Ћипико, Иво - Пауци
вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
нисам пузајући пео Уз прагове горде, штоно воде скуту Високих и моћних; нити сам на путу Своме игда челом прах по тлима мео. Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне.