Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли се тај благи момак, тако чедан и безазлен, може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног
и помешам се са том лудом руљом, биће то зов трбуха, крчање издајничких црева, које је тако несагласно са узвишеним титрајима моје душе. У горњем дворишту, властелинскоме гнезду, видим призор пун милоште и дирљиве нежности.