Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но више пута још, тог дана, њему се чињаше да опет млатара рукама и да се опет тиска, давећи се, у страшном метежу коњског меса, длака и ледених таласа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш никака Не да
У туђину он је зашô, Другу можда себи нашô, За менека он не аје, Другој пољуб јако даје. Другу тиска он на груди, Другу грлит он се труди, Друга њему срце жари — За ме више он не мари.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л сванути? — шапће и стрепи...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
домамили, домамили па их похватали, јадну нашу браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Носила се нижу. Препланула лица, Наши пали борци враћају се дому. Црна маса света око њих се тиска, У сумрак, кроз светлост светиљака белу. Заборав је, можда, будућност им блиска!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сва леђа покриваше, и с таковим слободним и бестидним очима, не као да џебрачи, него баш као да нешто дели и раздаје. Тиска се кроз народ и за худим својим старцем пристаје и људма мира не да.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са страхом, с тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи... „Хоће л' сванути?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
могуће, ама је ли могуће, ето је ли могуће да се њему, том свету тамо, целом том мноштву људи тамо што се поманитало тиска, гужва, кикоће и церека у оном лудачком метежу, ништа, баш Ништа не тиче судбина оних у оној страшној, жутој и влажној
Дакле, пуни се тако кућа, куља и улази она шарена шабачка публика, и све се осећа на зној, па жагори, мува се, ларма, тиска и заузима места. И све исто, баш све онако исто, као у сваком театру или циркусу пред почетак.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска. За лице твоје огледала није.
Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Неки те хуле са свезе твоје И веле да си званичне боје, А то је само потвора ниска — Ти си баш доказ слободна тиска.
Ћипико, Иво - Пауци
— Пуно је! — говори стари и неће да прими. — Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. — Није ми драго туђе, узећу ча ме гре! Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими.
Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку. Девојка се не брани, али неће новаца. Он једнако наваљује. — Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.