Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ха, ха! Чусте ли га, поштена! Неки, опет, од болесника ћутаху тужно и невесело. Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте.
Више пута са неким ентузијазмом о своме другу и побратиму говори: — Знате, људи! А нећете ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан почиње своје уводне чланке писати: најпре иде
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове... И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Такви се случајеви дешавају тек после подне. А то је Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало да је као једаред, једно
Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао да се то никако на њега не односи, јер њему тако што
И сада кад се почело зуцкати по селу да се Јула попина и Шаца радо гледају, — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допадала Јула попина.
Обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе: Шаца из четврте, а Тима из пете латинске.
Шацу је истерао катихета, а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже »шалај!
« И врло је природно да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго,
узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он (Тима) у беамтере. А то је, мислим, прилична разлика.
Али, што би, би! Јула је била Шацина и Шаца њен. И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну. Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на
Јуца нам се удаје; Удаје се за бербера, Момка брез фелера, еј! То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викну
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
довела, ви јошт нисте запитали треба ли ми штогод, и како живим. У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим. Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Занимљиво да они из цуга некако погоде да ниси из њиховог тима, мислим клапе! Уосталом, када бих се нешто одлучила да будем фалсификатор, радије бих правила новчанице од педесет
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У земљу! Нама[х] би се прости народ заједно с калуђери, који с тима стварма тргују и новце купе, на њега подигли, узбунили и за јеретика би га огласили.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
“ А није нипошто нужно да тима „каквих има највише” поврх тога буде још и лоше. Дакле, не једна социолошка дистинкција, него један захтјев логике.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!.. Они твоји већ почели тамо. — Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном.
« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници.
Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима. Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да
— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи.
— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«. Нађи газдарицу Јулу и кажи јој : поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини. А сад да идем и ја... Хо мај...
Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. — Та ма’ни, човече ! Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ја сам ту слику гледао неколико пута и сећао сам се лика сваког члана тог славног тима. Младог Луканића то је толико одушевљавало да је и сам хтео поћи на Колумбију да није био толико потребан своме оцу у
Тако је успомена на Насау Хол у Принстону полако ишчезавала, мада није никад заборављена. Чувена победа веслачког тима са Колумбије код Хенлија није била главни разлог, иако је за мене много значила, да изазове ову промену.
Они нису ништа знали о мојим жетелачким “тренинзима” на пољима Хакенсака током три летња месеца. Капитен тима ми је пришао, опипао моје мишиће, груди и леђа и узвикнуо: ”У реду!
у колеџу били су донекле нови за мене и, захваљујући њима, боље сам схватио питање које ми је капитен бруцошког тима поставио на првој години студија: “Студирати, зарађивати за живот, не учествовати у ваннаставним активностима колеџа!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
„Ох, ја то не верујем, то није могуће, ја познајем госпа-Живку, није она таква!” Е, видите, тима што вас бране ваља запушити уста. ЖИВКА: Како? Запушити уста онима који ме бране? НИНКОВИЋ: Разуме се!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!... Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па шта си сада почô, чуо сам, и то смеш: Стао си међу браћу да раздор жигошеш. С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут!
Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца бесомучна На Бога се горе плазе. »Стармали« 1882.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он свирањем Ил' играњем Одговор јој даје, Да је тима Љубве чин'ма За себе обаје. 1814. Сима Милутиновић Сарајлија НЕПОЗНАТОЈ (У Скели под Видином
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они су још увек веровали у кристалну сферу звезда некретница, на којој су ове као приковане, и која се обрне са свима тима звездама свакодневно око Земље.
река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да ли има ливада, шума и разумних створова.
По тима степеницама се пење и спушта свако сунце, као и оно човек на оној бечкој слици. Једина је разлика да човек расте, бар
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја нисам видео ни Шпанију ни Палестину, али осећам да тима мојим друговима завичај може бити само Шпанија или Палестина. Да нису из Шпаније, морали би бити из Палестине.
паланци; и по наредби тог тада најстаријег Влаовића, сви се Влаовићи имали преносити на паланачко гробље „док поп-Тима не отпутује на онај свет” — Кад поп-Тима отперја — говорио је инаџија Влаовић — пренећемо све наше опет на село, у
Влаовића, сви се Влаовићи имали преносити на паланачко гробље „док поп-Тима не отпутује на онај свет” — Кад поп-Тима отперја — говорио је инаџија Влаовић — пренећемо све наше опет на село, у наше гробље.
Богами ће нам требати пола гробља сеоског! — Наравно да је поп-Тима отперјао; али су полако отперјали и сви Влаовићи, и нису стигли да превуку своје мртве у своје родно село.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јамца држим: једног јамца — бога великога, другог јамца — моју тврду вјеру, трећег јамца — преварит те нећу; ако ли ми тима не вјерујеш, ја имадем и друга четири, сва четири господе Турчина: Дервиш-агу из града Зворника, мул’ Амета више
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе несвоје. ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...
Него молимо те да преборавимо овде у људма тима у којино огањ планти жеље блудне и љутина их јаростна разждиже на зло и гори у њима ка у паклу ватра.
по бирцаузи, где се много штошта зала пери, свуд се ти туда намераш кудно се и телесно разждизање спори, највише тима који у дућани се находе и на сокак свакад звире и леп поглед очи јазви, срдцем се смућа, мазне и погане беседе
Који год то с неправа добитка чине које подужбине, они су тима право садружни што прње бабе по сели, и разбијају цркве крадући, пак из тога тобоже и за своју душу просјаком деле и у
Од злочеста по злочестији. Мухмелат и угурсуз, јогунице, пркосџије, инаџије, гори од горега. Ето, мотри се о тима. Сви су ти један од другога предњи, побољи, ил' му по натури или с временом по ћуди што кога нашто нанесе памет, без
Ни само од патријарскога корена, него над тима што су се од дивље маслице прицепили, новораслице доброга сада, на питому маслицу.
Тако ни тима што наговорити се може, којино сами себе не прознају се ко су и што су, нит се стиде што о своме неучену стасу!
Ја сам, рече пут и живот. По томе камену овде зидајући се ми не с коровом, с трском, сламуштином с неваљали тима више речени дели [да градимо], да нас згмежди у прах, него са сребром, златом, с бисером и с драгим камењем с правом а