Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.
Милићевић, Вук - Беспуће
и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.
свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не
година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та девојка коју је упознао
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим! Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови... Куго људска, да те Бог убије!
Т'јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу. Море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса; волна волну ужасно попире, о бријег се ломе обадвије.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дугуљасти образи и нос. Држање и покрети му бјеху одређени. Видјело се на први мах снажна душа у снажну тијелу. Видјело се да хотјење тога човјека потпуно влада тијелом; да на најмањи миг његов, сваки уд готов је на покрет, као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Свака је смрт свеопћи догађај, свачији догађај. Један мали катаклизам. Једна црна рупа без дна у тијелу козмоса. Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно.
Високо нада мном стаклени балон љескао се опалским одсјевима. Из њега је путовала према мом тијелу гумена цијев, али нисам могао да видим докле она сеже и гдје увире у мене. Трудио сам се да окренем главу малко удесно.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити. Заспао је, да се никад не пробуди.
Ћипико, Иво - Пауци
меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу. Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.
А доље једнако чује се шкрипање врата. Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу. Најпослије опази да су се врата отворила... — Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?!