Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И тако се и дан-данас зове Камено сијено у планини Тодорову долу у Дурмитору. БАЊА КОВИЉАЧА И ПЛАНИНА ВИДОЈЕВИЦА 1 Ковиљача је село у Јадру (под Гучевом, близу Лознице).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ,
Уочи Младенаца мећу девојке прутић од д. преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д., па чије име тада чују, тај ће им бити суђеник (СЕЗ, 40, 43).
формуле коју вештице говоре кад се мажу машћу да би полетеле: »Ни о кладу ни о пањ, ни о дрво ни о камен, ни о крушку Тодорову« (Беговић, 199). Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к.
Са почетком сејања, и са завршетком жетве, по свој прилици је у вези обичај да се на Тодорову суботу и на Преображење носи кувана п. (СЕЗ, 40, 43; 72; 74). П. се употребљује и у врачањима и гатањима.
, и како је случајно баш тада Богородицу (на небу) болео зуб, излечи јој он зуб и добије награду (СЕЗ, 41, 479). На Тодорову суботу (коњски празник!) даје се коњима помало истуцаног т. да не болују од текневеза (СЕЗ, 19, 37). Т.
П. може и да спречи појаву болести, и тога ради, у Србији и Црној Гори, мазали су воловима и кравама на Тодорову суботу »врат и груди куваним кукурузом, пасуљем и белим луком« (ГЕМ, 37, 1974, 167). П.
У Буџаку и другде обавезни су и к. за »говеђу славу« (Св. Василија, 24. ИИ) и за »коњску славу« (Тодорову суботу, 26. ИИ, ГЕМ, 37, 218). Меси се к.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па неко кајање и самоосуђивање, што се кроз безазленост и доброту Тодорову провукла у ову кућу. Па страх од великог новца и поседа, од живота који сав има стојати у служби имању.