Употреба речи тичице у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Те тичице су биле невидљиве, ситне, али су биле ту негде, у грању и на трави, на земљи, на којој су се белеле висибабе, као звонч

Црњански, Милош - Сеобе 1

Махала је непрестано лепезом по којој беху ишаране тичице и јагањци, а у чијем је дршку био учвршћен мали сат. Прсти су јој били чворновати, а рука изукрштана дебелим жилама.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

о невољо моја! Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш

Све је мирно, и жбун и дрвеће, Ни се травка, ни се листак креће, А тичице муком замукоше, Своја гнезда тражити одоше. Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

да га што више увуку; честе су оживеле од птичијег поја и цвркута, по шумарцима више нас скакутале су и цвркутале тичице, стресајући на нас свежу росу с гранчица; сумрак се разбијао, у даљини су се све јасније и јасније паспознавали

А ови клонули лугови били су празни и пусти, неми и жалосни; нигде тичице да прхне, да зацвркуће и овесели гај својом јутрењом песмом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора...

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале.

Здраво, сунце јарко, Што ми даде плама, Трипут здраво биле, Ви тичице мале Лагани песама Које стеми дале! О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо, Сабљо моја

ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет!

Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет!

Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Отпутујте чилом срећом А дођите још са већом Опет у наш свет, Лет, лет, лет!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Па ми се бајаги жали: „Тичурија којекаква, госпоја, Бог зна откуд навади се па наше рођене тичице само плаше...” А те тичице све у гробаревој торби... Госпа Нола се усправила у наслоњачи, и чисто писнула.

Па ми се бајаги жали: „Тичурија којекаква, госпоја, Бог зна откуд навади се па наше рођене тичице само плаше...” А те тичице све у гробаревој торби... Госпа Нола се усправила у наслоњачи, и чисто писнула.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности