Ћипико, Иво - Приповетке
Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица. Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше.
— помилова је и господарица. — Сад ваља да се на пут спремаш. Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало вријеме, прави тајац.
Ћипико, Иво - Пауци
—Сагни се! — вели јој и, ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину. Унутра је тмица; на први мах не види једно друго. Маша се приљуби боље уз Раду.