Употреба речи тишини у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А ако те то љути, нећу те више никад запитати! Вечера прође у тишини. Нико више речи не рече. Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је

Заврзан се успуза као мачка уз дебло. Потраја неколико тренутака у највећој тишини. — Бију се! — рече он. — Где? — упита Станко. — Око Али-агиног Салаша. — Ако? — Наши и Турци. — Охо!...

И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... И не умеде ништа одговорити.

Наста тајац. Старац се окренуо зиду и ћути... Прође доста у тој тишини. Попа се диже. — Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он. И таман пође вратама, а Алекса махну руком.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Опет једно вече... И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме...

Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом. И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више...

кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини.

ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде Кô да роса пада у сребрној тмини.

А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.

Ти беше мисао моја очарана; Символ свих таштина поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.

Гроб Спаситељев лежао је поред њега, неопажен и миран, у тишини. ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН Ин qуеста томба осцура... Веетховен.

И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини. Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Кад телефон поставише иза капеле он уђе у испражњени олтар у чијој га мртвој тишини задахну осећање смрти, па се брзо попе на торањ цркве.

Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и

чинило да је на њеном лицу час по некако цинички и осветнички, играо неки осмејак док се он мучио, а у оној укоченој тишини, што је владала у соби, осећао је нешто као прекор и пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних

у којој је становао и пре рата опружен на старинском плеханом кревету, лежао је Јуришић једно после подне, у јесен, у тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам самцат, и сав онај каламбур од живота стоји ту, преда

Африка

Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га штити од мочвари.

У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.

Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне живописности.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У потпуној тишини, која је била завладала, Гарсули их затим позва да устану, узе рескрипт, и поче читати. У рескрипту, из Беча, писало

Зато, да би се калуђер, после, у манастирској тишини, у молитви, са сузама у очима, кајао, мучио, а сујету овог света увидео и упознао!

Исакович, који је у Токај био стигао уморан, а обрадовао се тишини Токаја – на полуострву, у зеленилу, дрвећу, на води, у сребрном мраку, као на неком острву блажених – био је

Петрова си, али као и моја да си. Кад одете, путем, на миру и тишини, наћи ћу ја Вишњевског, и гледати, спутаног, како га хусар шкопи.

Она је, кад јој се приближио, стајала, бела и нема, у јесењој тишини. У провидном мраку, познао је торањ, над чесмом, при улазу, на друму, а познао и палисаде, које су се пеле, уз брдо,

Неће више сусрести, ни Волкова, нити ће ићи Кајзерлингу. Све ће то, заувек, остати, у тој руменој, вечерњој, тишини. Пошто је, сад, у седлу, био окренут Сунцу, оно га је грејало у груди, па му се учини да и он гори, и да ће и онај

Тек је пред зору заспао. А пробудио се у некој, необичној, великој, тишини, тако, да се од те тишине тргао. Снег је био завејао сасвим, преко ноћ, Јарослау.

Варвара остаде, једина, са Аном, и дуго су нешто ћућориле у полумраку и тишини. Ђурђе се, међутим, вратио, после поноћи. Био је посут снегом. Ана га дочека са сузама у очима и упита, куд се скитао?

Док је другу четворицу прегледао, у једном, непомичном, реду, у мртвој тишини, на ходнику, Павле само чу како Шевич узвикује имја и чин лајтнанта Бурке Гајича и Михаила Гајдаша, а за тренут му се

У његову кућу капетан више приступа нема! У општој тишини, која је била настала, а која је била све официре око Костјурина укрутила, као да су лутке од дрвета, Костјурин Павлу

И Сунце је сад било млако и благо, а земља хладна, али се иза цркава, бастиона, егзерциришта, људских насеља, у тишини која је била настала, чуо, однекуда, цвркут тица.

Него ту, где ми жена есте, и дете буде, пребивати, и мртав.“ То наређује, каже, као аманет да се обдержит. У потпуној тишини, сви су чули шта је Петар изговорио. Све се било као скаменило.

Теодосије - ЖИТИЈА

овим, владико свети, у велику бригу; него боље, пошто си ми учинио милост, и сам отиДИ у своју ћелију и пусти ме да у тишини дух свој Господу предам. Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију.

у обојем, То јест у душевним и телесним стварима, још више се сада, будући код Христа, молите за нас њему, да у Миру И тишини покајањем живот наш поживимо, и после смрти своје милостива га и помирљива нађемо, и да нам буде у страшни дан суда

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- раширио је руке и тако је све отпочело. Весна и ја смо стајали у пихтијастој тишини прекиданој само звуком очевих речи и самилосним климањем глава оних двеју.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Шапућући тихо, у тој тишини, све их је било више који су, пузећи четвороношке, са сенкама шатора на леђима, успели да се извуку из логора и изгубе

У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је

и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора.

Нежењени су им се смејали, а они који су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло.

У тишини, коју ни пролаз пука није могао да поремети, врхунци планина остадоше непомични и јасно видни, тако да Исакович, цео да

Кад свану, иза брежуљака, под неким посеченим виноградима по којима су трчкале текунице, поређаше се, у потпуној тишини, на полугласне заповести својих старешина, мада се одатле већ ни њихова вика, преко, не би јасно била чула.

За изгубљеним главицама купуса истрчавали би читави јаркови. У тишини после, испрекиданој плотунима и паљбом и грмљавином топова, Исакович би опет, као у сан, гледао у те непрегледне

барусави извлачили из шатора, збијени у гомиле као неки црни овнови, Исакович показа официрима стражару, у неизмерној тишини праскозорја, као неки далеки камен.

У широким, зеленим пољима, у тишини далеких земљаних опкопа, назирао је зид на који је хтео, још пре но што Сунце гране, да се урликом баци.

У његовој колиби протицала је вода. Он је заспао и то вече дрхћући од зиме под колима, у потпуној тишини прокислог логора, у ком и пси беху замукли.

празној улици, по којој су убијени лежали као лутке шарене, а рањени јаукали у мукама, али и у оном другом свету, у тишини, мећу мртвима. Када меци обише зид око његове главе, он се саже још мало и поче се распасивати, задржавши само сабљу.

Запрепашћен због тога, већ разголићен, приђе вратима и отргну их, чувши да ђерам зашкрипа. Киша је падала, у тишини, пред кућом, у мраку, на утрини, под дудовима, код обора, на другом крају пољане.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само бабица. То се чини јер се верује да уколико мање њих зна за порођај, он ће утолико бити

Слушаоци са изузетном пажњом, напетошћу, узбуђењем и уважавањем, у свечаној тишини, прате песму или причу. („Ко зна лијепо причати, на сијелима је увек истакнут, пробран и поштован.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

са чесмом на средини и голубарником на дну; сећам се двеју младих сенки у тамном прозорском стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред уснуле баке са главом на креденцу, на Чубури, у Београду, у Србији, у

Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку. Стајали су и у изненадној тишини ослушкивали плиму цврчака што су монотоно цврчали испуњавајући убитачним цврчањем врелину која је притискала брдо.

Онда њен син спусти плећку коју је држао у лимени тањир, и она лимено звекну у потпуној тишини. Пољубисмо јој редом чело, а на очи стависмо две петобанке. Кожа јој је имала укус пораза.

Тачно је осетио да она зна. Тог дана они ручају у тишини, нико реч не проговара. И одједанпут, њему је јасно да га она неће издати својој мајци.

—дочека је на улазу шеф сале, а када му објасни да је сама, поведе је кроз ред слолова, за којима су у побожној тишини жвакали гости. Угледала га је нагнутог над столом покрај прозора.

У потпуној тишини, која изненада наступи изнад оглоданих костију, чула је како прежива породица за њеним столом. Отац као да је исисавао

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица донесе вино. Докле се ови крај огњишта у тишини почеше обређивати пићем, на другој страни опет узаври пјеванка, кликтање и пуцњава.

Милићевић, Вук - Беспуће

Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, беживотној тишини. А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.

се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини. Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је. У нелагодној тишини одједном се зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му

Чак и заплакаше старци, али све онако у тишини, ништа не зборећи. Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати: — И шта то би с

Дјед је, издужен и свечан, лежао насред велике собе и као да је у тишини, под жутом свијећом, још увијек нешто напето ослушкивао.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

—- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Прича се морала саслушати у целини, и више пута чути, па ју онда сам, у тишини, записати. И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке

А паук кад је отишао код пудара под колебу, а он у највећем миру и тишини напуни сву колебу својим предивом, јер му пудар нимало није сметао у послу.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја...

разлажеш на призоре у духу, Неувежбаном да свари, да схвати Ограничени бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Ви кажете, рецимо, виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше. Добро, чекате шта ће даље бити.

Е, па ствар је била у томе што се нама није вечерало! Одједанпут изгубисмо апетит. У потпуној тишини, коју је прекидало само жвакање оних пословњака и звекет прибора за јело, он је стајао и смишљао најбољи систем да нас

“ Било ми је досадно да џоњам ту и гледам како он пише. Да бих ствар прекратила, ставих длан на уста и у мртвачкој тишини испустих свој чувени ратни поклич из племена Сијукса, на шта доктору испаде перо из руке.

— Па, како је било на родитељском састанку? — одапе мој матори у потпуној тишини која је изненада наступила. О! Чарлија, за разлику од немачких овчара, ипак некако подноси.

Једанпут смо је тако пробудили усред собе која је била пуна гостију као око. Зевајући, она у потпуној тишини рече: — Шта, јесу ли се оне креатуре већ разишле?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија

СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста. У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива.

6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Друже, где су Аустријанци? — Ево их одмах иза брега... — Како, како! Ми се загледасмо као да се чудимо овој тишини што је свуда око нас владала... А, сем тога, наша пешадија лежала је по околним њивама и ливадама.

При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и стоке. Радило се у тишини. Чуло се само звецкање ланаца, лупа кола и сандука. Наиђе и ађутант, који је требало да нас одведе у састав пука.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

О... а ја сам тако мало желела!... Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно... и кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду.

И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини... Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити. У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више. Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918.

Мрежа се чини огромна, а спушта се на дно мора, јер је риба доле, у тишини. Мотори обеју лађа хукте по истом такту. Погрешити у томе значи изврнути мрежу и лов.

Јављам се сад међу епилептичаре. Проводим, шест недеља, као Рембо, у паклу. Према изразу очију, тишини, меланхолији, код епилептичара, пред напад, успевао сам да наслутим кад ће напад почети.

Он ме зачуђено гледа, и оставља ме мрмљајући. У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова,

Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини, до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан. Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Те је речи зуцнула мушица. Старац, изненађен, наперио уво, напрегао слух и, у вечерњој тишини, кад су већ и птице ућутале, он могаше да разабере шта му је мушица говорила. — Не греши, старче!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Мало даље чује се Вилин до. Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву... Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.

на плажи, гледам у врх носа Ја, ситна честица непојамног тока, Негде између Кнососа и Космоса, У поподневној тишини отока, И мислим — зурећи помало искоса — Док ме плаво небо гледа испод ока: Тај свет је сплет чудесних односа, Чак

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ево како то живописно описује сам Виљемсон: »Изволите, сиђите са мном под површину мора. Ту ћемо се у свечаној тишини и на потпуном миру моћи разговарати, док нам испред очију пролазе чудни морски призори и сцене.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма. Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је као љупка фреска.

'' КИНЕСКИ МАДРИГАЛ Целле qуе ј̓аіме еѕт à прéѕент ен Цхіне. Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.

Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно пред лепотом

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини. Једнако се гледало да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.

Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости!

Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.

зоре зраци буду бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с

старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ни то не прену човјека на прозору. Замишљен, дашто! Крупне ли су те мисли што се пребирају у ноћној тишини кад је одмору доба, а на узвиситу мјесту!

Па и немојте много долазити, јер боље је да рањеник буде у тишини“, рече Пејо омјеривши их погледом свијех, а било их је ту око огња петеронајстеро.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини. Сама ми је рука — лева, сама десна. Саме су ми очи упаљене од несна. Само је срце у овој шупљини.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

и дренови поред пута њишу се, померају, приближују, црњи су од угљена, угарак су осут жишкама што нечујно трне у тишини по којој ветар, обрадован снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата

Кад поново седе у санке, не могаде ништа да каже. Бич цијукну и пуче у тишини, која није тишина. ...Ђорђа не изненади Толино дозивање. Јучерашња свађа с њим сада више ништа није значила.

Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто,

“ Звекнула је каца, а мрак се комешао. „Онда у камен уклеши име.“ Ђорђе је бауљао по шуштавој Тишини, смех га није вређао, завидео је и Николи и Толи, могао је да се закуне да не лаже, и није смео да каже да он мало

“ У тишини зимског сумрачја, појединачно и двогласно њакали су манастирски магарци. Пут је водио уз речицу, уз њену ледом оковану

Дуго се румене отворена уста. — Их, тако је мали, па ћемо да изгинемо за њега — уздахну гласно, у тренутној Тишини, неко од селака. Држећи печат у испруженој и подигнутој руци, Аћим га загледа. И остали га окитише очима.

“ „Мртвима. Ти или ја!“ „... већ се пије загрљено. Је ли тако, људи?“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.“ „Што си невесео? Син ти се жени нашом девојком. Ико, кувај два бакрача вруће.

“ Људи су занемело слушали. Аћимове речи су тупо одјекивале у ТИШИНИ прљавој од дуванског дима и испаравања снега што се топио на опанцима и гуњевима.

„Седи да пијемо за наше измирење! А ви, луди, пијте колико хоћете и шта хоћете. Ико, на мој рачун!“ У Тишини, иза келнераја, џезва је пала на шафољ за прање чаша, а кафански прозори уздрхтали су од вике.

Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу. Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула.

Још нека плаче. Молио бије да још плаче. Симка. само себе жали. Касније, у тишини, без речи се скидоше и легоше у кревет. Како да заборави?

Не осети кад устаде и јурну у послове. ...У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе; ставио песнице на сто а

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Милисав Чамџија, певач чувен колико и ратник, заверио се синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“

Бимбаша Конда требало је да, са својих деведесет одабраних бећара,1 освоји, у тишини, у зору 30. новембра, Сава-капију. Са њим је био и Узун Мирко.

Кад је, са својим голаћима, погинуо и Зека Буљукбаша, Стојан је, у црној тишини, препливао Засавицу и отиснуо се у изгнанство. (АЛИ КАО ШТО ЗНАШ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ТУ ПРИЧИ ЈОШ НИЈЕ КРАЈ.

У тој тишини која му је неопходна он је слободан, као што је слободан и у својој тами. Она је и сад свуд око њега јер Вишњић не

Све је изгледало једнолико и сувише одређено у тој тишини створеној вејавицом а онда се, нагло, ток дана узнемирио и убрзао.

Пење се полако узбрдицом, кроз бушну и дотрајалу тишину што се у ово доба дана слеже над падином. У тај тишини гасну, у просторима над Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од Васине и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме...

И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго... за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи...

Мир, тишина смрти... Али испод мора, Често к'о да чујем глас далеког хора, Тајанственог, страшног, у дугој тишини. То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј.

Ј. Дучић XЦИИИ ЗВЕЗДЕ Са острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде К'о да роса пада у сребрној тмини. У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже.

“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата. И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.

Попа, Васко - КОРА

ходу ти леје цртам На небу бих се будио У смеху твом лежај спремам Играо бих невидљив У срце ти се затварам Тишини бих те отео У песму те облачим 18 Дан ти богат у наручју Носим Младе јеле дуж погледа Садим Градовима твог

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз дивљења. У немој тишини која је настала, чу се неко ритмичко хркање.

Абдера, где је онда Демокритос живео повучено и у тишини, лежаше наблизу родног места Аристотелова, не даље но два дана пловидбе морем.

Та његова амбиција помрачила је по који пут његов здрави суд, па и његов карактер“. „Тако?“ „Научнички рад у тишини и повучености није га потпуно задовољавао, хтео је да и као политичар блиста у јавности.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

гомиле, она је промицала кроз њу живо и брзо и журила да се нађе што пре у каквој маленој, мирној улици, па да тамо у тишини, са овом новом снагом коју је осетила, овако жилавија, отпорнија, јача, покуша довести у склад све оно колебљиво у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Вршак витког, стаситог либанског цедра у средини надвисивао је околне кровове. Ето опет сједим у тишини тог омеђеног, заштићеног простора. Ту је све остало непромијењено, у тој завјетрини од времена.

Колико смо пута, послије претрпљене представе, у ноћној тишини наше собе посегнули за књигом на полици да између двију склопљених страница опет нађемо она велика мјеста која су нам

Тако, сад је добро. Расплинуто осјећање задовољеног „јаства”. Полусан. * У потпуној тишини, на махове посумњам да ли уопће постојим. Ипак, не желим потпуно спокојство, потпуно мртвило. То не!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Потом, одједном неочекивано у тишини ноћи, жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала упорно пред мојим очима, упркос свим мојим напорима да је

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

велику групу Срба који су се обично на народним светковинама окупљали око слепог гуслара и сатима слушајш у гробној тишини његово певање уз гусле, разумеће зашто је Билхарц успевао да ме привуче на многе вечерње седељке у поткровљу Фабрике у

Ћипико, Иво - Приповетке

Обикну вјетровима, тишини и сунцу и, нашавши се здраво од порода, убрзо ојача. Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац

Али, као кришом, у тишини, из даљега, морска пучина набире се, јежури и јаче модри. Лахор заструји, заћарлија одвојено, одјелито, и махом море

Једна хармонија боја, облика, ствари, у музичкој тишини. Потпун мир у којем се души тражи изражаја. Иво Полић са стрепњом у души гази по меким дебелим саговима.

Стари каштел сурих стена, накривљен, пун крцат птичијих гнезда, који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи, разбијаху се

Нека лађа жутих једара појави се на пучини. Иво Полић у овој тишини осећаше се као неко усамљено биће, оделито од онога што живе у вреви велике вароши.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

тањега стања држали одаје и слуге, занимали се јавним арнаутским пословима, пљачкали и пресецали глобе, дотле је он у тишини обрађивао своје имање, не желећи да се чује нити да се истиче.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А док си ти проспавô, Купећи нову моћ, — То небо, сада плаво, Даждило ј’ целу ноћ. Јест, многи у тишини Исплаче с’, па је лак; Кад сване, вама с’ чини: Но, то је весељак! »Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ...

»Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст. Грина) Седео је деда с мајком Под сеницом, у тишини; Њино лице смешкало се Као зимски сунчан дан.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство

Петровић, Растко - АФРИКА

Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га штити од мочвари.

У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.

Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне живописности.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Боме ладно, господине. У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини. Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!

И слушајући непрекидно грокотање пушака, што се чудно разлегало по ноћној тишини, ја почех обраћати пажњу на предмете око мене.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Гори у тишини, У пустоши тој, — Такав ми се чини Сада живот мој. XИВ Ти си већем бледа била, Ал’ весело са мном шета; Ти си

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини. Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро! — рекао сам им.

— Немам наређење, јер ће они свакако то у тишини да изврше. Уосталом, ако устреба, ми смо увек за гужву. Рајко се протегну.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри. Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца...

Ћипико, Иво - Пауци

Раде се наједном трже, вели јој: . — Што дрхтиш испод руке ми као лист на трепетљици? — а глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвања једро, одјелито. — Мило ми је!

Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних

једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дан је умирао у пожару запада, у позлаћеном блеску лишћа, по тамним хрптима видика, у свечаној тишини коју нису реметили чак ни ови сулуди сметењаци што се међусобно уништавају.

Нећу да им кварим уживање у туги, туга је тако лепа кад се дешава у тишини и осами. Она проветрава душу, отапа у њој чемер као што топли ветар отапа слеђени снег у застранцима и увалама где не

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој. СлушајуЋ како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој... 1885.

Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте. Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче.

Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија.

“ 1887. ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини.

Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.

Било је вечерње свето. У тами и тишини Трептаху небесни звуци божанског Палестрини, Кô усклик његове душе. Пред самим олтаром светим, Са црним дугачким

Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја. Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми био. Твој живот рàд мени беше.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но, до тога није, хвала Богу, дошло, па зато могу у миру и тишини да проживим своје дане. Ја нисам успео да своје рачуне довршим до краја, јер су ми недостајали потребни подаци о

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Блешти се велико огледало, сада без црног вела. Прозори широм отворени. Бије јутарња свежина и светлост. По тишини, особито уличној, осећа се да је празник, недеља.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину.

нестаје кад се паланка истински престаши од нечега крупног и ретког, али још увек не толико потресног да се у лепој тишини не би могло заспати, и сутра орно устати, и регуларно паланачки функционисати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Чинило ми се да су копите мога коња страховито одјекивале у ноћној тишини. Старао сам се да држим стално десну страну. Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Населих прошлост одједном војском читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Деца су била још мудрија: рађала су се без језика! Срећни живот Царства текао је у потпуној тишини, сем што би Цар, понекад, нешто прошушкао, а доглавници повикали: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но!

Ћутљив и пажљив, дрводеља је полако дубио дебло, одбијајући да одговара на питања суседа. Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом душом трудио да му помогне.

»Шта знају оне о очима младића? Шта о језеру и о тишини која као сребрни лабуд на њега пада чим у сумрак поцрне гране врба? Шта о свирали чобанина?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној.

Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности