Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на »Тиса-парту« тако ми је изгледало. — Охо! Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше. — Да шта ти мислиш!?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Између јаросних, аустријских ђенерала, са нојевим перјем на шеширу, и турских армија, текла је, и шумела, разливена Тиса, трепериле су, ноћу, безмерне баруштине, простирале су се мочваре и блата. Није се могло даље. Принц је био стао.
Јоан Текелија, са својим сербским коњаницима, био је другог мишљења. Он је предлагао, да се пређе Тиса, да се прође кроз поплаве, уз трепет звезда, ноћу.
са црном лепезом у руци, него као дете у гробу, иза којег остају Дунав, и варадински шанчеви, у баруштинама, и даљини. Тиса, у врбацима, који се још зелене, уз Сунце вечерње, које залази.
Певали су чувену песму оног доба, из францеских ратова, која је почињала речима: „Тиса се мути!“ А која се завршавала речима: да иду у помоћ пемској краљици, славној Немици – Марији Терезији.
Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.
Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш?
Могао сам да се сложим с њом, али нисам рекао ништа. Десно од насипа, Тиса је била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите,
„Шта ти знаш?” Сада ће јој моћи рећи да зна: то није ништа нарочито, то с љубљењем. Мислила је да ће дунути ветар, Тиса почети да се љуља, десити се нешто огромно и неочекивано. Није се десило ништа, бар је она, Рашида, убеђена да није.
Шта ли би Рашида изабрала? Сада сам чучао леђима окренут сунцу, а Тиса је била тако мирна да се чинило као да је неко посуо уље по њој.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ ПРЕВОДИ ДЕ СТАНАК МОЈ (по чешком) Де станак мој? Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити? Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој. Де станак мој?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Није питао ни за пештере ни за пустињике, него који је прави пут од Тамишвара к Срему, гди се Тиса прелази, гди ли Дунав, и који | је најбољи манастир у Срему.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
К ПРОЛЕЋУ 34 ЈОВАН РАЈИЋ 43 КАНТ 44 СЕРБЛИЈА 47 ЈОВАН АВАКУМОВИЋ 50 ПАШХАЛИЈА НОВАЈА 51 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ 55 ТИСА СЕ МУТИ... 56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ...
Јован Авакумовић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ ТИСА СЕ МУТИ...
Јован Авакумовић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ ТИСА СЕ МУТИ... Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер
пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив. ТИСА СЕ МУТИ... (стр. 57). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 28, стр. 30—1.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гордост која божанством се мери Засу ме дахом старих, древних списа, И, уз шум јела, кестена и тиса, Чух јецај срца што саблаз испашта.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он располаже са таквом апотропајском снагом какву, осим глоговине, нема ни једно друго дрво. Од тиса беже ђаволи, вештице, море, и друге утваре.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нашао, да она извире у брдима, у Карпатима: да се тамо зове лепим именом Црна и Бела Тиса; да је у горњем току брза и бистра планинска река, и тек после се распе и развали у безброј кривудања и петљи, али не
Нема више онда Тисе, која извире у шумама испод Карпата, баш испод планине која се зове Черна Гора. После, Тиса више није ни бистра ни брза. Учио сам да у њој има много масне и укусне рибе.
Ја радим, гледам да нешто урадим, и то ми је сав задатак и радост. Првенство, ја сам за то лењ, као и моја Тиса... Ко зна ко ће некада у животу бити први из нашег разреда! Можда баш неко ко није одличан ђак.
Како живот већ плаши!... Хајд, рецимо да је то све још далеко... Хоћеш ли после вечере да мало прошетамо крај Тисе? Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља мир на небу и на земљи.
даље, неко, као живе теразије, стоји на дасци и на две стране захита и просипа воду из ведара, сигурно пере ведра. Тиса је мртва. Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује. Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу.
— Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу. Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем.
— Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани
А у себи велим: полети, наде, охрабрења, обећања, остварени резултати, и одједаред, дим, дим... Тиса се ућутала и смирила.