Ћипико, Иво - Приповетке
Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек кад је небо натуштено. Из тијесних улица што леже испод голих брдина с високим нагомиланим кућама одмах с јесени свјетлост је поступно слабија, а сунце
” Она их зачуђено погледа и пође у кућу. А кад се трећега дана враћала из тијесних сеоских улица, нашавши се на отворену, чисто одахне: пожури да чим прво на брдо стигне.