Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док се у миру тка вечито ткиво, Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја знам да
Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи; Лаж с тих уста каза реч најдубљу њене Страшне мистерије; но док удар тражи, Све цвета под њеном ногом куда
Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше. Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом.
Он у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнезда... И упреда у своју мрежу сјајне сунчане конце што падају
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду. И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше, и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Никад Наташице! Не постоје више две душе: твоја и моја. Неко тајанствено ткиво исплело је свега једну: нашу душу. Никад Наташице! Јесам ли био безуман онда кад сам те вређао?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у самом тону нарације; и када, у дијалогу или коментару, преузме готову пошалицу, песник настоји да је уклопи у благо ткиво свог причања, да јој поништи вулгарност или сировост, или да бар то изрекне полугласно, ако друкчије не може.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
4. Оно што смо настојали да одржимо као везивно ткиво у нашој Антологији, то је развојна нит мишљења и богаћења мотивима народног приповедача, разуме се онако како на тај
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво света устима се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„И резигнован, са коби измирен, Не марим за сву узалудност дела: К'о таму пламен струјама распирен, Ја дубем ткиво вечитога вела, „До међе моћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Посматрао сам, правио опите и испитивао састав света и ткиво материје. Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем ограниченом
он је свео квалитативне разлике на квантитативне, као што то чини и наша модерна физика, он је загледао дубље у ткиво природе но Аристотелес.
„Природа се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума даље не. Где лежи та граница преко које не можемо прећи?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим благим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Влакна вегетативног прорасту ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и чињенице измичу, говор постаје питијски, а слике сновидовне, аналитичкокритички текст претаче се у синтетичкопоетско ткиво.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А и једно и друго - набој и блага заталасаност - изражено је и уткано у прозно ткиво Сеоба. Постигнуто је то не непосредним, него посредним путем; не изражавањем, него стварањем аналогно уређенога
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву сањајућ, Чизмама газе ткиво дебело, Испреплетано златном основом Што се по двора трему пространом Раскошно шири, широм простире!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота покидане. Бедни ли смо ти ми људи!.. ...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
подвале, мудри одговори на постављена питања, који у новели често воде радњу, у шаљивој причи су основно мотивско ткиво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
још који пут проживите, отпочели дуготрајни ручни рад који ће Вас кроз многе часове потсећати на то наше путешествије. Ткиво које ће, са својим нагусто увезеним перлама, претстављати Архимедову лађу, над бисерном пеном мора, а под тамним небом