Јакшић, Ђура - ПРОЗА
дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што је путнику, који је у мрачној ноћи залутао, огањ што издалека тиња... Ноћ је тамна, просторија пуста...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ
А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа. Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња, А у теби хује риме моје песме...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је имала за Миливоја поћи, слаб јој био мираз за јурата. Као кад запламти пањ који дуго тиња, тако и Алкино срце. Алка чека Миливоја, али он не долази да се покори, поносит је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун се био зачудио, кад виде да фењер, у капији, још тиња, јер је Сунце било одскочило и била је већ велика врућина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних вера, седамдесет седам
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња! Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о
склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња, како да догори, Заш ли њега санак не обори?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња пањ, кô старог лета мртво тело испуцано црно, што спаљују да вампир не буде. — То старо лето, стара година!
Високо му чело бледо кô папирус благог Нила, ал' у оку мисô тиња и љубави света збила. Осмехну се краљ Рамсенит, осмејак му бригу вида, кô облаке с неба сунце са чела му боре скида.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(А Брег овај оно памти што се згусло, што пропламти.) уз кућицу - где се лиња сур магарац - сутон тиња. Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова.
Послује пошаст послове дневне. Јаукне овчар с врха Кицеља: њему је благо тмуша изјела. Тиња рукопис титласто саткан. „Сије писах аз!“ - писар завапи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева. За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп.
Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена. ЛОЖАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ Мој тата, ложач у електрани, чаробњак то је прави, вечери сваке, са првом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој народ није стег царски што се вије, него мајка обешчашћена. Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена. ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол.
Поглед ти је горак и свет, ко у мадона, у капелама где кандило једва тиња. Озбиљна си и тужна и поштена. Кад тио свираш Бетовена чело ти је пуно тешких бора, као да си мушко, што се свуд
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДУЊА Ко светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који
И загледа се у небеса бела Као да за нечим изгубљеним жали. Тиња задњи пламичак-пијавица; Ево је, враћа се, одлази у ћоше. Кашљуца. Трепће. Па да: кијавица! Прехладила се.
— По имену Лазар, иначе полазник Течаја за укидање тоталитаризма, Пригушен страх још тиња у њем, (Притискивала га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
То је мета, то је конац нашег рада И напора, жеља, труда — празна скриња пуна смрада! Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ одвратно на ђубришту неком
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ. К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година!
гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме...
Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не стеко'... Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам...
Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја хоћу да објасним и да испитам онај предачки остатак, оно осећање што сам наследио, оно мистично што у мени вечно тиња, а против чега се рационално вечно буни.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Негдје дубоко запретана у дјетињем бићу лежи једна ћелија у којој тиња бесмртност. А одмах до ње, у непосредном сусједству, друга ћелија у којој дријема смрт.
Све је већ тако далеко да у дну сјећања једва још тиња. Све је већ тако далеко и мртво да више није ни добро ни лоше.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Знам је. Ал' нек стоји. 1916. МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! шта ли данас у Србији ради?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С друге стране, Бичер је био велики беседник, велики песник, и свако зрно мудрости која тиња у људском животу, износио је пред своју паству свом силином своје неодољиве личности и свим лепотама у које их је
Ћипико, Иво - Приповетке
ноћ, — а осећа се по тескоби и уздржљивости што прелом влада да се оно још није пустило до краја, још је пригушено, тиња. — Ти, Павле, дакле узора, а?
Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена бадњака.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед. На пепелу своме Костур до костура — Непреглед.
Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед. На пепелу своме Костур до костура — Непреглед.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову? Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада, Ту
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да кривим шију и да устрептао од неке мутне, неразговетне чежње измешане са страхом, од мучне јалове грознице што ми тиња у грудима, замишљам себе како се пужем уз стрмину. Откако сам дошао на Сабориште, Ђавољи клик ме изједна кињи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У пекарници тиња неко мало осветљење, изгледа да је свећа. Зашто гори, не зна се, јер су сви пекареви легли, пошто устају одмах после
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— шапну нам. Пређох обазриво јендек. У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно. А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш? Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир.
Изгледало је као да у свима нама тиња једна иста мисао: остало нас је мало. Да ли ћемо и ми изнети читаве главе? Са противником се познајемо. Тешко ће бити..
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не стеко'... Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам..
има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња. Мило цвијеће отуда ми маше, Његове чисте и свилене чаше Слатким напитком препуњене стоје.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши осамљена путника: — Чекај само, сад ћу да те зграбим!