Африка
Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис. Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да науче да јашу, да пуцају из пиштоља, и да дижу, у галопу, шепут од велура, сабљом, шпадом, са тла. Собарице су – у то доба, сиромашне девојке, са села – служиле, ако су лепушкасте, у тим отменим кућама, за
Црњански, Милош - Сеобе 1
десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све две по две, што нису могле да се помакну са тла.
Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб. У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
знам довољно добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
А, чини ми се, једна једина, таква, блиста кап, над песком пустиња, и тла, над земљом, далека. Заиста, зрак сам само?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад ће смлавити све до тла... И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног поглавищу да не разбуде из сна.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Данима тако сунца залазе Ко врели неки спори дискоси. Чупам се из тла као с кореном: Ко и свуд — и ту све већ престаје (У свету за рад сваки створеном).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Без напора је тумачио знакове којих је свет таме био препун и почео је да разумева језике ваздуха и тла. Оне који су сусретали дугокосог певача са ожиљком на образу, изненађивала је сигурност са којом се кретао.
Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала светлостима истока које су је,
Милош, пошто се спустио низ савску падину кроз забезекнуту гомилу која му више није била привржена, крочио са српског тла у лађу која је имала да га превезе на туђе тле, у изгнанство.
пустоши све док није назрео да је у истој пустоши неки облик спокојства што настаје из сједињених пустолина небеса и тла.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са благословеног тла Тракије убрани су у то доба већ први плодови, а најлепши од њих одвезени на пијаце Абдере, јер нашим добрим
Чини ми се да си васкресао из овог класичног тла“. Он подиже своју чашу. „У твоје здравље, млади мој Римљанине!“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је био један од нашег тврдог, племенитог тла. Оштро стиснутих усана, сав од трагова недавних ломова, издржао је лако и пут до престонице и тродневну глад у њој.
дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано страдалачким борама, он је био један од нашег тврдог, племенитог тла. Око њега на дрвећу грање је подрхтавало поплашено и болно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Све наше мисли расту невидљиво из ње, као бујне тропске биљке из топлог мочварног тла. Она као да је оно најважније, оно најозбиљније у нама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Промењен је, у ствари, положај њиховога тела у односу на раван тла по коме се ратници крећу, па је самим тим промењен угао из ког њихове очи гледају.
све док се не изједначи с висином тла. Очигледно, у Сеобама се помоћу врло ситних детаља, као што је овај који је аналитички растављен, дочарава перцепција
перцепција једног новог рељефа у који ликови улазе, а који је за њих чудан и туђ: њих збуњују и плаше стрмените линије тла по коме се крећу („кад им се промени и земља под ногама”, каже аутор).
је: „Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак”; „Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб”; „Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака, који је
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек обликом и маштом.
Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког луде Покушаше трести у зоре све блеђе. Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га
Петровић, Растко - АФРИКА
Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис. Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од
до 3000 метара под Земљину површину, и нашло се, да, у средњу руку на сваких 35 метара продирања у дубину, температура тла расте за један степен Целзијуса. То је први документ физикалне историје Земље.
које се, као какви зраци, шире по њој радијално из својих полова, а нарочито из Тиха, не бринући се за неравности тла. Неки од таквих зракова имају дужину од близу пет хиљада километара.
Ја сам некада, као да сам знао да ћу баш овамо доћи, израчунао да се, одмах иза поднева тог дугачког дана, температура тла око овог зданија попне до 101 града Целзиусова. Нама би табани узаврели када бисмо се у то доба овуда прошетали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али то је онај други њихов проблем, грозно питање немања тла, немања језика, немања дебелог мирног корена. Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи.
Јеврејин нема тла, нема тврдог непомичног корена, нема језика, и зато нема слободу личности. Јевреји су свугде импровизатори!
сем оне једне с којом се никада не шали и не импровизира, емотивност око своје државе, родног прадедовског тла, рођеног, јединог језика... И тако даље. — Интересантно си проширио моју идеју о јеврејским импровизацијама...