Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Свуда где дође бол човека, Испуни понор који зјапи: Од једне сузе тисућ река! И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна.
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак твој? То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зато терај даље, даље, обилази сваки кут, — Шетај двеста, шетај триста, само немој тисућ пут, Шта ја рекох? Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут! То је оно што је добро, — ма не било јóван, гут.
Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут! То је оно што је добро, — ма не било јóван, гут. Зато даље, даље, даље, пријатељу рода свог, Опет велим даље,
Нек’ ти здраво семе не пада на стене, Нек’ ти сваки осмех тисућ’ мисли крене; Кад говориш српски, нек’ те свак’ разуме, Нек’ те свак’ разуме — боље него мене.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да пишу: „За пет хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду пало — дана тог и тог!...“ И то за ког?
КРАЈИШНИК: Шест тисућ’ војске, све Анадолије, удрило је јутрос зором на границе наше. Војвода Топузовић истина их је српски дочекâ, али је
се бој заче; и крваво је трајâ, хеј до око доручковишта, а нико ти не умједе рећ на чијој је банди већа погибија... Тисућ се нагрђенијех у својој крви купало, ни смијеш тврдит ово је али оно је Турчин, то ли рећ српска је ја л’ турска
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гледаш како грана за граном се суши И прелива јесен изнад морских вала Уморнога сунца хиљадама шара И мре тисућ боја шумом четинара.
Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З.
Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З.
Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира. Нек нађе твоје око које спава!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни Бог, вечни га штити Бог. Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!