Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колона рабаџија уђе у село; под кошевима ћуте пси; рабаџије стадоше да се довикују; неко започе песму, па умуче; њен тмони одјек засу снег, крупан и густ. — Теби као мило што мени ноћас пропустише главу? — Нико није ни претио твојој глави.