Употреба речи тијесан у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

стаза, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушкан у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар

Дјед се усекну, поисправи шубару и све некако поребарке, као да му је тијесан сокак, спусти се до појате. Ту опет застаде, на неколико метара подаље од сликара, и прокашља се.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Храбро, дакле, напријед. Упалио је батеријску лампу и четвероношке се увукао кроз тијесан отвор у пећину. Пузио је тако на кољенима и лактовима седам-осам метара, док му је лампа освјетљавала само голе зидове

кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи. — Ту сам! — понови дјечак. — Нијесам побјегао, пробио сам се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности