Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, вера ДЉА, рус., због, ради ДОРОГА, рус., пут ДРАМЛИЈА, тур., сачма ДУМЕНЏИЈА, тур., крмар, кормилар ЋОЈА, тобоже ЕГЗЕРЦИРАТИ, нем., војнички вежбати ЕКМЕЏИНИЦА, тур., хлебарница ЕЛЧИЈА, тур., посланик, представник ЕРЛИЈА, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пртљага на коњском седлу теслимити — даровати терц — трећина, троје тија — ти тоболац — кожна торба токорсе — тобоже триод — једна црквена књига Ћеиф — добро расположење ћефнути — бити мало пијан ћилерић — остава ћутајка — врста
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Сам себи сам проводаџија; хоћете ли ми Мицу дати? Мати тобоже као изненађена. — Све би лепо било, сви кажу да имате таленат; но ја моју Мицу не могу на несигурно дати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Адоптиран, Павел је тобоже био дупли Исакович и нарочито га треба помиловати, ако је то могуће. Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом,
Мајор је, неколико пута, тобоже случајно, испустио на под своје рукавице и своју шнуфтихлу, а удавача је, хитро, скочила, и то, са патоса, ћутке,
Двора, он, обично, те официре – ако су били задржани, или арестовани – није тражио као аустријске официре, него, тобоже, као већ росијске официре. Ту праксу је наставио, неко време, и гроф Кајзерлинг.
Шест росијских официра, који су били Срби, а који су били из Росије – тобоже послом – у Беч дошли, похапшени су и, крајем маја, те године, протерани.
Читава једна банда зарађивала је лепу пару, са Чрногорцима, који су, тобоже, прелазили, у Митровицу, из Турске, за у Росију одселитсја.
Оне су му радо мрсиле косу. Лађевич је имао глас курјака и подсмевао се Исаковичевом трикорну, на који је био, тобоже случајно, сео.
Прву је купио – купио – од мужа, који је био на путу у Кијев. А друга је, тобоже, госпожица, али собарица њена каже да је и она затруднила. Је ли приметио колико је Вишњевски леп?
Тражила би само – тобоже стидљиво – да се мушкарци окрену, и не гледају. Кад би играла, груди би јој се тресле у корзету, а имале су, као и
Узимао би Варвару, нежно, под руку, да јој, тобоже, прича како је за њу припремио дочеке по селима, у брдовитом пределу, куд има да оду, у Дукљи, у Комарнику, и квартир
Ти млади лајтнанти, и секундмајори, долазиће, тобоже, да се за свога јолдаша, Ђурђа, распитују, али, у истину, да мало сенаторку потпале и загреју.
Одузеше им заставе, које су, тобоже, биле црквене, одузеше копља, јер су у Европи била застарела, одузеше сербске команде, јер је немецки језик постао
Била је отишла у избу, у којој је Павле становао, тобоже да види, како Исаковичи станују, у кући, коју би, каже, изнајмила, за Вишњевског, радо – кад Исаковичи оду.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А знаш ли, Јанко, да овај пиколо грдов хоће да се жени? — запита дјед. — Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење. — Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш!
Сунце бјеше одскочило, кад се сукобише предње чете. Французи почеше тобоже продирати, а ми се почесмо ширити око њих, док одједном, око подне, сви сложно са свију страна, осим једне, за њима,
Конзул дође, те овамо, онамо, забашури ствар и још тобоже измири владику са Ивелићем и Вучетићем, али, тајно од владике, несрећног писара смакоше!
Ко га вара? — Ваистину, нијеси ли га тро румом? Нијеси ли навео старца да потроши двије плете за рум, па си га тобоже трљао, једну чашицу на длан, другу кроз пјевало, па док би длан о длан, нестаде рума!
Сам бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није видио, чега се ни у сну не привиђа!
маха сједећи протезао дигнув руке у вис, Крцун допаде, обори га на леђа и руке му сложи, па га поче распасивати, да га тобоже веже. Јанко притрча да одбрани Маркишу. То је бивало усред велика смијеха.
? Ја зебем е ће се због ње крв пролити и једва чекам да је удомим, а ти пронађе ново зло, зато, тобоже, што су се они једно у друго загледали! Ти знаш што ће Црногорци рећи кад чују да је кнез Драго узео у кућу зета!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма увек наглашава да не постоји због себе, већ, тобоже, због предмета који опева; до те самообмане њој је веома стало.
друштвено прихватљивом, „пристојном“ мишљењу; у дечјој песми она је, такорећи нешто што се само од себе укључује у тобоже логичну причу.
Њену част и даље спасавају ретка делца писаца који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски одговара природи њихова дара.
(Коњска икона) У овом одељку све је музика путовања, да се разиграност заврши тобоже драматичним, хуморним акцентом („вук, а?“).
књижевност, или, ако хоћете, књижевност за децу (нема смисла распредати ову професорску беспослицу којом се, тобоже, избегава терминолошка збрка, кад је сваком јасно о чему је реч) — оквир је у који се овакви, овако настали текстови
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— ’Бро вече! Радите ли? — упита он тихо и некако плашљиво. Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула.
Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете. Она то опази. Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти!
— А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто. Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш?
Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.
— Шта? — упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. — Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. Убрзо устадох и ја.
сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сем тога, чак и код нас, неки су од Принципа били начинили Србина – провинцијалца, фанатика, шовена, који је, тобоже, био само играчка у рукама шефа Обавештајног одсека србијанског генералштаба, пуковника Драгутина Димитријевића Аписа.
Као што је познато, атентатор је држан у тамници Терезијенштата и тамо му је, тобоже због туберкулозе костију, лагано ампутирана десна рука.
Политичком делинквенту би се суђење тобоже одложило на доба после рата, а пацијент би, у међувремену, одмах, без војне обуке, као прост војник, био упућен на
После победе њихових идеја, уморни су и појединци. Пост цоитум омне анимал тристе. Војска нове Аустрије, тобоже републиканска, појављује се, на улици, под заставама новим, црвено‑белим, средњовековним.
Нико нас књижевнике није узимао озбиљно. Сасвим је друго било, пре рата, доба Скерлића, који је, тобоже, тако исто био социјалиста.
Међутим, један бивши министар, који је тобоже био републиканац, био је председник Општине, под окупатором, у Београду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље. Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.
Неки људи, задриглијех шијâ, забријани, у црним мантијама дођоше у тамницу. Дуго су му нешто говорили, тобоже благо, али је он видио да мржњом дишу...
“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна! Ако је бројио туђе, своје није!“ „Некате дјецо!“ прекиде их медик, тобоже оштро, „не пребирајте моје кости. Колико их је, да је, све су на мјесту; изгубити се неће ниједна!
Мали Милун ухватио ресе од петрахиља, па мало зачуђен гледа око себе. И он тобоже хоће да се крсти а не умије, па мрси прстићима по грудима. Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!...
Он ми сад пише шта је радио, колико ли га је јада убило трчући тамо-амо, тобоже да ми поможе. Ишао је и у Беч, па најзад вели израдио ми је опроштење.“ „Дакле, сад би ти могао дома?“ запита сердар.
„А јеси ли ти то, Јанко?“ запита она, тобоже зачуђена. Глас јој је мало дрхтао. Он ништа не одговори, но је гледаше. „Што ти је, Јанко? Шта радиш ту?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобоже, од богољудности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали...
Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу). И ти ћеш се тако лип и шестан, зафратрити? Тешто најпосли, тобоже ће ти фалити невиста! Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији. — А бегенишеш нашега дијака?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ово је весело, живо — чујеш ли! Ово није баш нимало тужно! Залуду! Настојао сам да суспрегнем сузе и да се тобоже разведрим, како не бих позлиједио њену добру намјеру. Али нисам успијевао.
Кад би ко наишао, он је улазио или силазио, правио запослено лице и завиривао у таблице на вратима — човјек тобоже некога тражи.
Тек овдје-ондје, у сваком петом или десетом поглављу, мало бих зашарао као да се тобоже нешто догађа или као да ће се тобоже нешто догодити, толико да бих га обмануо па да ме не напусти, као што обмањујемо
Тек овдје-ондје, у сваком петом или десетом поглављу, мало бих зашарао као да се тобоже нешто догађа или као да ће се тобоже нешто догодити, толико да бих га обмануо па да ме не напусти, као што обмањујемо дијете које смо против његове воље
” Као да из туђих уста чујем свој властити уздах!) Неуморно понављају како умјетник тобоже увијек „даје себе”, ништа него себе, како он, о ма чему причао, у ствари увијек и само прича о себи, „испољава своју
Па зашто је онда потребно да се играмо жмурке, да се скривамо иза тих паравана, да причамо тобоже о другима, да људе гњавимо причом како је добром Киму јагуар растргао мазгу хранитељицу на рубу прашуме, или како је
На рту сучелице њему било је старо напуштено гробље. Та је грађевина у пучком предању везивана за Мауре, који су тобоже некад ту чамили у сужањству.
— Збиља, што се то десило нашем Ивану? Што то бива с њим? — Кажу: комплекс. Или можда читав комплекс комплекса. Тобоже, то је настало одатле што је морао баталити своје више амбиције и помирити се с практичном фармацеутиком.
— Иване, немој се правити смијешан! Чисто је дјетињаст начин којим харангираш на крсташки рат у одбрану тобоже увријеђеног шпајзецимера!... А није ни нарочито лојално!... — Ха-ха-ха! Лојално! Одавна нисам чуо ту ријеч!
од једне вулгарне конфузије: наиме, да ту није ријеч о оном моменту фикције, моменту илузије реалности који је, тобоже, својствен театру. Не, ријеч је о моменту фикције умјетности, схваћене као аутентичне лиричности.
И сутра дођи опет. За вечером се домаћица извињавала без краја и конца због тобоже скромног угошћења. Знао сам да не ваља одвећ кратко пресијецати то извињавање, лишавајући је на тај начин њене готово
А кад се људи са сувљим чувствовањем и оскуднијом фантазијом набацују том ријечју, позивајући се на своје тобоже „дубље”, „унутрашњије“ осјећање и на своје „суздржаније испољавање” тог осјећања, побуђују у нама оправдану сумњу:
Ћипико, Иво - Приповетке
И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема. Па провирује на одшкринута врата и видевши да је Илија из куће загрнут кабан
Кад се Илија повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што му се не свиђа да одговори.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, часомице, од неке песме у кафани учинило јој се да чује Развише ружу ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело, као крије прса,
сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они зли људи што харају и грабе, па су тобоже и њу сада ево уграбили: „[. . . ] тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.
одакле је, какав је: тетка - „као што је ред и обичај” - уопште се њој не обраћа, него позива још једну рођаку да тобоже у кухињи заједно спремају вечеру, а заправо да у гласном разговору кажу све што Софка чак у другој соби треба да чује.
Читалац ту лако подлегне једном варљивом утиску да тобоже о себи, о својим повременим ноћним сновима, приповеда јунак, а уистину место њега приповеда аутор.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— потресно завапио кнез и клекао покрај њега. — Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну
војничко одело узели за домаћинова сина, а њему дали неке старе дрехе арнаутске, узели му пушку и часовник — да му то тобоже сачувају од Аустријанаца...
Нахије, који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину, потраже по, макар, и белу меџедију, да плате тобоже конак у хану. Колашинац, кад му догори, опали пушку, па побегне преко границе. Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум.
Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као да су тобоже досле спавали и тек сад га приметили: — Добро дошао, попе! — Како си, попе? — Јесте ли сви здраво, попе?
Али чудан је човек Анадолац: пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу. И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..
Имао је још нешто злата код себе, отијшао у град с бабом и пријавио се властима за повратак, јер му тобоже поднебље не прија. А Турци су се и уверили, јер су и мртви по Анадолу боље од њега изгледали.
жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га освети. Е, то прота Дејан Поповић није могао ни да заборави, ни да опрости. Онда...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет звати својом, тобоже српском речи, час сагласницом час звуковезом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
просторија на спрату, у старим босанским кућама, намењена састанцима, договорима и пушењу“: затворен трем ђоја — тобоже еглен —— разговор; забава ешкија —— одметници, хајдуци, устаници, одметништво живолазан —— живахан задолигати —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо. 12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић,
с., 223 идд). Још једна интересантна жртва забележена је код босанских мухамеданаца: они бацају љуске од ј. у ватру »тобоже за птицу, која живи у ваздуху и храни се само оваквим миром« (ГЗМ, б, 270).
Ћипико, Иво - Пауци
Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да
— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци. Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштети... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао... —Та и она је од хришћанскога соја, — опази Раде, — па што јој бијаше?
шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету коју они што суде на своју рачунају, а на који начин то раде, нико у селу не разумије.
Раде се лако одљутио: он је повратит, а и сјетит се, и други га тиме тобоже прекарају, веле: —Поп је пизмен на те, ради Маше.
Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане. Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они.
Ради тобоже по закону и — чист посао! К'о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и
Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста... Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.
Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! — Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
довде допре, раздвајао оно што је вероватно од онога што је злобна измишљотина или пуко претеривање, слао и сам уходе, тобоже болеснике да онде испитају ово или оно, а све зато да бих дознао да ли су сувише огорчени на манастир, да ли је та
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не бој се ти мене, и не гледај у мени свога некадашњега Станка, твога друга, твога комшију, који је тебе тобоже волео и због тебе у свет отумарао. ТАШАНА (као извињавајући се): Нисам, дедо, за то ни знала.
(Горко): Ох, не да ме утешиш, но бар да ме сажалиш и да видиш како ми је. Да видиш Ташану коју си тобоже сестром називао, која те је, када си са покојником долазио, као брата пазила.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко сад и кува. А мајстор Коста узео да ради повртњак иза куће. Најмили су момка, тобоже баштована, и производе поврће и продају га. „Коста Земљотрес пиљари”. „Коста Земљотрес постао вегетеријанац.
Још те ноћи је спавао у својој кући, а сутрадан пређе у старачко благодејање. Метнули су га тобоже у бољу класу, јер ће плаћати. Али је то било тако страшно и необично, да се стари другог дана вратио кући.
Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже оболелом мужу, а стварно, после потрошеног „мираза”, вратила се на рачуноводство своје пасторке.
Госпа Нола је морала склонити зета, послати га за неко време, тобоже неким њеним послом, на пут. А зет је употребио то време да прочита још неке атеистичке књиге, и кад се вратио,
— Браћо, да урадимо још једну и последњу нашу „филхармонију” — чу се нечији тобоже весели глас. Реч „последњу”, пресече као нож и охлади. Језа. Сви закопчали капуте и дошли тањи, и танки као сенке.
Та се не боји ни комшилука, ни мужа ни сина, никога. Рабин јој ништа не може, јер се тобоже покрстила; а протестанску цркву немамо.
Па је онда једног дана решио да ће да се жени. Али о девојци која ће тобоже постати његова жена, говорио је сасвим неразборито и фантастично.
жена, и прво његово дете, син, који је умро као мало дете, него га је положила у нову гробницу, његову и своју — тобоже. Јер, ту, видите, он опет није дочекао своју другу жену... А шта ће сад даље да буде? Ево.
Отац наш слао је нас две у Грчку код једног свог пословног пријатеља, тобоже васпитања ради. Нисмо се ни једна онде удале. А ја сам била готова и за амалина да одем, само да тамо останем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност. Марко је тобоже у некаквом рођачком односу према цару, као посинак према поочиму. Али то је више на речи него на делу.
Али да прегледамо редом оне тобоже првобитне, чисто феудалне ознаке наше епске поезије. Узоран верни слуга, уошпте узевши, може да буде одраз зависности
Као чисто феудалне ознаке наше епске поезије исто се тако слабо држе: професионално војевање, неки тобоже типични за феудализам сижеи и тобожња феудална тенденциозност постојаних стилских средстава.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лепо семе у њој засеј. Тако и наша ова земља издаће овој пород. СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ Та се тобоже надах и чеках мој виноград да изнесе грожђе, а међер, по њему је трње!
Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је то подносити.
О тому и много подизаше се с трудом оци свети саборно се скупљајући, тобоже да пак смире злоћуде оне оцепне се на страну свештенике, и народ опет сав прикупе у једну цркву и закон православни.
« И преступи своју заклетву, те веру под ноге удари. Дозва барбира тобоже да се обрију и тако да иду дома, а заповеди барбиру пресећи им очне жиле те тако их обојицу послепи.
И они што су тобоже поближи и понајбољи и мили пријатељи костреше се и растресају те устају скачући на зло дружевље, јерно били смо јоште
не сви баш тако, него ти којино се на гласу поизборити и имовити држе се да су, — најневаљалци су: бољари и господари, тобоже кметови поштени и судије, таначници — супроћ закона ходе и стају.
Прилично је то свадби, а не тужењу плачном. Празна дика штоно неке студена срдца жене за мужем запевајући стењу тобоже плачући с мунитвом на очиглед пред људма, ал' суза нејма! Такво жаљење је неваљало и двообразно.
добитка чине које подужбине, они су тима право садружни што прње бабе по сели, и разбијају цркве крадући, пак из тога тобоже и за своју душу просјаком деле и у манастире пишу на спомен милостињу! Еда им је прихватно пред Богом то?
некоји, будавши тајат се са својим нечовештвом не могу, заштоно предњи су, и свима људма на очију и чувено згледни су. Тобоже серафимске бројећи се налике! Пред олтарем ближе Бога стојећи! А од Бога се не боје, ни за њега маре!
О ЦРКВИ И КРЧМИ Тобоже дошли смо у божији свети храм на богомољство, састали се да с Богом пробеседимо, појати му и чатити...
А кад се пробудиш, ал' ка у гробу с телом на једном месту тобоже отпочиваш. А муке си доста протеглио. Тако ти је баш и на јаве: куда своју памет пустиш сав си онамо.
Ал' после с телесном раслабом е пометнух и не могох више такав бити. Тобоже рекох, ипак ћу се умудрити мало се о њој бавећи. Али ах, што једанпут из главе ми оде, оде!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
бајађим — тобоже банћер — банкар батаљен — напуштен батисати — уништити бегенисати — заволети белензука — наруквица белким —
стид родљаци — рођаци роднина — родбина роспија — жена пропалица саг — сад сакати — волети сал — само санким — тобоже сарај — двор сараф — мењач сас — с, са сахан — бакарни тањир светак — празник сејмен — стражар селамет —