Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје злато не пробуди!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је!
Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор.
Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног кубета. — Ето и', на моју душу, котлу!
Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај. Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе. ТУГА 1 Засветле дани, девице мру биљке тихано мило. У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када га самрт стигне, кô ледена сува проза, Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза. 1891. ИИИ ПАСТИР Тихано се нојца на земљицу свија Па лагано живо копреном увија.