Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А она је Влаиња, а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам, а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти: Тинка. Па држи се ш-њимекара већ неки’ једанаест година, још онда кад је ону Тотицу, што је пре ње ту била, отер’о.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се саживела с једним малим салашарем.