Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“... викну, па шкргутну зуби.) Па потрже димишкију клету, Па потече сину на освету. Три Српчића посекао бела, Тиснуо им душицу из тела, До Милете док зградио пута, На њ напао као гуја лута. Хеј Турчине, куд си се нагнао?