Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ујутру исто потражи орахе, па на којој их страни нађе највише, с те ће стране доћи просиоци“, верује се на Тимоку.³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана посаде струк коприве (жаре) и
“⁵ Девојке за удају на Тимоку своју судбину одгонетају следећим поступком: На Бадње вече девојка изиђе из куће „Да истресе ’троје’ (трохе, мрве), па
“²³ Слично, нимало нежније, поступа се и на Тимоку. Девојка боцкајући иглом говори: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело; у срце, под
У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.) Такође, верује се да не ваља да се дете роди на Ускрс.
У јужном Поморављу такво дете назива се суботан, а у Тимоку суботњак. Таквом детету „никаква ала не може нашкодити: ни чума, пи куга, ни караконџула, ни тенац (вампир) и никакав
Приликом крштења дете треба да плаче да би живело дуго, верују на Тимоку. Слично веровање постоји и у горњој Крајини, где се каже: „Дијете које плаче на крштењу, остаће живо; а које не плаче
На Тимоку „кад се дете роди, а мајци се деца не држе, чим се знамење донесе у кућу, тај се суд (са знамењем) провуче кроз вериге:
“ У Хомољу, породиља се кади разним травама три пута на дан. На Тимоку, породиљу каде ивањданском травом и перјем од пилета „мратинчета“, тамјаном и упаљеним катраном.
115. ² Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121. ³ Станојевић, М., „Обичаји и веровања на Тимоку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 51. ⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ.
Ђ., исто, с. 191; Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 413. ⁴⁴ Станојевић, М., „Из народног живота на Тимоку: веровања и празноверице“, ГЕМ, 8, Београд 1933, с. 60. ⁴⁵ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 194; Милосавлевић, С. М.
С., „Етнолошке белешке из источне Херцеговине“, у: исто, с. 259. ⁵⁷ Станојевић, М. С., „Из народног живота на Тимоку: веровања и празноверице“, ГЕМ, 8, Београд 1933, с. 60. ⁵⁸ Станојевић, М. С.
, исто, с. 199; Станојевић, М., „Из народног живота на Тимоку“, ГЕМ, 8, 1933, с. 62; поповић, М. С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, 7, 1890, с. 217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Други план био би овај: да Турци напусте освојене пределе на Тимоку, да оставе само у Зајечару и Књажевцу утврђене појаче посаде, а сву осталу Ејубову Војску да поврате натраг Нишу, ту
Сад пак, пошто су Турци заузели Зајечар и добро се утврдили у њему, ова је дивизија постала излишна на Тимоку (кад се с те стране није мислило продирати у Србију); стога је упућена Књажевцу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
страшне силе И страшнијих јоште дана; Та бојева давних, стари’, Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
страшне силе, И страшнијих јоште дана; Та бојева давни', стари', Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А на онај равној Косајници, онђе бјеше Косајчић Иване. А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша. На Тимоку, златноме потоку, ту бијаху двије војеводе: једно Бјелић, друго Злтнокосић.