Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше. Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се. — Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру
Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
другој половини анализоване реченице - то одмах примећујемо - није речено о ефенди-Мити, него о оцу јој, није речено о Тодори, него о матери (јој), што је могуће само ако се има у виду Софка.
приказати односи: „Више се знало и причало о Софкиним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
заменичким обликом: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”. Добијена је чисто логички, па и граматички, сасвим исправна реченица.
” После везника па говори се, међутим, о Тодори, а не о Софки, што у управноме говору експлицира прво лице („па како бих онда [ја] смела” итд.
Једном Софка види газда-Марка како прилази Тодори, и то се одмах одражава у метаболи: „Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.
кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши