Ћипико, Иво - Приповетке
Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се
Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и посташе у њеној души као клица у зрну, ишчекујући свјетлост и
Па снуждена, с кошарицом у руци, враћа се у тијесне улице засјенутог града. АНТИЦА Прије но сам је лично упознао, из потанког причања сељака, у више махова, дознао сам
Послије, кад се сватови и заручница спремише, прате их све до цркве. Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз тијесне, засјенуте улице, — а пред кућама блатно је, — ријетко када на тлеху сунце се покаже.
— Је ли било мору онолико вјеровати! — настави као за се. И лађа крене, и, изишавши из тијесне увалице на отворено море, весело заплови у пучину сунцем обасјану. . .
жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног. Тијесне ћелије, мрачни ходници још се разазнају; газим по сувоме тлеху, а кроз прозорчиће, тек што би главу промолио, долази
Море, вјетар и грмљавина њоме владају, а велико звоно пријети, опомиње. Парон Зорзи, крајем, поред кућа, пење се уз тијесне улице. Кад му сијевање засјени очи, склопи их часом, и опет пожури.
Стаде пред врата ниске кућице. Часом оклијева, па, напипавши узицу, повуче. Зачу се ударац крачуна. Узашавши уз тијесне, на по порушене стубе, затече Морачу гдје клечећи моли пред иконом ничим неокаљане Блажене госпе што поврх постеље
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака. Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и