Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ На њу он гледи: „Је ли истина, Ил' то се мени само тако чини, Је л' она сада рекла тијо: ах? Да није ветрић што кроз лишће мили?
Шљивика гране мене крију, Кроз њега с' ветри ноћни лију, А око мене ружа гуште, Са дрва листи тијо шуште, Ко да се туже да ћу утећи, Да њима збогом нећу рећи. Итд.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела!
три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: “Плови, плови, мој зелени венче!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пита говедар. — Рувијан, јето шта! Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“?
Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!
“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани
ЛВ Село је сунце јарко, А ноћ се спушта тијо, Ох, благо оном, ко се Уз драго своје свио. Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас
Ако тада будем имô Живих пријатеља, Сетиће се мојих тијо Прошаптаних жеља. Ломачу ће разбуктати Да гори поштено, Сагореће тело моје, Сагорет’ и њено.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!/ Где си расла, гдје л' си устргнута").
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Јанко ћути, ништа не говори, већ с' окрену к Уступчићу Павлу, па је њему тијо беседио: „Куд си ми се подигао, Павле? Што с' толике свате потрудио и толике коње поморио?
се Краљевићу Марко, па извади сабљу димишћију, па је метну себи на колена, и Јанку се онда окренуо, па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо Јанко, и ти с њиме Уступчићу Павле!
“ Тад се Марко на њу насмејао, па је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми
Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала с њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л' си устргнута!
Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити: „Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?“ Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо
Лепо га је дочекала мајка, пред њег носи слатку ђаконију. Кад су били сели за вечеру, Ненад мајци тијо беседио: „Ој старице, моја мила мајко, да ми није од људи срамоте, да ми није од бога греоте, не би рекô да си моја