Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ја ћутећи тако мислио сам: ,Мој господин Мијушко, наопако ти било, ти си међер нас преварио те смо као тићи без перја врло рано излетили из гњизда на лапавицу.’ И ја се тек сада уверим о ономе, о чем сам често сумњао, тј.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одевена су као из најбоље газдинске куће. Миони је пуно срце кад их погледа. — Тићи моји лепи!... — шапутала би често, уздахнувши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
стиже, Како стиже, одма силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда, ни жеже ни пали!
Де су крали господари? — У гробу. Де је наша госпоштина, Она пуста царевина? — У гробу. А ти наши сиви тићи, Југовићи, Обилићи — Да ли и њи клета смрти За навеки у гроб спрти?
Кад вас гленем, ал' ми го(ди), Благо мени, да се роди! 4. И ви слатки, слатки тићи, Ви овчице, благо мени! И на стењу, ви козлићи, И ти мраве ту малени, Па да душа није твоја Иста, иста као моја!
Колико сам евовде на обали Као младић био пута, Колико се ја овде извали, Глава млада, глава разасута; Умилно су тићи ту певали, А душа је моја наданута: Пусти у то мисли слатко море, Драго место, драги мој изворе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тако тићи загрљени прелетају свет: Бела једна голубица сусрете им лет. Дивна беше, сјајна беше, рајски беше цвет, Превари се соко
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће! И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају. Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара.