Црњански, Милош - Сеобе 2
Чудно! Чудно! Обузима их, кажу, оправдани страх, посматрајући ово грдно тијело, које се протеже од московских граница, па до Јадранског мора!
Милићевић, Вук - Беспуће
бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.
До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.
земљи, који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А то ти је та тица, мој брате, да јој се чудом не можеш начудити. Свако јој је крило два клатра широко а тијело као суд десетак, кљун јој је толики да би највећи човјек могао стати у њ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах. Откако сам очи изгубио, ја сам више у царство духовах, иако ми јошт тијело душу задржаје и крије у себи како пламен подземна пештера. Ја сам много обишâ свијета.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут домаћина.
вас чепље, срце је српскијех бановина, као што сте и ви цвијет народа тога, па док је срце здраво да ако не погине ни тијело...“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје.
Пејо није већ ријечи проговорио до куће. А дома нареди те ожалише Јанка, као што бјеху и Милуна. Опојаше му тијело, па га сахранише у сердарев гроб. Стану отправише у ујачевину, на Цеклин, гдје је више од по године стајала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се уста на затиљак не обратила! Тако ми троскот на огњишту не изникао! Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори! Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога!
(Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено? (Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак) 87 — Има главу и једну ногу?
(Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено? (Писаљка) 125 — Товар носи, а на глави иде?
(Храст и жир) 187 — Једна глава, а стотину капа? (Главица купуса) 188 — Коса зелена, а тијело жуто? (Мрква) 189 — Крстише ме, у шуми сам одрасла? (Бадњак) 190 — Кућа од земље, кости црвене, а лишће зелено?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда он од куће до куће, од села до села, го, бос, црн и гладан, даде му неко гаће а неко кошуљу, само што тијело покрије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.
Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...
У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тек у сну, кад је ископчана полуга воље, кад је наше тијело без обране, препуштено на милост и немилост окрутности туђег ока и туђе радозналости, обезоружано као богаљ који је
И тако без краја и конца. Од тих замишљања хватале су омаглице и понестајао дах. Нејако тијело сво је дрхтало. Слабила је сила што држи на окупу његову цјелокупност, удови су хтјели да се распу и растуре.
под пратњом једног учитеља вратила се о подне у мјесто, док је други учитељ с два одраслија ђака остао уз мртво тијело у планини. Дјеци је строго препоручено да не причају ништа о догађају.
Ублиједјела, неуредна плавуша вукла је безвољно своје обилато и млитаво тијело, у коме као да су одједном попустиле све унутрашње стеге. У кући им је владао страховит неред.
Али један хип касније, како је осјетио хлад што му почињући од врхова ножних палаца гамиже уз тијело, он се тргне, скочи на ноге. Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све!
Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима смрти, бит ће све што постоји; оно ће расти и расти, надимат се до високога
Несравњиво већа рана него само тијело на коме се она налази! А такав један примарни фитиљчић који све у човјеку упаљује и покреће понекад се састоји
Значи, закукуљити се у себе, умотати се добро у огртач, чувати своју властиту топлину, као ужарено, добро изолирано тијело, и жалити се и исијавати сам у себи. Бесмисао!... Размишљао сам. — Не знам. Можда имате право и ви.
По вашем схватању, то се збива тако да, с унутрашњим сазријевањем и надрастањем, умјетност најзад губи своје тијело; та ваша „права умјетност” постаје најзад некаква непостојећа умјетност, некаква „умјетност без умјетнине”.
бесмртност из руку религија и митологија у своје руке, онако као што је већ раније медицина преузела човјека и његово тијело из домене враџбина у своју бригу. А ону ранију „вјечност” и „бескрајност“ можемо засад оставити пјесницима...
Луде, слијепе, наде!... — Даље!... — ... Све су очи човјечанства биле упрте у ново наддржавно тијело. Њему су упућиване ноте и адресе, апели и меморандуми, представке и протести, петиције и резолуције.
— ... Ето видите. Ако хоћемо да будемо бар мрвицу оптимисти, не преостаје нам друго него да натјерамо наддржавно тијело да уништи Атханатик! Капље у локвицама пред прозором падале су непромијењеном густоћом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А то ти је тица, мој брате, да јој се чудом не можеш начудити. Свако јој је крило два клатра широко, а тијело као суд десетак, кљун јој је толики да би највећи човјек могао стати у њ.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила? —Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!
Силна природна страст надјачаваше сваку мисао. Тражијаше њено тијело и њену младост. Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама
Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? И он не може више да мисли, бол га савладава.
Упаде му у очи мали шешир, мал' не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к'о да је спућен. — Што ме гледаш?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
каже се за Акира кад је изишао пред цара: „обрве му бјеху обрасле како у дивјаку, а нокти бјеху како у дивјака орла, тијело му се бијеше с прстију (тј. с прашином) помијешало“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу. Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина!