри дјед, па ће ти се осоколити да заподјене разговор и с тим — далеко од нас било! — уставшим из мртвих.

пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да им понекад попријети тим именом. Јашта него цар, шта ту има да се прича.

— Нико те није гонио да се с тим твојим рајтхознама натртиш пред Групу армија Е. Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом.

Сад се тим истим друмом, испраним и обрушеним, друмом који више никуд не води, један просијед човјек покушава вратити дјетињству,

Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство. Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

је доба, да пробудим Хасанагиницу, и да јој кажем да се ти кући враћаш прекосутра, и да те она код куће не чека? Тим речима? ХАСАНАГА: Да више нећу да је видим, да ми се губи, ето тако да каш!

Доста ми је свега! Свадба ће бити за недељу дана, то сам ти већ саопштио, и с тим је свршено! Надам се да сам био довољно јасан! ХАСАНАГИНИЦА: Није баш свршено. Има још једна ситница.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А колико ћу понижења да прогутам, мош ли ти то да замислиш? Како ћу са тим пред кадију? Таман све лепо уредили, ко људи... А како Хасанагу — Хасанагу! — да молим?

Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не би ја журио с тим, ал виша сила. Године пролазе, није ни она, је ли, у првој младости. Хтео не хтео, морам да правим свадбу.

Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња! За кога моју жену удајеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш? Шта тим хоћеш да кажеш? ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете! Пожури!

За кога моју жену удајеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш? Шта тим хоћеш да кажеш? ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете! Пожури!

Све што пожелим, све ми постане казна. Кад је дотакнем, ко да је гуја дотакла... Приђем, она устукне... Пред тим страхом изгубиш и вољу и снагу... Ето зашто је ага стално ратово... Беснео на другим женама...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...

Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград. Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се

— Дошô си? — Зарадова ми се он. — Ето дођох. — Ако. Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.

Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих,

родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се да тиме као не увреди покојника, што би му тим својим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.

и тиме да и саме њих не понизе. И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.

Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла. Једва се дигла и одмакла од Ите.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали. Истина, међутим, нешто друкчије стоји.

сл. Као што је за уметнички прозни рад сасвим неважна категорија Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац

Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ

за девет година, а кад прође девет година онда ће му кожу из оџака скинути и људима на опанке раскројити, па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом ће обадва своја велика царства

Змајева мати му рекне: — Срећан си што ме одма при првом поздраву матером назва, и к руци ми приступи, тим си ми постао син. Ја имадем пет синова змајева.

Он потјера тамо, и кад дође ближе видје да се тамо један већ одмара. „Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници.

Па оде својим путем даље. Малочас тим истим путем ударе друга четири човека, па нађу ону исту кесу с новцима. Кад је подигну и видеше шта има у њој, а они

Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби брига како сам? — Куда хоћеш?

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Међу тим ћу ја као сојузник с друге стране начинити диверзију. Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен.

Ал Макса није љубитељ војске; како је види, одма бежи. ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши.

Но ово засад нека стоји, него шта ћу с новцима, с новцима? Јошт ће најбоље бити да и испод оног дрвета закопам. С тим ћу мирније моћи на пут отићи и спокојније спавати. (Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.

Шта су речи? Вересија. Један оће да се жени, ту ваља проводаџија да говори. Други има мало еспапа, со тим више мора да фали. Има људи, који рђав еспап и мале способности по скупе новце продају.

ЈАКОВ: И најгора. МАРКО: То само муж каже, кад му почне жена читати предике. Дајте улар, да га вежемо. Со тим ће се сељак лакше убедити. МИЛОШ: Тако, тако, на моју душу, биће доста новаца. ЈАКОВ: Пола моја, пола ваша.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Овде и рушевине Сарађују, из века у век, са савршенством: Светлост је халина душе и на тим стубовима Што место архитрава озбиљно ваздух носе. С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

А опет је са њима, с тим маторцима, лепо, на часну реч! Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице,

Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији. Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора. Мама никада није схватила шта, ког ђавола, тражимо на реци?

—Знаш шта? Кад моја професорка француског дочепа неког сиротог писца за гушу, па почне с анализама слагања времена и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима

— Молим те ко бога да не почињеш опет с тим несрећним условима! —Молим? —Како си се само ти мучио! Па зар ме ниси најмање двеста пута водио у тај биоскоп где се

одједанпут сам некако примећивала да пада снег и да су све породице сада иза осветљених прозора, мислим, у топлом и у тим системима. Увати ме паничан страх. Најрадије бих се завукла у рерну нашег шпорета и тамо прела као мачка.

Све нешто о остављању, о сузама, о облацима и тим фазонима — могло би мирно да уфура наглавачке у било који споменар из прошлог века. Просто невероватно!

У томе је штос. Ни она њега, то јест, и обратно! А да ли сам заљубљена, баш онако, мислим? Па сад, како с тим стоје ствари: била сам као нешто заљубљена једно два и по пута у животу, али ти типови нису били баш претерано

Најпре је нешто као долазио у Београд, па онда ишчезавао тамо по Швајцарској и Немачкој, а о Либији и тим фазонима да и не говорим! У чему је био штос? Личио је на оног глумца Питер О' Тула, али сасвим без везе!

) Што се тиче његових слика које је поређао уоколо, ни оне ни купци нису били богзна шта. Једино што се видело на тим платнима, мислим, било је то да је Мишелино невероватно дрзак, кад се са тако мало талента упушта у толико велике

Тип уопште није био мутав, да знате. Остали смо начисто паф! Шта да вам причам о тим лудим данима мога првог бекства у животу, осим да од тог времена увек спавам са будилником испод јастука — његово

Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба. Осетих се некако усамљена међу свим тим максималним гледаоцима, од којих је сваки тежио најмање 250 отмова, свеједно што ме је Мишелино држао за руку.

Моја варош вам је, знате, начисто полудела за тим фазонима. Грнчари су имали пуне руке посла да снабдеју сва изафектирана места сељачком атмосфером.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Алат чини занат. Ја сам попримао речи: „надлежно, подобателно, касателно, у сљедству тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други.

МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати?

МАРКО: Јес чула ти, гиздушо, немој ти мени мозак завртати с тим твојим принцезама. Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио.

ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева. МАРКО: Врашка девојко, и с тим твојим књигама! 2. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон су овде своју шнупнтиклу заборавили. ЈЕЛИЦА: Шнупнтиклу?!

МАРКО: Јес’ чула, девојко, ја сам теби сто реди казао да ћеш ти мени главе доћи с тим твојим руманма. Више да те нисам видио с тим књигама, разумеш ли? ЈЕЛИЦА: О, татице, а како ћу се унтерхалтовати?

Више да те нисам видио с тим књигама, разумеш ли? ЈЕЛИЦА: О, татице, а како ћу се унтерхалтовати? МАРКО: Унтерандлуј се ти преслицом, шавом и

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који сам једном видео.

Нема у мени никакве жалости за тим, никакве жалости али узбуђења: да. Да ли могу да напишем то једном сад и више никада?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.

Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних. Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле.

Ако делује, не мора да буде да га има. Оно чега има, то је створено, то је део твари, творења, стварности. Самим тим што смо се укрцали у лађу створеног, ми смо постали створења, и окружили се стварима.

слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је мислим што у сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила спуштају се на периферијске терасе ниже од

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Губитак, него! САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем. 'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име фамилије плаче; али

ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.

ПРОКА (очајно): Па доста, бре брате, са тим укрштеним питањима! САРКА: Даде ли ти бар какав укрштени одговор? АГАТОН: Знаш како је, није ми одговорио, не могу

Кад нам сутра старатељски судија прочита: остављам све своје имање својој породици с тим да га она по међусобном споразуму подели, ми морамо одмах одговорити: ми смо се споразумели! СВИ: Тако је! Сасвим!

ТРИФУН: Ето ти га сад; где пронађе природне законе? АГАТОН: Јесте, природни закони, јер по тим природним законима и он ме је замолио да останем овде. ТАНАСИЈЕ: Који он? АГАТОН: Па зет, адвокат!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Добро, такав закон у нас не постоји. Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу.

А куће промичу, све их је мање, одстојање од касарне се све више смањује, а с тим, чини ми се, ишчезава и онај безбрижни живот...

Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“. Било је у тим речима зависти, а помало и нетрпељивости. „Море љубићеш ову цевку!“ — одговарали су артиљерци...

По пуцању увиђам да сам близу. Оштар прасак се разлеже негде преда мном. Човек мора да се диви тим пешацима. Гину као стока и нико их не жали; па се још команданти поносе бројем мртвих.

Кад се раздани... има времена. Била је магла кад смо излазили на положај и ништа се видело није. Под тим застором облака стигли смо на миру и батерија је постављена у близини наше старе осматрачнице, где је ноћас био

Ађутант ми тада рече да је командант пре пола часа добио извештај да му је жена родила кћер и тим поводом ме сада шаље.

Нека притајена жеља вукла ме опет друговима. Било је нечег нераздвојног у животу, па и у смрти са тим људима, што ме је привлачило као магнет.

— Господине поручниче... — Ни речи! Хоћу да саслушаш стражаре и да ми тачно поднесеш извештај, прво: шта је било са тим точком, а друго: да је пронађен. Јеси ли разумео? — Разумем!

„Шта? — вели она. — Ти мислиш, ја нисам приметила кад си је додиривао ногом!“ — Знаш, јако друштво! И занесени тим разговором, они прођоше, те ме и не видеше... Кад мало после, чујем: „У-ху!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Знате већ шта може мислити здраво и весело шеснаестогодишње девојче. И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни...

Нисмо могли све одједном да дигнемо, рече кмет. — Прирез није био покупљен, допуни га Богосав. Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба. Тако ће бити и с вашом квартирином.

ја морам бити срећна !« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.

« А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: — Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!... Што се брукаш у тим дроњцима! Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину... Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.

Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови младости, њени најдражи идеали ...

»Шта хоће они... о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.

то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим. Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.

јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. — Јаднице!... јадно моје дете! Мученице!...

О, да дивне, ретке среће!... Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...

Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да

А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама... — Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у

Ја не знам... Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!... Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Кажеш, Василије? ВАСИЛИЈЕ: Да, господине, Василије. Василије Шòпаловић. МАЈЦЕН: Престани с тим „господине”! Име оца? ВАСИЛИЈЕ: Милош, господине! Милош Шòпаловић, бакалин из Велике Плане! МАЈЦЕН: Пол?

(Излазећи са сцене, Дробац се скоро судари са Софијом, која се враћа са реке. Тим сударом су обоје изненађени и збуњени. Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем.

Заиста си овде? Ах, како је јадан!...” ВАСИЛИЈЕ (суфлира): „Не гледај ме...” ЈЕЛИСАВЕТА: „Не гледај ме тим погледом пуним туге, сувише сам несрећна и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”!

Како је он разумео овај разговор, откриће се у десетој слици.) СИМКА: Секулу? БЛАГОЈЕ: Секула са тим злочином нема ништа! МИЛУН: То ће се виђети! Још траје увиђај на лицу места! Још ни лешеве нисмо изнијели!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Његова намера, тим песмама, била је тада родољубива, политичка, анархична. Интенција, са штампањем тих песама данас, само је литерарна.

Интенција, са штампањем тих песама данас, само је литерарна. Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне.

Иако његове песме далеко заостају за тим монументалним творевинама у стиховима, ТАЈ ОСЕЋАЈ је био њихова главна садржина.

прошлог, времена, песник је мишљења да ће читаоца занимати нешто података из живота песниковог и нешто коментара о тим прошлим временима.

на војничким школама и напустио је академију Винернојштата, да би могао да се врати и брани Иланчу. Он се у тим борбама у Војводини био толико одушевио командантом србијанских добровољаца, Стефаном Книћанином, да је са њим отишао

Ни са тим рукописом не знам шта је после било. Рукописи се не враћају. Копије никад нисам имао. У поезији, мене, и моје другове,

Сви смо се надали бољем, социјалном положају међу народима, после тих победа. Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара.

При тим демонстрацијама долазило је и до туча. Дугачки Биримац и ја излазили смо каткад, због тога, са штапом испод капута, а

Па и Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца није било очарано тим својим поданицима. Није хтело дуго да дозволи ни пренос костију тих атентатора.

За време прошлог рата, Мађари су убијали Србе и Јевреје у тим купатилима као у кланицама. Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама белим, од коже

Затим смо палили шибице и посматрали рефлекс у зеници. Ја сам, после неколико дана гађења, имао дубоко сажаљење према тим несретницима. Они су, после, каткад, тихо, певушили.

Замор на тим маршевима стварао је такву деформацију нерава, да смо већ код Злочова марширали луди, као неки легионари у Легији

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао, хоћу да препричам и другима.

Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним лудима. Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити

Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом

— Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима! — рекох. — То су закони, управо рећи, класични.

— Па зар Скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке? — Зашто не? Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке, које су обавезне

— Па зар смемо ми остати глуви према тим поколима и том зверском поступању наших суседа? — Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би

Дубоко сажаљевамо што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа; 2. Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући: Доле с њима! з.

Овде је хладно, као да однекуд има промаје. Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа...

Зар још нема никакве завере?” — само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције.

У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, малопомало, дође дотле да један другог нису могли гледати. Министар,

нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице.

А јеси ли, опет, ти читао? — Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. — Ти! — Ја? — опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће ника

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко...

А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш

Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути. Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све

Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим? — Е, па, јес', тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. — Па 'ајде, баш, да ви кажем. Име јој Милица.

Он је и досад размишљао о тим стварима, а како да не мисли сад, кад је већ на прагу важних догађаја?... Али ето, осим плашње, ништа му не иде у

И тада настаје оно, што се често у тим приликама дешава: расејаност, која се брзо претвара у незадовољство... Жива душа, топло срце, тражи хране за себе,

Све то би само за тренут ока. Како поскакаше, зликовци разгледаше узверено на све стране. За тим дохватише пушке по средини, окретоше нам леђа и потрчаше напред. Припуцаше пушке од некуд. — Уааа! — Не даааај!

Стеже вилице, очи му се помутише и он погледа професора тако душмански, као да би га тим погледом смождио, уништио... »Ах, наплатићемо се!

То се види да је хтео нарочито да ме обори... Ах!...« И он стеже песницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава.

Ми смо одрасли у извесним околностима, па смо желели да у тим истим околностима одрасту и наши праунуци. Ето, на пример — калдрма.

Истина, јесмо се понекад и шалили тим. Једаред Станко берберин предложи, да молимо владу и скупштину, да се наше место сматра као неприступна тврђава, пошто

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА (згране се): Јевреме, помери се с места! Шта је теби, човече? Где би ти могао у тим годинама преотети туђу жену? ЈЕВРЕМ: Па знам ја да не бих могао, али тако измисле, на пример!

Или, чекај, бриши „Грађани”, па кажи: „Браћо!” Јеси ли написала „Браћо”? ДАНИЦА: Јесам. ЈЕВРЕМ: Е, добро, с тим смо готови. (Мисли.) Сад би требало нешто и да се каже људима. Не може само „Браћо!” (Опет мисли.) Напиши...

ЈЕВРЕМ: Које бруке? СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. Они сад силно агитују с тим. Шта ти би, побогу брате, да онако поставиш ствар на своје место? ЈЕВРЕМ: Шта ми би?... Казао сам ти...

ЈЕДАН ГРАЂАНИН (улази код Ивковића и даје му једну цедуљу). ИВКОВИЋ (разматра цедуљицу, објашњава се нешто са тим грађанином, узима затим шешир и заједно одлазе). СРЕТА: Па откуд код тебе? ЈЕВРЕМ: Па тако, измешало се.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије

Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан. Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намес

Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. По дуварима кафане пуно свакојаких слика.

А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност

Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! Нећу о њима више да говорим.

Таки смо ми! Али ја ћу већ ствар поправити. А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ. Она ће поткрепити мој опис.

И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога

А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи.

за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.

али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ.

Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе

Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А ми, на шта ми спадосмо, јао! Данашњи човек, спроводитељ дијете Упоређен с тим џиновима, изгледа као Малодобно дијете.

потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо преку потребу!

СИРОМАШНИ И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над неизвесном судбином свога имања!

Али њена највећа дужност — с тим се слаже свако дете Јесте да дуго живи. Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и

Нема поднева, ни поноћи, Нема зиме ни врелог лета; Да ми је једном тим крајем проћи Где се разговетно, у самоћи, Чује комарац кад прошета.

Почео сам слати дописе недељном листу „Република”; неки су и објављени. За мене је, у тим чланчићима, најважнији био потпис на крају извештаја.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

у море она постаје полно потпуно зрела; 3˚ да морају у океану постојати нарочите области за расплођавање јегуље; за тим се ту она развија и на 8—10 недеља по рођењу, почетком пролећа, растури се у мору, па онај део што допре до ушћа река

д. При тим путовањима је проучавао миграције и репродукцију појединих врста морских риба од економске важности, нарочито бакалара;

Али једно случајно, на први поглед сасвим безначајно откриће које је једног дана учинио у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље.

Испитивања са тим бродом почела су од острва Фероер. Одатле се ишло на југ; брод се неколико недеља задржавао на Саргаском Мору и испод

Са тим бродом Шмит је 1920—1921. године прокрстарио Атлантски Океан између његовог северног краја и Саргаског Мора.

Од 1924.до 1927. године брод је у томе циљу прокрстарио оба велика океана, Атлантски и Тихи, и сва мора у вези са тим океанима.

Са тим бродом данас Шмитови ученици и следбеници обављају оцеанографска испитивања по Атлантском Океану и морима што су са њим

Температура воде на тим местима је 20˚ С. Од марта до јула сваке године област плодишта је испуњена милијардама мајушних јегуљиних ларви од 4

д. тим струјама се имају и приписати местимичне, изванредно благе зиме и бујна вегетација на ирским, шкотским и норвешким обал

Из слике се види распоред најважнијих струја у Атлантском Океану. Ношене тим струјама, а често и јаким ветровима, јегуљине ларве пасивно путују, немајући снаге да се и најмање одупру снази тих

Оне су се растуриле по тим рекама и у понеким слатким водама што су са њима у вези; у прво време су их рибари доста често имали међу другом

Са тим се тврђењем не слажу сви природњаци. По некима од њих то није потпуно тачно, као ни то да пол одређује пребивалиште, ве

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ослобођавај, Господе! ИИ Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по

никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.

А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.

тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако

Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби. А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.

Чак је била и задовољна што је с тим на чисто. Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.

— Софка, ефенди-Митина! чуо би се одговор. А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.

увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.

што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити. А међутим она ништа са њима није имала заједничког.

И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, сва заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо

— поче га нудити усрдно. Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу. Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно

Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели Ту басму за Софку и завидели јој.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу својом без мрља и

Ви сте судбине нечитаних строфа. И с тим се треба помирити једном, На жалост, авај! Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и

Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и без среће спава. А с тим се треба помирити једном.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући. „Богу јакоме да је за милост!

Гласнији међу њима бијаху: Ивановић Вук Мајина и Прибиовић Станко Побор. С тим Приморцима било је пет-шест Владичиних перјаника. Сад почеше придолазити и други.

Све је то текло просто и природно без натеге. Он је исти налазио велико уживање у тим састанцима с дјецом, јер је осјећао племениту радост предавати своју умну тековину тим млађаним умовима.

исти налазио велико уживање у тим састанцима с дјецом, јер је осјећао племениту радост предавати своју умну тековину тим млађаним умовима.

А мрско им пак сад бјеше оно презирање „фукаре“ и „никоговине“ којим њихови старији обично зачињаваху говор о тим „стварима“. Рећи ћете да то изгледа е су превисоко полећели ти полетарци, прије но што су им крила нарасла.

Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да га забашури, наже се и стаде да га цјелива.

Свак би радо живот свој за тебе дао, а са свим тим...“ „Са свим тим не слушају мене но — нечастивога. Да, он, злоковарни супостат Христов, он објесно и самовољно влада

Свак би радо живот свој за тебе дао, а са свим тим...“ „Са свим тим не слушају мене но — нечастивога. Да, он, злоковарни супостат Христов, он објесно и самовољно влада међу њима.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ИИ ПОСЛОВИЦЕ Назив „пословице“ није поникао у народу са творевинама које се под тим појмом разумеју. Овако им је име дао Вук Ст. Караџић, њихов најзаслужнији скупљач.

— Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. — Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође.

— Све је лијепо до мјере. — Није лијепо што је лијепо, него што је (кому) драго (угодно). — За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје.

(Све би јеле, тј. гладне су) 19 — Чиме почиње ноћ, тим се свршава дан; а чим свршава дан, тиме почиње ноћ? (Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце. У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док

” Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. За тим опет изађе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.

Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ

ме видиш, па ме више не ћеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим.” То изрече па га нестане.

За тим прешавши преко ћуприје дође у једно село, и пролазећи крозањ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где св

За тим дође и мачка, она и мачки одломи погаче па јој да. На један пут чује велики бат и мумлање, сва протрне кад види лава гд

КАРАЏИЋ. (Друго умножено издање.) Та се књига распродала одмах за тим како је на свијет изишла; има томе готово пунијех 16 година, и кроз сво то вријеме тражила се она са свију страна, а у

Свети Сава рекне ђаволу: „Помози Бог!“ а овај одговори: „Није ти за тим стало.“ „Како си?“ рече свети Сава, а ђаво му одговори: „Шта је теби брига како сам?“ „Куда хоћеш?

“ „Куда хоћеш?“ упита га свети Сава, а овај одговори: „Ни за тим ти није стало.“ „Шта би радио?“ рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник. Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бо

штогод у уставу нарушава и своју намећући вољу, или све то помешано са показивањем телесних неких страсти, и ако у тим неким стварима пребива, не одричући их се, него их се још више држи, то било игуман да је, или економ, ви заједно

А тим и таквим противословницима заповеда моја смерност да не буду противни због разне гордости, јер се каже: „Тешко онима ко

И поставивши га испред себе, епископ, заједно са свим тим игуманима, наочиглед свима, а нарочито владара који стоји испред, са благословом да га облачи у свете ризе по реду,

И свим тим манастирима постави управу као што доликује. А после тих овај наш свети манастир сазда, који и посвети имену Пресвете

(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота жи

Оче неба и крепости, и који промислом своје доброте ниједан човек не желиш да погине, већ сви да се спасу, (И Тим. 2, 4) не остави мене погинути!

(Пс. 33, 21) И узевши ја часне мошти његове, И кретох на пут путовати. И мада велики метеж беше у земљама тим, Божијом помоћи, и Пресвете Владичице Богородице, и молитвама блаженог и преподобног и часног господина и оца Симеона,

С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А што ви мене тако фиксирате? ЦМИЉА: Каже Иконија да вас називају Ћора! АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави!

ИКОНИЈА: Друг Вилотијевић! МИЛЕ: Мој, због чега мој? Шта тим оћеш да кажеш? СТАВРА: Сам си се фалио да ти је школски друг! МИЛЕ: Онај фракционаш и вербалиста?

ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе! МИЛЕ: Са тим Илићем ја стојим ево овако! Могу да ти пролонгирам шта оћеш!

) ЦМИЉА: Свашта у овом лудом народу! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта је са тим шкембићима? ЦМИЉА: Сипам, сипам! Издире се, ко да сам ја на нафту!

У Ћуприји? И шта ако преседне у Лапову? Или, још горе, у Сталаћу? Шта ћеш онда? АНЂЕЛКО: Ништа ја немам с тим! ИСЛЕДНИК: Колко ја знам, имо си пуно мотива! АНЂЕЛКО: Каквих мотива?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Врло је мало таки[х] људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило. Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале|ћи, а зле похуждавајући, уздам се да ми се неће за

С чим се нови суд најпре напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које пре него бога познаје.

Од кога би[х] год чуо спомињати Варадин, Будим, Пешту, срце би моје летило к тим местам, желио би[х] познати људе који у њима живу и рад би[х] био знати каква су у њима деца и девојке.

од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему имаде нешто усиљена и лукава; но са свим тим, познавајући моју невиност и не видећи ништа чеса би се плашити могао, дам себи дрзновеније и, и сам насмијавајући се,

” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине? Не разумем што с тим мислите. Епископ: „Кажи ми по души, архимандрите, може ли један човек лекар бити само зашто се називље лекар, а

говорећи: „С моје стране нека би било јошт толико калуђера колико и[х] је, само да не ишту и не просјаче; али нас с тим срамоте и лепо су већ додијали, да би човек волио видити Татарина него калуђера!

Ника, мало попомисливши, „седи ти овде,” рекне ми, „и чини се као да разбијаш памук; идем се и ја мало с тим Тодором поразговорити.” Оде; постоји по сата, пак опет дође. Он је разумнији био од мене.

Знаш да све за тим стоји. Кад братија наша познаду једанпут чистоту нашега намеренија и нашу верну к њима љубов, добровољно наша

А кад су нами туђи благодетељи тако пријатни и драги, колико већма морају нам бити наши? И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него

Кад онде дођем, нађем нечајана препјат|ствија. Бискуп латински, благородни Венецијанин, сопротиви се мојему, ту под тим именем, пребиванију зато што нисам венецијански поданик, нити [х]оћу на то да се потпишем.

Они постигну доста добро францески и [и]талијански, а ја већ умерено могах немецкм говорити. Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли.

Обнадежде ме да толико могу имати. Между тим, за неки политически узрок реку ми да се пођем про[х]одати по Венецији и у петнаест дана да се вратим и да ће све бити

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја! — Нама комињака и код куће притиче! — викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви.

Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита. Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима. Сељаци се зачудише увјеривши се да се Вице збиља пресели у

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара. (Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи

Ниси кроз уста реч процедила Како одлазиш од нас црвима. О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку.

Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу...

Око њих ничу међе, врзине, и прокопавају се јарци. По тим њивама као тканица ору мршаве кравице, копају и сеју мусави, жгољави младићи и гладне, изнемогле жене што се мотикама

Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају два. По тим провалијама веје познат мирис жениног тела: у тами горе све запамћене и незапамћене ноћи, после неколико месеци први

Ђорђе у себи чу оно последње мукло стењање и осети немоћ пред тим што ће се догодити. Ако дете буде наказа? Хтеде то гласно да каже, па се стресе у страху, најмучнијем од свих.

Тада, у тим данима, жалио је Симку, свако јутро загледао је да јој види траг постеље у подочњацима, а видео је само умор од искидан

Нема куд, мора, и Аћим потера кобилу кроз одшкринуту капију, иако зна да се с коњем не улази тамо. Једино тим може сад да покаже да се према калуђерима и старешини Методију није променио.

“ Ветар је јурио по ћерамиди као да јарци трче. Нико му није одговорио. „Бежи с тим фењером“, раздрао се на апсанџију, постиђен пред њим, а и зато што није хтео да види ко су ТИ ШТО њему не одговарају.

Они, јадни, не знају ни шта је то сено, ни шта је крава, ни овца и прасе, и нису криви што се играју под тим јаловим господским дрвећем с рујним лишћем, и лишћем репе. То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа.

Желео је да умре од стида што му је мати толико мршава и ружна, и само је то осећао, и као да је није жалио у тим тренуцима док се, као усправљена и ољуштена змија, грчила уз чађав зид поред разапете телеће коже, искрзане на

Ђорђе јекну кроз нос и полако пође у кућу. Тако мора да буде. Нема куд, мора. Као да му није жао. Немоћан пред тим вишим, јачим, покорава се лампи, ноћи, Богу. Застаје у ходнику између двоја врата. Лево кашље Симка.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је прозрачан и нежан био њен вез. Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже.

Нетко предложи да се Татага истера из града, али се већина уздржа од гласања за тај предлог. — Ко зна шта је у тим причама тачно? — супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао.

— Шта бих више? Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови. Требало је да и унуци под њим седе. Старац уздахну.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У тим искривљеним звуцима су претња и страх, и Сима види како је благост дана одједном сва напукла. Убрзо се чуло да је ту,

То му је било прво пролажење тим путем. Али, гурање међу камилама заувек је запамтио, а још више своју погуреност.

Само, шта би он с тим? Време не само што га је увек збуњивало него га је и замајавало. Родио се у другој половини осамнаестог а прославио се

(Да ли је већ био почео и себе да обмањује?) У тим тренуцима, живот као да га је опомињао, али он то више није опажао.

А турска је војска, у лето 1806, на левој обали Дрине била силна: Турци су се припремали да скрше српски устанак. У тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше

Гушио се, али је гледао и ишчекивао: у тим тренуцима као да су се пред њим расклапала пространства црне, сипкаве мемле од које је ваљало бежати. Добрача је бежао.

Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је дечак, смлаћен тим чудом које се збивало у њему, заривао шаке у њено руно.

Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не може ништа а Бог се не одзива. У тим искушавањима најбоље је ономе ко изађе из живота јер ко остане, сагори, а реч ишчезне у невидљивим просторима.

Кнез, уопште, није добро мислио о тим вилинским бајкама као што су слобода, братство, једнакост; из тога се, био је уверен кнез, увек испили неки Бонапарта.

Ако је кнез добро разумео, мрежа је већ била исплетена, лепљива, а паук је седео у његовом дому, ту, пред њим, са тим лицем чедног страсника.

распе по дрвећу у ЗмајЈовиној а сам Змај Јова, у тај час, почиње да препознаје, у својој близини, оно присутно. Тим присуством није повређен, поласкан је: то је присуство жене која је, уз то, и кнегиња.

Пред тим играма окрњене таме и окрњене светлости, Кнегиња лако пристаје на сећања и одмах види себе како, између Јеврема и Јован

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за собом?

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...

За тим ће властела у зборе да тону! Млађи о јунаштву, песништву, и вину, Старији о небу, о старом Платону, И о сколастици, Све

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Изненађени тим мучким нападом или пробуђени баш из самога сна, покушасмо да се спасемо где било. Неки се посакриваше по подрумима,

Приступило се и раскрчивању рушевина штампарије у којој је отштампано моје научно дело, а тим послом се отпочело баш на ономе месту где су њихови табаци лежали затрпани.

половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима. Ти подаци претстављали су кулисе моје позорнице и њену гардеробу.

„Они старији“, настави Питагора, обративши се тим млађима, „знају то, али вама морам да растумачим“. Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде!

„Постепено ћу вас упознати са свим тим звездама, а данас ћу вам растумачити звездано јато небеских кола“. Пошто је своје младе ученике упознао са овим

кад бисмо један крак огромног једног шестара забили у поларну звезду, а други у ту крајњу звезду небеских кола, па тим шестаром описали круг око поларне звезде.

Јонско Море поче злаћано да трепери, косо очешано Сунчевим зрацима, али врхови Брутијских Планина, боље погођени тим зрацима, заблисташе у њима. Мала једна лађица са белим једрима исплови полагано из кротонске луке.

Талес је по мајци водио своје порекло из Феникије. Благодарећи тим својим родбинским везама, путоваше он у својој младости онамо, оде и у Египат и Месопотомију и упозна се онде са

Убрзо преплави све спрудове и испуни своје корито до ивице обалских насипа. Онда се отварају бране, начињене у тим насипима, а вода реке се излива и плави сву Околину.

То је био случај, но не са истом математичком правилности, и са временима поплаве Нила. Тим сазнањима доведена је хронологија Египћана у тесну везу са годишњим обиласком Сунца.

Питагора настави своје причање. „Из египатских списа научио сам много. Оружан тим знањем, успео сам да нађем опште правило помоћу којег се могу пронаћи све групе онаквих целих бројева код којих збир

Сви троуглови, конструисани помоћу тих бројева, били су правоугли. Тим сам се приближио на домак своме циљу. „Да до њега самог стигнем, морао сам се упознати и са геометријом Египћана.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Јест, распадаћеш се. Хоћеш ли да ти причам како фино иде са тим интересантним процесом? Има пуно фаза у том процесу. То је, заиста, занимљиво, чудно, дивно.

А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли, где смо сад, драги? Гле онај пејзаж, оно дивно парче!

Она изовори и по трећи пут: — Па? Он уморно пређе руком преко чела. Она понови: — Па? Па шта је с тим? — Ништа, али то, ваљда, није пријатно, не?

и унука краварке, или у чему другом, она то није знала, али је било нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим околностима које су једно створење онако чедне, сеоске простодушности сурово гурнуле у оно хронично и циничко грешење

Кад сам с тим био готов, ја сам с једне стране почео да излажем све моје недаће, не сакривајући од себе ништа, а с друге стране

То „спокојно проживети остатак живота“ није Ни био баш тако скроман идеал. Ја ћу ти одмах казати шта сам ја под тим „спокојно проживети“ разумео. Ти познајеш моје дане, месеце и године проведене на фронту.

И тако и свим тим разнежен, очаран, опијен, скоро уплакан, ја се повратих у земуницу, да сањам о свршетку рата, који сам толико мрзео и

У тим тренуцима помишљао сам на вереницу, на њену широкогрудост, у томе тако необичну код наших жена, и на ону умиљатост и не

У тим тренуцима ја сам је тако волео, да се дивим и сад како ме онај бесни наступ кајања и узбуђења није сместа подигао и вра

У тим својим писмима, откуд ја знам зашто, он је ово убојица стављао увек на прво место а подвлачио дебелом црвеном цртом, те

Над тим лествицама љуљао се радник снажнога изгледа. Рукави испрскане кошуље били су му високо загрнути, те се атлетске мишице

најављивана много припремана и ретка светковина свесловенскога соколскога слета у престоници, онај чији ћемо подвиг, тим поводом, покушати да испричамо, није за њу показивао чак ни обичнога интересовања.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим боље! ... Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести.

Лијева страна куће била је сумрачна, преливена плавкастосивим освијетљењем, сјеновита. У тим сјеновитим собама моје су тетке проводиле свој невесели, безмирисни живот, као оно пауново перје у вазама од лажног

Небројено сати провео сам испет на прсте пред тим картама. Мој дјед био је снажна, здрава природа, енергичан послован човјек.

А која су у нејакој души правила тим тежи лом и харање што сам морао брижно крити пред старијима да ма шта о томе знам, претварајући се да не схватам

једну клицу, несравњиво слабију по интензитету, али у основи оне исте емоционалности која је страсно живјела у тим пучким причањима. Задуго сам наслућивао и опипавао то нешто а да нисам могао да га спознам или одгонетнем.

Чврсто сам одлучивао да ћу, чим мало нарастем, отићи у потрагу за том полубраћом, за тим растуреним двојницима. И тај ми је циљ у дјетињству заваравао, оправдавао и осмишљавао мој исконски нагон за лутањем.

Не знам да ли се на тим путовањима и даље смртно заљубљивао или није, али знам да се није нашао код куће кад сам се ја родио, и да ме никад

Када је говорила једна, јасно се осјећало, и већ подразумијевало, да тим изражава мишљење обију. Зато су говориле наизмјенично, и отприлике у једнаким оброцима, као два клерика за налоњама

Колико ли нијеме истине на тим лицима ! За вријеме прошлог рата, послије Марне, Вердена, Иперна и других големих касапница, као члан неког одбора

На прстима, сасвим тихо, прошли бисмо мимо дуге редове кревета. Колико људске туге на тим разоружаним лицима! Сретан сам што сам опет сам у соби. Јер уистину више не могу да гледам лица спавајућих.

А у свим тим расправама и дискусијама имао је на концу одлучну ријеч мој дјед: јер је био начелник, и јер је био напрасите ћуди.

Чудно расцијепљени доживљај близина-даљина: рађање носталгије за далеким. Ја сам редовно присуствовао тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било сунца па дјеца из родбине и сусједства не би дошла на игру с

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.

судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо

Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.

Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете.

Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења

да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима. Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.

Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се

бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом. Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца. У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад.

Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа...

И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи

— Што ти није све дао .... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. — Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника.

Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... — Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала. Зар сам ја стока, да само једем... — Море није то, него ја тако уз реч велим..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Старац на то пристане, а враг му рече: — Посла никаква нећеш имати, него ћеш само ватру ложити под овај котао. — И с тим враг отиде.

ме видиш, па ме више нећеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.

Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби брига како сам? — Куда хоћеш?

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве

— И с тим га нестане. А онај закала па оде по свијету. Идући тако дође близу једнога града, а то силан свијет бјежи из њега ван.

КРАДЕ КО НЕМА Некакав зенђио човјек градио кућу, пак је хтио да учини једну ствар што други никада није учинио и да тим докаже свијету своје богаство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се нас двоје, И тад плачемо ја и виолина.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

За све то време моја тежина се није променила ни за фунту. У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885.

Једино сам ја остао сам и напуштен, пошто сам се посвађао са тим дечаком. Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и

Ево, споменућу једно од мојих јуначких дела с тим античким ратним оружјем које ће се читаоцу учинити готово невероватним.

сер Виљемом Круксом (Сир Wиллиам Црооцкес) у друштву у коме се расправљало о спиритуализму па сам био потпуно обузет тим мислима.

појмим огромну тежину болног сазнања које сам унапред осетио и написао сам писмо сер Виљему Круксу док сам још био под тим утисцима и слабог здравља.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А ти су се Срби три стотине година тукли против Турака и у тим борбама стекли велику вештину у овом начину ратовања. Године 1690.

И ја сам често био на тим литијама у старом, напуштеном селу и када бих се тамо налазио имао сам утисак да стојим на светом земљишту.

Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве. У тим приликама, ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом,

Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве. У тим приликама, ми немирнији дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом,

У тим приликама дечаци су разрадили специјалну тактику чувања. Распоређивали смо се дуж једне одређене линије на међусобном р

Али упркос свега, њега су занимала моја дечја питања па ме је увек подстицао да му долазим са тим загонетним питањима. Једном ме позвао својој кући у којој сам затекао неколико његових колега.

чиновником и мало после златом опшивени службеник ме обавестио да је моја карта од Беча до Прага плаћена и да могу тим краћим путем одмах наставити пут.

Мислио сам како велики простори Сједињених држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки посао.

помоћу штаке због изгубљене ноге у грађанском рату, пажљиво је пратио моје одгоре и увек би климнуо главом када бих тим свој им одговорима добио по који поен.

па ми је рекла: ”Михајло синко, ти почињеш да схваташ америчке обичаје и што се пре ослободиш својих српских назора тим пре ћеш постати прави Американац.

У тим причама значајна места су заузимали Џејмстаун, Саут Ст. Мери ујужном Мериленду и Виргинија. После годину или више дана

” Читајући биографије људи са оне велике слике и разгледајући изложбу у Филаделфији, много сам научио о тим водама америчке револуције.

Ћипико, Иво - Приповетке

Лекар прегледа болесника и забележи му на хартији лек. Марко је једва изговарао и мало се поплашио. Није био вичан тим пословима. Пре него ће изићи Цвета упита: —Што ћу му предати за ручак? —Разуми се, јухе и добра црна вина...

Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући?

Оно неколико дана што је Цвијета провела у бризи да накупује потребне ствари за исељење прође брзо. Док је тим послом била забављена, још је живила у нејасноме снатрењу, али када је потребно за пут приправила, поче да поима боље

Толико пута у души јој се јављала, ако ће и потајице, чежња за човјеком и за породичним животом, а у тим часовима редовито пред очи би јој дошао Спасоје.

дана, слуша чврсте корачаје војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се и богу моли, и сређива свакидашњи посао; у тим старим навикама умирила се њена душа.

И сваки настајни дан бјаше за њу о себи одјелит, и ношаше собом нову трзавицу и уживање. У тим језивим жељама и свакидашњим сластима, кад је слободна била, хитро тецијаше вријеме, па се дијете, и не осјетивши то,

„Зашто се срди на ме? С чега ме криви?” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено...

И Илија, узбуђен тим мислима, пређе преко комшинског пута и униђе у своју кућу. Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на

Завиривао је у најмрачнија њихова места. Упијао се у њихов трулеж, волео њихову суру светлост... У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада?

Њихове разрогачене очи пратиле су га непрекидно; дрхтао је од студени и страха. У тим часовима јављале му се из потаје незване мисли о сласти у јелу, спавању и слободном кретању, у чему је био спречен.

Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша. Те тихе, мирисаве, мистичне ноћи! У тим ноћима Иво Полић имао је јаснију визију шаролике гомиле у којој се дању налазио.

Нови мост што спаја Галату са Стамбулом тек у дубокој ноћи одахнуо би, чекајући румену зору. Тим мостом гомиле људства свију крајева света газиле су целога дана. Са тога моста разилазио се народ на све стране света.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Смисао је довољно јасан: чим почнемо да размишљамо о сопственоме свакидашњем, аутоматизованоме и самим тим од јасне свести удаљеноме понашању, ми се толико изненадимо открићем крајње блиских и крајње очигледних ствари да се

нам да постанемо свесни својих сопствених, да их видимо и да им се зачудимо, како би рекао Шкловски, па ћемо самим тим почети и да их тумачимо пред самим собом.

И у тим експресивним, стилски обележеним јединицама утеловљују се превасходно његова осећања, његова слободна воља и лични став

Али, наравно, није довољно само посегнути за њима, него је потребно песниково умење и ум да се у тим истим јединицама реактивира дуго слагано колективно искуство и памћење, као и да се то искуство и памћење преломе кроз

Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим тим узајамно прожимање.

томе противречи чињеница да се ниједан комуникативни чинилац који улази у поетику старе књижевности не подудара са тим истим чиниоцем у савременој књижевности.

Јер у свим тим културама постоји у језику и предаји меморисане сличне слике које је Настасијевић развио помоћу савремених књижевних

И што је нарочито важно, међу тим се писцима налазе и неки од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава

8 Остало се заборавља. У пуној супротности с тим, европски романтизам своју поетику заснива на оригиналности, иновацији и субјективности.

А паралелно с тим добили смо модеран стих – и с њим поезију – који се сасвим одвојио од усменога, уведеног после Вукове реформе.

Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа. Али она не обухвата сав везиров живот, него само један животни исечак чије смо временске границе

недалеко од Института за књижевност и уметност (у коме се сада налазимо), у некадашњој Ратарској улици, која је под тим именом постала препознатљиви књижевни и културни топоним – именом које ће јој се, надам се, једнога дана ипак вратити.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Мајка јој је издавала квартире за самце, а она намештала кревет тим самцима... ДАРА: Немој тако, мајка, па ево и ти можеш постати министарка.

Отац да мени изради један зајам код Класне лутрије на привредне циљеве, и то да му буде место мираза. С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима.

С тим ћу лепо да отплатим дугове и тада, као приде, да ми да три класе. ЖИВКА (скочи): Како то ти: отац ово, отац оно?

РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула.

Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.) ЖИВКА (учитељици): Извините, госпођице, молим вас. Дођите ви сутра опет.

Дођите ви сутра опет. УЧИТЕЉИЦА (буни се): Ах, немогуће је радити с тим човеком. ЖИВКА: Ама, дођите ви само, а тај ће човек већ добити своје. УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази.

ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију.

2 Ја не прелазим границу савета које сам дужан дати вам, ако ви још увек на њих полажете. Ако у тим саветима има чега неугодног за вас, ја сам увек готов да ретерирам.

ВАСА: Чедо, синко, ти ме изненађујеш, јер не увиђам да мој нос има ма какве везе са целим тим питањем. ЧЕДА: А ви онда немојте га гурати у послове који вас се не тичу.

Пиши, ујка-Васо: да се заборави! ЖИВКА: А ти, Јово? Ти одлежа робију, а? ЈОВА: Одлежах, тетка-Живка, и поштено се тим одужих држави, па сад мислим право је да се и држава мени одужи. ЖИВКА: Како да ти се одужи?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

потпуно зависи од многих а строгих колективних забрана и ограничења; зависи од способности, од спремности да управо са тим забранама саобразе своје чулне нагоне и емоционалне побуде, своје жеље и одлуке.

наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио засебну збирку прича.

садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима. Поступак је мање тражен, више спонтано нађен.

Али одмах примећујемо и нешто друго, а наиме да је у свим тим крупним променама била и једна стална: постепено је прво једну па онда другу етапу Софкиног сећања помицао на сам

аутора, постаје приповедач, а као приповедач он на догађаје може гледати као на нешто што је проживео и самим тим што је догођено, а то значи уназад.

Још мање се води рачуна да и језик пишчев, ма какав он био, чим је ушао у састав књижевног текста, заједно са тим текстом добија променљиву вредност онако како се мења књижевноисторијски контекст.

Са Софком као приповедачем. Тим путем, међутим, Станковић није могао ударити, мада иначе има приповедака које су у првом лицу исприповедане.

И ма како било с тим, тек једно је извесно: да се пред нама налази изворни исказ од ког је писац интуитивно пошао поистовећујући се,

А то је, дабоме, глас Магдин. Другачије је у предњим половинама: аутор споља описује Магду, али онако како је у тим тренуцима види, заправо из суседне собе чује и замишља Софка.

Она не би била могућа када се у тим делима не би придавао значај прикривеној вези између тела и простора. Приказивању простора у роману тек се у новије

Колико год да је Нечиста крв роман о Софки, он је заједно с тим и роман о опадању, нестајању старога варошког света, нарочито његовог језгра - хаџијског врха.

То и јесте пример за двоструко преламање немог говора, па самим тим и за двоструко одражавање свести између ћерке и мајке: „Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје да би је

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Чиста истина није могла да се утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до

Надвор и не плаши ми дијете! — крикну она поново и подиже пут њега ожег. Бејаше као лавица одлучила да му се, баци са тим јединим оружјем у руци докле једно од њих двоје не падне мртво.

престоница, обориште Сврчина и Неродимља, па почели да се настањују, да би оджелели већ једном ону тешку жељу за тим клетим Косовом... Гледам низ поље, посматрам сву ову његову лепоту. Али векови проговарају и очи ми се мреже.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Злато је меко, Гвожђе је љуто. Силник се увек Уздао у то; Тим противнике Многе ућутô. Ал’ кад би људи Стајали круто Да ничје чело Није погнуто — Нит’ би им црно, Нит’ би им

Мало ти, побро, рекох, ал’ задовољи с’ тим, Више ћу рећи немо, када те загрлим. »Стармали« 1889. ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ тужна и последња Чујем, вило, која

Што ти не смем рећи На свесвему хвала, Тим се наша стара братност Није подерала. Ти си мене волô Што ласкања немам (Сад најмање кад се и ја „На истину“

Рибо, рибо, добра рибо, страх ме је и стид. Ти начини моју жену тја и царицом, Ал’ и тим се њене жеље не зајазише.

Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме! А међу тим док се слава Твоја тамо јави, Ја ти велим: „Ти слон ниси Већ магарац прави!“ »Стармали« 1881.

Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ВАСИЛИЈЕ: И она је моја? ФЕМА: Уј, само под тим уговором да ш њоме француски говориш. ВАСИЛИЈЕ: И турски, ако оћете, само кад је моја. ФЕМА: Да видимо.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ја стојим Прикован за стену која не постоји. Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати.

Петровић, Растко - АФРИКА

Док говори, осећам како јесенашње назебе, и све назебе од рођења до данас, ово сунце извлачи из мене. Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се.

Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам. Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати.

Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.

То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што карактерише једну варош: ниједног дућана и ниједне кафане.

Обоје су изгледали том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене

Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.

Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим растуженим девојчицама. Да бисмо заташкали збуњеност, проналазимо за њих неку алву у конзервама коју сам понео из

Једна ствар је сигурна, а то је да сваки човек само тим што је из људске врсте, и што је рођен, није по појмовима примитивца већ човек, тј. члан племена.

тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био ипак само спољни посматрач.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ТРЕЋИ ТУРЧИН (за себе): И не зна матора вјештица да је и он ове ноћи с хајдуцима умакао!... Тим више смјеха и шале! Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.

Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?... ХАСАН: Поручио је да те призовем — Оружје беше доста богато — Па везир тражи да га повратиш...

(Гледа на врата.) Стопале мушке, ал’ не опанка, Чизама турских тврди поткови У трошном песку лепо осташе; Тим њиним трагом кад би следили, У Смедерево би ноћас доспели...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја целога века мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима имам посла! О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...

Бољевац — Луково (око 30 километара од Зајечара), а предстраже истакне до села Планинице, Лубнице и Копите, па у тим положајима остао је и до данас, ишчекујући као и Хрватовић напад Турака.

је доцније на више места свађе између војника и меснога становништва, а тако исто и између српских и руских официра. Тим поводом је код села Вукања садашњи потпуковник Ст.

дан са својом војском из књажевачке клисуре и са одељењем са Влашког Поља учини диверсију спрам Књажевца, како би тим прогнао из Књажевца и околине и последње, нерегуларне турске чете, и сазнао да ли турске трупе, ШТО одступају од

на оној коси нема више Турака — Комаров показа на бујимирски вис — ми сад отуда долазимо; пели смо се до на врх — а за тим окрете се мени и упита као у потврду: — Је л' те, Т...

званичним новинама наредба на све полицајце да строго пазе да »бушкарачи« и »злонамерни људи« не агитирају за изборе. Тим је покушано да се угуши наш радикалски уплив на народ и да остане широко поље полицијским агитацијама, а веле да је

Дању радимо то и још неке ситније послове, а ноћу држимо тајне седнице. Да их не набрајам. Довољно то: у тим, већином ноћним, тајним седницама министри нам једнако подносе неке телеграме на малим парчадима хартије, у којима

Ја тако не мислим. Наши су одношаји с тим државама пријатељски, али у случају да ми заратимо, не можемо рачунати на њино садејство.

Румунија је самим тим географским положајем и етнографским размештајем тако упућена, да нема управо шта више тражити у Турској, нити шта од

и свести неминовно крвопролиће на најмању меру, јер што год је јача странка која помаже да се роди ново друштво, тим све бржи и краћи бива крвави друштвени прелом.

— А држите ли да се томе неће противити монархија? — То ја не знам. Тим горе по монархију ако му се буде противила.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно. Огромна планина. Слушајте: мора збиља да се ода признање и тим Дринцима. А почели су из равнице. Колико су морали врхова прећи да би се подвукли под сам врх Кајмакчалана.

А испало је обратно. — Чекајте — упаде Мишић. — Ја сам се побркао тим вашим називима. Објасни ти мени где се тај Кочобеј налази на том крсту.

— Овако се више не може... Тим балавцима треба сатерати памет у главу — чујемо да су тако говорили пуковници реуматичари управнику болнице.

На тим рушевинама и на основу стечених искустава рађала се увек нова цивилизација. — Која ће временом постати општечовечанска

Ја сматрам да су класно-етички феномени узрок рату... Када у далекој будућности будемо имали бескласно друштво, самим тим нестаће и онај национални занос, а са њим и империјалистичке тежње.

Ја... ја... Добро, кад је тако... Здраво. Потпуковник Петар вратио се љут. — Просто не може човек да разговара са тим људима из штаба. Њима једно недостаје: познавање техничке стране борбе, и психологија оних који треба да погину.

Само приликом њиховога повлачења треба их штитити запречном ватром. Али тим баражом може се руководити и са суседнога положаја, а не мора осматрач да се трпа у ту бомбашку гужву. Али шта ћете!...

Магла се нагло дигне, угледају га и убију. Да не би лутао, поведи поднаредника Грују, он је пролазио тим путем. Кад стигнеш, јавићеш се командиру јуришне чете.

Од пре осам дана дошли смо ми овде. И ја сам се решио да се сада разрачунам и са њиховим бомбашима, и са тим мерзером. Терен смо извидели...

Пет дана није могао да креће руком. — Командир се окрете војницима: — Па хоћемо ли да се разрачунамо са тим мерзером? Ево, дошао нам је и артиљерац да нас помогне. — Вала, господине капетане, досади ни кљуцање по цео дан...

— додаје Драган. — Наравно. Из једне се коже у другу не може. Тако је ваљда опредељено... Пред тим неразјашњивим проблемом, он се мири и вели: судбина! — То су фаталисте... — Јест.

Отпоче и бугарска артиљерија. Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа. — Али како се са тим мире пешаци? — За пешаке је главно да ја пуцам. Да могу, терали би они мене и дан и ноћ, јер су тада једино мирни.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

прећуткују баш заблуде и слабости, а не само разноврсност непотпуно изражених или и неостварених уметничких тежња: о тим слабостима, заблудама и разноврсности антологије ћуте.

Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и свега онога што са тим појмом нужно заједно иде; сред трајне неорганизованости сродних напора и исцепканости намера, у непрестано јаловом,

Наталожило се, прво око осећања и мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних

Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.

Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!

Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије! „В крилех јего гнездо сведу и отуду птенци звезду, — тим мја воспоможет.“ Прискорбна горлице! Кија ж' јему дари, воздаси с утвари? Одвјешчај на сије!

То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода. Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...

] способан поета, От двадесет и пет једва реторику, А кад ће свершити лођику, физику? Богослов, јуриста у тим и оседи, Нема кад, сиромах, на нас да погледи. Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи.

“ Има који горе мисле, и готове зубе, Но тим чине да ми други пјесне већма љубе. Заљубљени кад ме чита, све то више тражи, И кад нађе гди се грли, гди се љубов

На путу среће младеж даје Дањ благодарности благодјеју. Тим јој ти, мене, Народа Геније, Навек учини: мудрост нам долази С Олимпа.

слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства тим под кровом.

ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме чудесном саставу; Може л’ што год лепше, може

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па шта ћеш даље са тим сузама... Мало л’ је жртви?... Искажи жељу, клетво небеска, Децу и старце — све да прогоним!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у коме се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије.

— Ти си...? — Јесам, јесам, оче! — Е, па, ето, шједи, кад си дошô. А, закона ти, ђе се нађе с тим Џибиним пашчетом?... Шједи, шједи, па ћемо попити каву, па свак за својим послом!

— И ти си како велиш, и како чујем, много трпио и патио? — Јесам. А што је теби за тим? Што сам препатио, не казујем свијету!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Па тако, брате! Разуме се да треба све по реду да нам кажеш. Ја не знам и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека. АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано.

И то ми као нешто сумњиво дође. Две јегерке. (Ђоки.) Дедер ти, младићу, реци искрено, шта си мислио под тим „две јегерке”? БОКА: То што пише! КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

већег дела садашње границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни хрватско опредељење. Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским.

редакција црквенословенског ( сада више не старословенског) језика - руску, бугарску, српску. Тим интервенцијама малог домета није оштећена узајамна разумљивост текстова нити је умањена огромна предност пространог

се у свакодневној богослужбеној пракси служили црквеним језиком и били су једини који су потпуно и неусиљено владали тим језиком. То је учвршћивало њихову надмоћ на пољу културе и њихов снажан утицај у друштву уопште.

руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима. Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768.

веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата.

У складу с тим, хрватски лингвисти почели су да негују разлике, а не више сличности. Срби, који су идеју о јединству о јединству били

Увек у спрези с неком другом уметношћу - музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је свакодневног живота.

функцију, Вук Караџић је, исказавши описном терминологијом суштину ових категорија, предухитрио међународни научни тим за цело столеће.

У оба дела визија српске историје доводи се у склад са сувременим националним тежњама и потребама. На тим темељима у наредним деценијама израстају два свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин

Раздобље започето тим делима доноси пуну победу романтизма као стилског правца. Док је претходно био само једна од књижевних струја с доста

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости, Витезове да наниже И тим време доба давна С нашим даном да изравна. Дружба ј’ мала... Пет стражара...

Чело му је без облака, Мудро око пуно плама, Гледа децу црног мрака, Гледа чету пустињака У тим црним мантијама...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити. Ал’ две се отворе. Преболи те зададох, моја без пребола, брале.

ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не. И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће.

ВИ Лепота јер заслепи ме, и нем. Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у корен смем. Ал’ мук тобом сам све већи.

Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не. И лепоти ли мук овај расточења, кротини твојој врело, тајније из мутње ме то на бистрину те

ИX Грч утроби је, немље тим, корену премирање, невиније из биљке чим прогледава цвет. И белина крилом кад радосно замахне у лет, бол и

3 Загорча ваш мед, чемер заслади; потвора право моје срце тим дубље награди; — удрите, нисам крив. ПОРУКА 1 Прозрем вас: јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете.

3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи. 4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог.

на Косову задњи чин; и кобни где народа глас, издајом већ име ти оцрни, јадни оче мој, син ја на ногама, Ђурађ, тим бодрије ту, страшни задржати судбине ход — или на имену Бранка, све дубље, век по век, проклетство да утискује

мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровáње.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На слави, имендану и даље била вечера, гозба. Али не као пре. Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао. Све је било друкчије.

Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их. И тако сви редом.

Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну

Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд!

Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.

Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом. Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода.

Био је то један рођак, једне његове тетке син. Она остала давно удовица. Имала само то мушко. И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.

За све се он унапред постарао. — И сад збогом! Срећан вам пут! И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем легну спавати, па ће у сну видети суђеника (Софрић, 53). Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53).

се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у

С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу. — У овом смислу

цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим прстеном дотакне, он ће се за њом окренути (Беговић, 219). Такође има магичну снагу и д.

У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо

провлаче болесника од грознице (Беговић, 113); ко од такве к. направи бич, што год тим бичем потера на вашар, добро ће продати (Беговић, 223). И иначе у врачањима и гатањима има к. значаја.

и граорка, па се тим из пећи вади ватра, »да не буде ни к. ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка,

с обе стране пута. Када тим путем прође чељаде коме се хоће да нашкоди, треба рећи: »Скупио се као ова купина, и обесио као ова жаба«, и оно ће се

Тројановић, Ватра, 68). На њеном дрвету вади се живи огањ (СЕЗ, 17, 134; С. Тројановић, о. с., 75) и тим огњем пали се прва ватра у новој кући (ГЗМ, 19, 1907 328 ид). Л.

У вези с тим може се разумети једна наша религијска забрана. Не ваља се, каже се, да се дечје пелене мећу на трње, »јер ће се деца

Прича се да је под тим храстом заклано једном двоје невине деце, па је нож којим су заклана обрисан о дрво, и од тога је доба оно зелено и

У Ц. Гори о здравственој снази ц. л. нема се најбоље мишљење. Газда погодио слугу да му чува стоку, с тим да му за храну даје хлеб и ц.

Ћипико, Иво - Пауци

И пољски су се послови посвршавали, летина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу, и с тим новцима подмирују сељаци трговце у вароши и плаћају порез, задовољни што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.

Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.

У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа; поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на

Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. . Судац опомену Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.

У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине. Настајних дана ходаше по вароши од трг

Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!” И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже...

Нека све буде на славу божју! Иву та вијест још у цркви смути. О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора. Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се

Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к'о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима. И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.

Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!...

За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се

Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима. Гледао их је сасма онакове какови су били. У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама.

Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам могао више да се замлаћујем са тим немогућим човеком. Оно што сам знао о Лаушу била је тајна и ја, као његов исповедник, нисам могао рећи тек тако овом

Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао. Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту ноћ. У томе и јесте њена моћ.

Монах сам и грех је што се разумем у те ствари. Не бих се хвалисао тим да не морам овде изрећи истину. Не могу је заобићи. Просто, волим да гледам док се то догађа.

“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве. „Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.

Само су јој дивне очи боје лешника извиривале кроз прорез. Према тим очима могли смо наслухивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице,

Стикриоса је још рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа осим што је спавао с тим одурним гадом, тим крпељем и сметењаком. Не знам како се обрео у Вратимљу.

рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа осим што је спавао с тим одурним гадом, тим крпељем и сметењаком. Не знам како се обрео у Вратимљу.

Не. знам шта се одједном збило са тим старим јарцем. Откако га знам увек је био према Лаушу снисходљив и послушан. Сада је ризу изврнуо наопако.

Све се у мени устумарало, ускомешало. Осећам се тако слабашан и ништаван пред тим тајанством. Ниједнога тренутка нисам поверовао у тумачење које је одмах по догађају изрекла манастирска братија: да

Радио је то јавно, нарочито се трудећи да сви виде како и колико се он гнуша над тим грчким смрадом и талогом. Наредио би да се на каквој пољани окупи народ из краја у који је тек упао, да направи круг

Смерали су, ваљда, да тим изгледом и касапљењем оне петорице направе утисак. Држећи се ипак подаље, ван домашаја стрела, кретали су се, час

овако: ако се ниједан од мојих људи не помоли на бедему и ако никакав звук с ове стране до њих не допре, учиниће се тим дивљацима ова Кула као уклета.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но даље с тугом!... Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад. Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан

скрише, А разврат једнако живи и груба сила с њим, Ја се колебам снòва, и ја се не смејем више Над смрадним гробом тим.

Тако разори Азок и сравни Бенару с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и цветни Караџи узе, Сејући за собом пожар, убиства и многе сузе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

имао је своју астрономску кулу, степенасти торањ, са које су свештеници посматрали и тумачили небеске појаве. Тим својим послом, положили су они, не хотећи и не слутећи, темеље наше астрономске науке.

Они свештеници које смо затекли на врху Вавилонског торња како посматрају Месец, Јупитер и Марс, скупили су тим својим послом драгоцених знања, из којих се развила астрономска наука Прва од небеских појава коју су они уочили,

сам малочас набројао, спомињу се, као већ давно позната, у спевовима Хезиода и Хомера, и у старојеврејским списима. Тим груписањем звезда у јата и њиховим називима, који су се очували кроз хиљаде година, извршили су вавилонски астролози

Но, тим радом упознали су они још једну чињеницу фундаменталног значаја. Посматрајући звездано небо, они су опазили да оно не

неба од истока према западу, и тиме ствара дан и ноћ, али оно се при томе помера, из дана у дан, помало према истоку. Тим померањем, оно се опшета за годину дана на кугли звезда некретница по једној путањи која се зове еклиптика.

Они су их сматрали за божанства и сваком од њих посветили по један дан да би то бесконачно понављали. Тим су створили наш беспрекидни низ седмица, недеља.

Ако их сагледамо како долазе, ми их проживимо пре но што стигну, а тим стварни доживљај губи своју непосредност. Један изненада искрсли посао наше Академије наука довео ме је у земљу

То се десило за време Цара Небукаднезара. Тим својим претсказивањем постао је Талес славан човек и први мудрац грчки.

Да ја о тим стварима друкчије мислим, знаш врло добро, исто тако су ти познати моји докази да је Земља лопта: при сваком помрачењу

Ништа више. Са тим скромним инструментом сачекао је Ератостен најдужи дан у години, а највећи у своме животу, и измерио је најкраћу сенку

оно доба стајао под госпоством Селеуковаца, потомака једног од војсковођа Александра Великог - добро упознат, па је на тим старим темељима подигао зданије своје науке.

Данас зовемо тим именом најглавнију звезду јата Малога Медведа, а после 12000 година зваће се тим именом Вега, сјајна звезда у јату

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Остави то, Стано! Него хајде што пре са тим облачењем. СТАНА (настави облачење, исправља, намешта јој боре на шалварама, антерији). Чује се бат ногу.

ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим. И мило ми је, годи ми што сам лепа, али само то и ништа више, ништа друго.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Учини се мајстор Кости, једне ноћи, да однекуд из њега, као да је он раскршће, воде три стазе, расту, дужају, а по тим стазама његова деца, мала као што су, сви основци. Једно друго као да не познају, њега, кад их викне, не чују.

Ето, с тим гласом не само да се реши питање Срећкова занимања, него отпоче одмах и чудна његова самосталност. Одвојио се и од

Једнога дана стиже вест да је Риста помилован с тим да за четрнаест дана напусти мађарску територију. Састао се само са женом, одмах јој рекао да оцу нипошто неће да се

Ако ће само проминути неку од својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало...

— Милица ћути. Знала је поодавно да Бошко њу не види; да је Бошко од оних тихих незаситљивих љубавника који крију и тим више уживају своја уживања; да Бошко има вештину да у згодан час окрене згодну страну своје природе и свога говора.

— Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима.

Два дела куће је везивао, наравно и делио, ходник, таман, дуг, пун ормана у дебелим зидовима. У тим орманима је било, као у свим старим кућама, свега и свачега, архив и старинарница.

Говорило се да све газдачке куће имају по тим ормарима и скровишта за људе, с везама и према тавану или подруму. Заиста је крађа и препада у оно доба било почесто.

Вратио се гос-Тоша својим друштвеним функцијама као да ништа није било, ни смрт, ни деоба имања. Имало је на тим врашким салашима неког господства, које је паланкама много сметало, а паланка њему скоро нимало.

Кад дође до гласања, он гласа поводљиво, и срдачно честита онима који су добили већину, свеједно да ли је тим прошао или пропао његов предлог. Идуће седнице, међутим, ево га с неким „амандманом” за онај предлог.

У складу с тим натписом, домаћин је све више волео да остаје у кући. Ревносни претседник се почео тужити на безброј седница.

Али, ето, живимо с њима... А како чујем, било је да су и они куповали српска имања, и тешкали се да је с тим један Србин мање. Једни другима добро не мислимо, а опет заједно таљигамо... Тако је ваљда и свугде у свету.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да би со тим мени посао одлакшан био, мислим да не треба спомињати. Но несрећом таковог у том пределу није било, јер су баш онда

годину навршио. Да је он со тим и овог романа сочинитељу очитао сентенцију, о том нико неће посумњати; но сочинитељ жели себе извињена видити што

Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни? Мали Роман (по далшем рукописа известију) почем је трећу годину потпуно прешао, одведе га мати свештенику

Тек што је ствари разазнати могао, нађе случајно једну пчиоду, и приметивши да боде, науми увеселеније себи со тим причинити.

му је његов поочим давао, тако страшну склоност (јамачно по уредби судбине) осети да је дању и ноћу мислио како би со тим своје увеселеније нашао.

