Дучић, Јован - ПЕСМЕ
шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.
Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та соко је кâ му отац био, Што му красно име оставио, Баш кâ таком приликује тићу — Њега зову Гојко Змајевићу. Јутрос рано пре румене зоре Гојко беле оставио дворе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ја тебе, врли сине, Кад бих сада у пôноћи По имену твоме викнô... Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу!