Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т!
у смрадном блату злоће и нечистоте, никад нису осетили сладост оних благородних добродјетеља које су одушевљавале Тита и Марка Аврелија.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије. Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, по сведоџби Тита Ливија, имао је и Рим ту срећу да му во предвозвестителним тоном повиче: Рома цаве! (Чувајте се, Римљани!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара сву им земљу, више исече, него што пороби, Јерусалим до корена и темеља му