Наш Роман сад тек нађе елемент свога живота. »Овамо, децо,« — рекне он својим содрушцима — »сад ће се играти!« Со тим им искаже мyѕтеріум своји аљина, начини и њима таке исте, поправи им сабље, и цело се место узбуни кад ји почне

лепо од волшебнице, али ми јој ни најмање нећемо благодарити на тој њеној послуги, будући нам је отела витеза и со тим нам прети повест прекратити.

« Ово изрекавши, представи му како тисућама људи на њега иду да га заробе; со тим скине руку, премда не радо, с њега, у забуни заборави казати »ни о пањ, ни о кладу«, него »и о пањ и о кладу«, почне

« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се

Сљедователно они људи који трговцима лађе и амбаре празне и с тим већи Верѕцхлеіѕѕ чине, не само што нису републики на досаду, него од велике ползе, да и нужде јесу, qуод ерат

Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да му није сабља слагала; све је било што му је уво ровашио.

Но со тим друге у већу јарост подигне. Тридесет њи, који буџу, који вилу подигну и немилостиво ова своја оружија, кад до Романа

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

једини и најпоузданији факат у животу свакога човека ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да почне са тим фактом.

Морам се, дакле, и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем, мада је баш рођење често пута споран факат у животу човечјем.

Па ипак ме је та случајна веза између мене и Вука некада испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити Вук.

Тема разговора који се у тим приликама водио била је увек питање: на кога личим. Ја лично био сам дубоко убеђен да не личим ни на кога и ни на шта;

Тако и моје прве изразе: „ду, му, гу, до, по“ итд. моја је мајка преводила и тумачила као да тим хоћу да кажем: тата, мама итд. Стога ја и не бележим та крештања као прве речи.

Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом? Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она

Ја не знам да ли је у тим панталонама било какве традиције, којој сам се ја потчинио, или је у мени било каквих нагона, који су само чекали

И, молим вас, то је свештеничко дете, па ето тако. Ал' таква су данашња деца, напредна су и бистра, па морамо с тим да се измиримо!

Ал' таква су данашња деца, напредна су и бистра, па морамо с тим да се измиримо!“ И пошто су се сви сложили с тим да су данашња деца „напредна и бистра“, отпочело је решавање о томе шта би најпробитачније било да будем.

остајали; али ми остали, које је некако мимоишло смртоносно тане, надирали смо даље предосећајући да што ближе победи тим ближе све већој и већој опасности.

сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху. Тим речима: „Желим да се бријем!

Откако је то укинуто, незналице се никако неће да измире с тим фактом, те животу обично магарци седе у првим клупама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници развалише врата, силом уђоше и разбудише старца.

нема смисла да идеш у шињелу и шајкачи. Уосталом, не кошта те ништа. — У сандуку ми је... — Па шта је с тим... Трајко! — викну ревносно Лука посилнога попа Момчила. — Нека, нека, ја ћу ићи сам — и он пође своме шатору.

— завапи Душан, придржавајући се за супротан кревет. — А-ха!... А сад, браћо... кипислцауф!... Дојади ми са тим твојим: шта би било ово, шта би било оно... — Хоће ли, бре, давати вечеру ови Енглези? — запита Живадин.

Они ће тако покварити појасеве... А после, шта ће мислити ови Французи о нама? Наредите одмах да престану са тим. Силазећи у доње просторије брода, Живадин гунђа: — Ја, шта ће мислити о нама Французи...

Па немô, бре, да дремаш!... Ето, командујемо... Командант погледа строго телефонисту: — Доста са тим разговорима! Као да одјекну негде плотун, а одмах затим неколико убрзаних, појединачних пуцњева.

Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором. Али ако се кадгод заврши овај рат и останем жив, кад видим залазак сунца, окренућу леђа... 5.

Али не заборавља да строгим гласом заврши: — Држите се на тим положајима до последњег човека. Просто речено, командант је тај који треба последњи да погине.

је наш командант: — У случају успешног напада са стране непријатеља, цела наша дивизија биће заробљена, јер је тим путем једини правац нашег одступања... С тим ће бити ликвидиран и Солунски фронт, уверавам вас...

С тим ће бити ликвидиран и Солунски фронт, уверавам вас... Нарочито нас, који се налазимо на левом крилу, забрињује малобројн

— Јесте... Две хиљаде пет стотина двадесет и пет... — Запамтио сам добро и, кад се вратим у земљу, тражићу лоз са тим бројем. Капетан Радојчић је посматрао карту, па ће рећи: — Јест, тако је!... Сад замислите ону вертикалну пречагу.

— Био сам... — Откуда ви на Кајмакчалану?... У званичним извештајима ваш се одред нигде не помиње. — Шта пише у тим извештајима ја не знам, нити сам их читао. Али да је комитски одред освојио Кајмакчалан... — Гле, гле, шта чујем!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим.

И бол, Господе, и бол! Молитва за Њега, Сунце! Молитва, тим, за мене! Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад,

Ал још је љубим и дахом тим свој дах нисам мешао, Са радошћу сам је гледао пред тицама што пасу, Пре него онај небески крик и једном сам прешао.

Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.

брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио. Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се болести, старости и живеће све док му живот не

Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш. У тим марамама је њихова снага! — не хтеде орао да се опрашта. Био је гладан људског меса, а један добар залогај је измицао.

— Боље да никог није изабрала! — с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба! Лелујала се морска саса.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне. Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри стижу и тим се Играју, весела лета. Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и обликује природне силе у уобразиљи и помоћу уобразиље; она, према томе, ишчезава са стварним господарењем над тим силама... Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј.

И зар певање и казивање и музе не престају нужно с појавом штампарске тезге, и зар с тим не ишчезавају нужни услови епске поезије?

Али упоредо с тим тенденцијама увек иду и тенденције самих народних маса, и оне су најпретежнији, најважнији део усмене књижевности

могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена и да је отуда дошла и у властелинске дворове.

У тим сликама има и паганских и хришћанских елемената, али више паганских. Но, уопште узевши, религиозне представе у нашој еп

Кантакузин је с турским поглаваром Умур-бегом ишао тек иза те војске, и видео је да тим првим сукобом није ништа свршено, него да бој треба тек да настане, јер је војска Момчилова само устукла испред силе,

Од XВИ века унапредак развио се косовски еп с тим уметком о издаји. Издаја је, напослетку, коначно прионула уз име Вука Бранковића, незнано по каквим узроцима.

Од XВИ века унапредак развио се косовски еп с тим уметком о издаји. Издаја је, напослетку, коначно прионула уз име Вука Бранковића, незнано по каквим узроцима.

У вези с тим важно је и оно што је напоменуо Маретић: „Из старих и вјеродостојних извора излази да је Вук са својом војском био на

С том мишљу и с тим осећањем Југовићи су стигли на Косово. А тада, како је Филиповић насликао сложну браћу, „девет белих повише се пера,

Пред тим неукротивим џином — а такав је хтео да буде сам народ — турска власт, господство и надмоћност претварали су се у прах.

Међу тим Србима велики углед су имали браћа Јакшићи, Стефан и дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Као некакви владари над

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Језеро! — прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко. Сигурно сто метара.

— Ехе, то је код женског свијета друкчије — заврти пољар главом. — Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тај срп улази у хрсуску кућу и тим, који се мојим именом лажно куну! Те што год теку и имаду, мало, велико, од камена и до дрвета, све им односи и

исто мирствујемо, Ако нас с ругом и подражују који туђоверци с преотимањем нашега добра и из вилајета прогоне, − не со тим да и Бога нам преотети могу и изагнати испод његове му снажне руке, нит се они курталисати могу од железне му

И друга којано о том и со тим многа су писана, све се двоструко пронаходи и до нас приводи се. ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и

Саде птице гњезда себи праве; једне одлећу, друге долећу справу сносећи, а једне слатко по лугови поју и жубере. Со тим приговор за свет дају човеку: све живо Бога хвали и слави, без говора с чудни и с разлики гласови!

ИЗ ДАВИДА Кад гледне одзгор на земљу, со тим учини је да се сва стресе; ако ли се дотакне к планинами, задиме се; својим тек назором заколебље толиком и таквом

Вечерњи Богу принос донесе. ТКО? Именом којим ти је воља, тим га називљи: ако Богом, ако господином, Христом ли, или оцем, творцем, зидаром ли, владиком, царем ли, или оним, који

До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има? БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору?

своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим светом Пак има други свет, ангелски. Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас.

Од то доби, тим млечним горе путем кроз капање од богородичиних сиса, многа крштена дечица од сиса помрла понајвише, туштена к небу

Те ангели слажаху и пак узлажаху горе и доле по њима. А и сам Бог сврха горе стајаше на њима. Тим плахо се Јаков прену из сна, скочи ома на ноге пронеразен, те рече: »О, међер, Бог је на овоме месту и ово су овде

Али без душе, мртви. Мало почас, опет изнова духну на њих врућ ветар и тим часом сви оживеше, те здрави и читави ђипише на ноге. Учини се голем табор од оних људи.

початити, што смо и учинили, ама кроштоно је он послушао своју жену и преступио је божију заповест, те нас је свију со тим смртно погубио, зарад тога и ми пак да га с камењем побијемо кано божија преступника«.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја. А вукао је шамаре преко целе

то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће у тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце! Кућа није имала прозора с улице.

— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена, Таска. — Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А зашто га турише?

Зато су је избегавали; а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.

Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати... — Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?

А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу, — старије на разговр, млађе на ашиковање, а дечурлију на

Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а

Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у Тим сликама... Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи