Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом. Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом.
Африка
Испред асура су стотине парова изувене обуће, апсолутно истоветне. Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У стању су подносити патње, муке, унутрашње немире и болове без роптања и без икаквих спољашњих израза, осим са тихом тугом и сетом. Сломију се, остану без енергије, кадшто упропасте даљи живот.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња. у сасвим тихом сумраку тај топот је одјекивао као ударци маљица по јакој разапетој кожи бубња, док се у ваздуху осећао мирис врба.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
од жице Кук — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва купец — ситан трговац, бакалин курмахерај — удварање, забављање комифо (фр.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Била је поносна, повучена. У целом њеном тихом, одмереном понашању истицаше се нека скривена и осетљива достојанственост.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком.
А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси.
Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом тугом: „Уморила се старина моја. Кад је почео, ко ће да памти, и мене, богме, сећање вара, саградише га мајстори
За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка. ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку. За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна.
“ КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН Код чича-Симе из места Чоке, у тихом крају препуном стоке, задатак мудри једном донесен: опиши јесен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али наше су мисли још скривене, и тешке слутње се испољавају само у невеселом изгледу и тихом шапутању. А напори су све очајнији... Силазећи са положаја, један се топ претури.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Над речицом је падало жуто лишће, и стара црквена окна пожутеше, на тихом сунчању, као ћилибар. Видех да сам у туђини, и сетих се љубави.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
гране и огранке и својим цветним, заплетеним врежама и врпцама спуштале се доле као тешке, беле завесе и љуљале се на тихом поветарцу.
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Видик се затвори и више не пропушта Светлост, и простор се испуни тихом стравом. Предвече, од хладноће и буљења ни у шта Подивљаш и, ево, нос бришеш мокрим рукавом.
У тихом децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Лево или десно од зиме, Под небом скор
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пуних двадесет и пет година он је крстарио по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима само проблем којим је био занесен, не знајући за
Али при томе путовању Шмит је открио и неколико плодишта у Тихом и Индиском Океану, за јегуље што долазе из слатких вода које утичу у те океане.
Изнуреност га је и спречила да доврши своја испитивања у Тихом Океану, где је на океанској пучини наишао на области са јегуљиним ларвама нешто другојачим од оних на које је наилазио
Проучавање плодишта у Тихом Океану оставио је за идућу експедицију, пошто се он и његови сарадници буду добро одморили и понова снабдели са свим
А идуће године опет је Димон-Д̓Ирвил са своја два брода »Аѕтролабе« и »Зéлéе« вршио оцеанографска испитивања у Тихом Океану и јужном поларном мору. Од тада па за дуже време Француска није узимала учешћа у дубинским истраживањима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јечи у сну, рањен на том тихом разбојишту. Гледа га беспомоћно и чини јој се да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене јауке, да се
Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери. Памти: бацила се на кревет с Тихом песмом малог звона у ушима и узела Ђорђа у наручје, лако, као танак сноп ражи. „Што си тако мали...
Ђорђе брзо иде. Гласови се не чују, а смрт послује по кућама и пуни село немиром, тумарањем и Тихом лупњавом. Ноћ и село личе на вир пун ракова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дучић ЛXXXИX ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом. Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом.
Расклапљу се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена. Св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
потпуно да ужива, чисто блаженство, циљ и мир живота, не треба тражити у спољним добрима у чулним уживањима, већ у тихом и мирном расположењу које нам пружа блага заталасаност финих атома наше душе.
Осетих се у тихом кутку, запећку Земљином, крај које ми стари борац причаше своје бурне доживљаје. „У Лими“, настави Дарвин своју
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
потанкости које јунакиња више не опажа (додиривање дневне светлости уснама и ноздрвама, промене боја на стварима, па у тихом зујању инсекта појачавање баш при крају, кад се завршава, итд.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним. И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале!
Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Испред асура су стотине парова изувене обуће, апсолутно истоветне. Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера турских мурови, По тихом ветру лако играју... РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам.
СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне грозити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Његове Омиридов и Осијанидов пјесне, у домовини као бесловна чада домашњих поља само у тихом чувству познате и возљубљене, бивају већ и от сосједов чуждестраних предјел с восхиштенијем удивљене и с восторгом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне. Тад врлине певам дубоким опелом, Истурених уста пијем снагом целом Сласти, сласти дубоке,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дивљака (птичарица, Шулек). Лек од пљускавица (д., печене у тихом пепелу, превијају се, ЖСС, 263). ДИВЉА ЛОЗА Wілдребе (цлематіѕ віталба ‹= вітіѕ ѕілвеѕтріѕ›). Дивља лоза, диволоза.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док
Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Моји рачуни говорили су ово: За време карбонске периоде геолошке прошлости налазио се северни Земљин пол у Тихом океану, у близини Хавајских острва, а јужни пол у близини јужне Африке.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Одједаред, из неког чамца, или с неког невидљивог места, неко рече неком тихом гласом: лаку ноћ. Бранко и Павле се погледаше: како је чудан тај људски поздрав: л а к у ноћ. Сви се људи боје ноћи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
удари у катане Марко, како соко међу голубове: што погуби сабљом окованом, што погази Шарцем од мејдана, што подави у тихом дунаву.
Лијепа је, љепша бит не може: у струку је танка и висока, у образу б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пре невоље се од зла лечи. Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај. Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се то никад није могло приметити.