Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За ову класу магијских поступака типично је да је у њима изразита симболика преокрета, тачније, окретања у супротно, Вршећи стварне промене на неком предмету
Пословица сажето, у само једној реченици, сликовито, лепо и упечатљиво изражава оно опште, типично уверење народа у погледу основних људских проблема и вредности, као што су живот и смрт, судбина, жена, добро и зло,
За херојски стил живота типично је надметање у јунаштву. За припаднике патријархалне заједнице главна брига јесте ко је био већи јунак, ко се више
Ово типично мишљење наше народне пословице фиксирају и сажимају на следећи начин: „Дијете много миловано нигда добро одгојено“; „Не
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Као да је из Београда, где је рођена и одрасла, понела са собом и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«, оштро и мангупски
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ово разликовање личи на једну од оних типично француских, привлачних произвољности: културно јединство Европе га је поништило, или превазишло.
Осетивши шта се од њих тражи, деца су прихватила ову наопаку игру, али нема састава у коме понека типично дечја омашка не подсети на тежину искрслог неспоразума.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— „Колико кошта?“ — пита теча Мита из провинције, а у рукама му типично. провинцијско прасе на ражњу, обавезно балонче са вином, шунка, кобасице, печено пиле, крвавице, шваргле и колачи са
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, кампања, ноја се водила против Ускоковића, као агента Аустрије (!), у Београду, вођена је сасвим типично, нашки, модерно. Отерали су га да скаче у Нишаву.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И страх од баналности тежак је недостатак. Типично осјећање ситног невољника. У ствари само један, и то најчешћи, облик осјећања убогости унутрашњих садржаја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Винтропово понашање га није зачудило, уверавао ме је, јер је оно типично понашање сина једног америчког џентлмена. ”Сваки Ваш колега понашао би се на исти начин”, - завршио је свој коментар
Била је то атмосфера која није нимало личила на типично америчко гледање на ствари. Сваком паметном и незаинтересованом стручњаку било је савршено јасно да се та два система
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Приметнијом, рецимо, него у пространоме динарском појасу. Био је ту јак и типично балкански стицај разних народносних група, са њиховим засебним културним повесницама.
то, мислим, Радомир Константиновић у Философији паланке: саздао је додуше мајсторску, али зато и погрешну представу о типично балканској (а књижевно уобличеној) култури као о уклетоме настасијевићевском „тамном вилајету“.
Будући да су сви описи културе, и судови које о њој изричемо, у крајњој линији пристрасни, разумљиво је што се и о типично балканскоме комплексу или језгру шире схваћене српске културе може, а можда и мора, говорити и писати с извесном
Још једна разлика је посебно важна. То је прелазак из типично усмене у писмену културу. Из прве културе са језиком је дошла и усмена књижевност, која је своју фолклорну поетику
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(„са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо”). Типично је то пре за дечји узраст него за зрела човека.
можда и прејак суд: „Идеја суматраизма, која се приписује Црњанском, и битно је обележје његове филозофије и касније, типично је експресионистичка појава и заснива се на синтези утопијског космизма и виталистичког универзализма.
само на неким местима зарад стилског појачања, него су готово насумице одабрани да би се илустровало за Сеобе иначе типично и свугде присутно реченично рашчлањавање.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је најсубјективнији међу сувременим песницима. Дубоко лично незадовољство приликама у којима је живео прераста у типично романтичарски сукоб изузетне, несрећне личности са светом око себе.
с Одисејевим повратком на Итаку, послужио је као општи оквир не само за антиратну лирику него и за необично смело, типично авангардно порицање канонизованих вредности (и митова) националне културе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Попијен од оне скривене туберкулозе коју, типично, добијају лепи, витки брђани, још је држао своју дивну главу, и очарао њом адвоката.