Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато се, као Михајло, туђине лиших? И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших? И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока?