Црњански, Милош - Сеобе 2
Нађе ли Ђурђа и Ану?“ Иако је била пребледела, Варвара је била лепа, можда и лепша него у Темишвару – друкчија, тиша, очи су јој се чиниле крупније. Сва је била као да зраци Сунца кроз њу просијавају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и та песма, чим је нестало оних које су поустајали да виде, полако постаде тиша и развученија, док сасвим не замукну. Лелек се међутим, на брду, још дуго разлегао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јер скоро ука ова седа, И ведро опет небо гледа, Овако бија, друже, с нам', Кад подиже се бурни плам, Овако тиша се љутина, И прва враћа се тишина. Итд.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јесте ли вид'ли хрчад, огарчад, кад господара свог опскакују, те штеком драже ловачки му смер, а он их тиша стегом смишљеном да не буне већ погођену звер?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и дубоком... КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Стиже у прави час. Око чесме гомила, што већа то и тиша: нем обруч склопљен око низама1, обруч који се сужава. Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове дан. Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
звоник широко небо над равницом, дечаци постајали бркати, строги очеви, а све тањи, све сребрнастији бивао старац, све тиша песма звона. А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла.