Костић, Лаза - ПЕСМЕ
попе се старац по трошним степенма, и опет наста тишина нема. Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди,
те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!
Ил' кад те уздах њиха дубоки разлежући се по јуначкој токи, ил' пољубац ситан када ти тепа слатка тишино, ал' си ми лепа!
— Ал' кад те кида, када те треска ужасни звекет окова тешка, када те јаук и врисак цепа — ал' си ми страшна, тишино лепа!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О нежна магло која ме издвајаш, ево враћам се чист на своје првобитно место. Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА Радуј се, крсте, пловећим тишино и покрове! твојим знамењем свирепо и ричуће укроћује се море. Радуј се, крсте, крмилара хитрости!