Употреба речи тишме у књижевним делима


Лалић, Иван В. - ПИСМО

(2—3. ИИИ 1992) СЛОВО О СЛОВУ Са стрме косе неког чистилишта, Из густе тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати. А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.

Ма да је овде из свих улица куљао свет, да их види, ипак није се гушило, није било тишме. Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној.

гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности