Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.
То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Видите да је некакав светац. — Раде, Раде! Та имаш ли ти очи, ноћна тицо личка? — инатио се самарџија. Сава више није налазио за потребно ни да провјерава оно што је већ једном видно.
Знаш, нема ти ништа слађе нег овако ... — Опорочавати власт, а? — исцери се командир. — Знам ја тебе, тицо. Овдје си позван да нафарбаш ону лопужу, Дошена, а ти тако, на државу циљаш. — Добро, добро, омакло ми се.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници се кришом подгуркују, али нико не смеде да погледа Крсту, бојећи се његових огромних руку. — Овам’ те, ’тицо, овам! — зачух глас потпоручника Александра. Погледао сам у правцу где су и остали војници гледали и смешкали се.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Шта мислиш? МИЛАДИН: Да удариш малим прстом. ЖИКА: А, то би ти хтео? Па знам те онда, тицо, и зашто си дошао. Хоћеш по други пут да наплатиш од неког дуг! МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' беседи из горице вила: „О, бога ти, сура тицо орле, што је теби добра учинио, учинио Краљевићу Марко: шириш крила, те му чиниш лада, и у кљуну носиш воде ладне, те