Употреба речи тињао у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

испод њега био је осветљен само слабом светлошћу фењера, који је био прљав, и далеко, а у ком је пламен једва још тињао. Жена је плакала, јецала, тако да је то Исакович јасно чуо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

заморене капке одагна ону убиствену оморину духа, растера туробну мисао и распали махнити неки жар који је све дотле тињао негде доле, дубоко у пепелу мрачног очајања.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

За нашег избивања огањ који је у дестилерији тињао вјероватно још од суботе под погодним вјетром у ноћи разбуктао се и за неколико сати све уништио.

Запахнула ме непријазним хладом дуго ненаставане просторије. У зраку је још тињао изблиједели мирис етера. Извадим из џепа стеаринку и креснем жигицу. Угасну међу мојим прстима задављена влагом.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Тапајућ’ по тој тмини, колеби једној приђе, Отвори трошна врата, униђе уздрхтан: Овде је мален жижак тињао једва, једва, — Анђелку се чињаше кâ да је сванô дан.

Ћипико, Иво - Пауци

Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. — А ди је Павле? — упита за слугу господар. — Бија је сад овде, — одговори најамница. — Зови га!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Унутра је тињао жижак И они затражише да им се отвори. Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности