Ћипико, Иво - Приповетке
У нади, што их већ не оставља, дочекују оца. Кад му назријеше у тмици старачко лице, зачас заборављају своју невољу: гледају један у другога, а не могу да нађу ријечи да изразе своје
Она то ради свакога дана, и то јој је један од најмилијих посала: бар није увијек у тмици! —Брзо, па постави трпезу!
жеља за животом и свјетлошћу, и није могла да обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то је било против њеној навици: у тмици и кућноме миру бјаше се потајала њена природа.
Ћипико, Иво - Пауци
га; али храст се не да: надвлада све запријеке, и, ширећи се, осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаштају своје гријехе.